3 uobičajene navike u ishrani koje mogu da oštete želudac: ODMAH ih promenite u narednom obroku

Želudac je organ koji je usko povezan sa nervnim sistemom, što znači da stres, emocije i način na koji jedemo mogu direktno uticati na varenje, navodi dr Duong Thi Phuong sa Odeljenja za ishranu Univerzitetske bolnice za medicinu i farmaciju, kampus Linh Dam u Vijetnamu.

Ona je izdvojila tri uobičajene navike koje mogu povećati rizik od problema sa varenjem.

Prebrzo jedenje ili jedenje uz ometanja

Jedenje dok radimo, gledamo u telefon ili smo pod stresom može ometati proces varenja, jer utiče na lučenje želudačne kiseline i enzima za varenje.

Ako jedemo prebrzo i hranu ne sažvaćemo dovoljno, želudac je dodatno opterećen i mora više da radi kako bi razgradio hranu. Nedovoljno žvakanje i stres mogu smanjiti apsorpciju hranljivih materija, a istovremeno povećati verovatnoću nadutosti, lošeg varenja i drugih digestivnih tegoba.

Kasna večera i odlazak u krevet ubrzo posle jela

Večera neposredno pred spavanje ili odlazak u krevet odmah posle obroka još je jedna nezdrava navika. U zavisnosti od vrste hrane, varenje može trajati od dva do više od šest sati.

Ako legnemo pre nego što želudac završi sa varenjem, povećava se rizik od vraćanja želudačne kiseline (refluksa), dok mogu biti narušeni i kvalitet sna i opšte zdravlje.

Previše vode tokom obroka

Iako mnogi veruju da veća količina vode pomaže varenju, prekomerno unošenje tečnosti tokom obroka može razblažiti želudačnu kiselinu i smanjiti efikasnost varenja. Kada se u želucu istovremeno nalaze hrana i velika količina tečnosti, želudac takođe mora više da radi kako bi izmešao i obradio sadržaj.

Lekari preporučuju da se ukupna količina tečnosti tokom obroka, uključujući supu, ograniči na najviše 200 ml, dok se 50 do 100 ml smatra idealnom količinom.

Za zdravije varenje, stručnjaci savetuju da svaki obrok traje 20 do 30 minuta i da se svaki zalogaj sažvaće 20 do 50 puta pre nego što se proguta. Obratiti pažnju na ukus, teksturu i izgled hrane takođe može podstaći varenje i pomoći organizmu da prepozna kada je sit, čime se smanjuje rizik od prejedanja.

Lekari takođe preporučuju tri redovna obroka dnevno, bez preskakanja doručka, kao i izbegavanje jako prerađene, masne, slane i dimljene hrane. Tokom obroka savetuje se i izbegavanje svega što odvlači pažnju.

Osobe koje imaju čir na želucu ili druge probleme sa varenjem trebalo bi da izbegavaju da budu previše gladne, ali i da se prejedaju. Ograničavanje alkohola i duvana, kao i izbegavanje začinjene i kisele hrane, uz češće i manje obroke, može pomoći u ublažavanju simptoma.

Neke namirnice bogate skrobom, poput hleba, takođe mogu pomoći u vezivanju želudačne kiseline i smanjenju neprijatnosti.

(Ona.rs/evenexpress)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.