Ljudsko telo ima rok koji ne možemo da prevarimo: Naučnici otkrili koliko najduže možemo da živimo

Ljudi vekovima pokušavaju da pronađu tajnu dugovečnosti, a danas znamo mnogo više o navikama koje nam mogu pomoći da živimo duže – od uravnotežene ishrane i fizičke aktivnosti do izbegavanja cigareta i drugih faktora koji povećavaju rizik od bolesti. Ipak, čak i kada bismo radili sve "kako treba", ljudsko telo ima svoja ograničenja, a naučnici su pokušali da odgovore na jedno od najstarijih pitanja: koliko čovek zapravo može da živi?

Napredak medicine već je dramatično produžio prosečan životni vek u odnosu na prethodne generacije, ali prosečne brojke ne govore koliko daleko pojedinac može da ode. Najpoznatiji primer ekstremne dugovečnosti i dalje je Francuskinja Žan Kalman, koja je umrla 1997. godine sa 122 godine i 164 dana i čiji životni vek predstavlja najduži verifikovani ljudski život.

Ali čak je i ona možda bila nekoliko decenija udaljena od krajnje granice koju bi ljudsko telo teoretski moglo da dostigne.

Granica bi mogla da bude između 120 i 150 godina

Naučnici su pokušali da utvrde šta se sa organizmom događa u ekstremnoj starosti i postoji li trenutak nakon kojeg telo jednostavno više nema dovoljno snage da se oporavlja.

U istraživanju objavljenom 2021. godine analizirani su podaci velikog broja ljudi, a istraživači su posmatrali ono što su nazvali dinamičkim indikatorom stanja organizma, odnosno način na koji se telo oporavlja nakon različitih stresova i promena.

Rezultati su ukazali na zanimljivu granicu. Kako starimo, organizmu je potrebno sve više vremena da se vrati u ravnotežu, a istraživači su procenili da bi negde između 120. i 150. godine ljudsko telo moglo potpuno da izgubi sposobnost oporavka.

Drugim rečima, čak i kada bi čovek uspeo da izbegne rak, srčane bolesti, moždani udar i druge potencijalno smrtonosne bolesti, ostao bi problem samog biološkog starenja. Organizam bi u jednom trenutku mogao da izgubi sposobnost da se izbori čak i sa relativno malim fiziološkim stresom.

To ne znači da će ljudi rutinski živeti 150 godina, niti da je nauka dokazala da je 150. rođendan apsolutna i neprobojna granica ljudskog života. Reč je o proceni zasnovanoj na tome kako otpornost organizma opada sa godinama.

Možemo li jednog dana živeti 200 godina?

Upravo tu počinje možda još zanimljiviji deo priče. Naučnici širom sveta istražuju mehanizme starenja i načine na koje bi oni mogli da budu usporeni, a cilj više nije samo produžavanje života već i povećavanje broja godina koje čovek provede zdrav i funkcionalan.

Istražuju se različiti lekovi i terapijski pristupi koji bi jednog dana mogli da utiču na procese povezane sa starenjem, ali ideja da će ljudi uskoro rutinski doživljavati 150 ili čak 200 godina za sada pripada više domenu pretpostavki nego medicinske realnosti.

Čak i ako buduće generacije budu živele znatno duže nego mi danas, jedno pitanje ostaje otvoreno – možemo li zaista pomeriti biološku granicu ljudskog organizma ili ćemo samo postajati sve bolji u tome da što veći broj ljudi približimo granici koja je oduvek bila tu?

Za sada rekord Žan Kalman od 122 godine ostaje nedostižan za gotovo čitavo čovečanstvo, dok mogućnost života od 150 godina pokazuje koliko još malo zapravo znamo o krajnjim granicama sopstvenog tela.

(Ona.rs / LADbible)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.