Kardiolog otkriva 9 namirnica koje nikad ne jede: Neke svakodnevno imamo na trpezi, a ugrožavaju zdravlje srca

Američki kardiolog dr Sanžaj Božraj, koji više od 20 godina leči pacijente sa srčanim oboljenjima, otkrio je kojih devet namirnica i proizvoda izbegava i zbog čega smatra da bi trebalo obratiti pažnju na njihov sastav.

Kako je naveo u autorskom tekstu za CNBC, tokom dugogodišnje prakse uočio je da su mnogi njegovi pacijenti redovno vežbali, vodili računa o stresu i verovali da se zdravo hrane, a ipak su razvijali ozbiljne kardiovaskularne probleme.

Prema njegovim zapažanjima, jedan od faktora koji se često zanemaruje jeste svakodnevni izbor hrane.

Dr Božraj upozorava da pojedini proizvodi koji se reklamiraju kao „zdravi za srce“, „biljnog porekla“ ili „sa niskim sadržajem masti“ mogu da sadrže velike količine šećera, soli i drugih sastojaka koje bi trebalo ograničiti.

U svojoj kolumni za CNBC izdvojio je devet kategorija namirnica koje lično izbegava, uz preporuke čime ih možemo zameniti.

1. Zaslađene žitarice za doručak

Prema rečima dr Božraja, pojedine žitarice za doručak, naročito one namenjene deci, više podsećaju na slatkiše nego na uravnotežen obrok.

Iako se često reklamiraju kao zdrav izbor, mogu da sadrže velike količine dodatog šećera, a malo vlakana i drugih hranljivih materija.

Kardiolog upozorava da ovakav doručak može brzo da podigne nivo šećera u krvi, nakon čega može uslediti njegov pad, praćen umorom i ponovnim osećajem gladi.

Kao alternativu preporučuje ovsene pahuljice, bobičasto voće i cimet. Ovas je bogat vlaknima, uključujući beta-glukan, koji može doprineti snižavanju LDL holesterola.

2. Prerađeno meso i suhomesnati proizvodi

Dr Božraj posebno izdvaja salame, šunku, viršle i druge prerađene mesne proizvode, koji često sadrže velike količine soli i konzervansa.

Kako navodi, pojedini proizvodi sadrže nitrate i nitrite, koji u određenim uslovima mogu učestvovati u stvaranju jedinjenja povezanih sa povećanim rizikom od raka.

Pored toga, visok unos natrijuma može doprineti povišenom krvnom pritisku, što dugoročno povećava opterećenje srca.

Kardiolog zato savetuje da se prerađeno meso češće zameni sveže pripremljenom piletinom ili ćuretinom, kao i drugim izvorima proteina.

3. Gazirani sokovi i energetska pića

Prema dr Božraju, zaslađeni gazirani napici predstavljaju jedan od proizvoda koje bi trebalo ograničiti zbog visokog sadržaja dodatog šećera.

Redovno konzumiranje velikih količina zaslađenih napitaka povezuje se sa povećanim rizikom od gojaznosti, dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti.

Energetska pića predstavljaju dodatni problem zbog visokog sadržaja kofeina i drugih stimulativnih sastojaka, koji kod osetljivih osoba mogu izazvati ubrzan rad srca i povećanje krvnog pritiska.

Kardiolog se osvrnuo i na dijetalne napitke sa veštačkim zaslađivačima, upozoravajući da njihov uticaj na metabolizam i crevnu mikrobiotu još nije u potpunosti razjašnjen.

Umesto njih, preporučuje vodu, mineralnu vodu sa limunom ili nezaslađene biljne čajeve.

4. Pohovana i duboko pržena hrana

Pomfrit, pohovana piletina, krofne i drugi proizvodi pripremljeni u dubokom ulju takođe su na listi dr Božraja.

On upozorava da zagrevanje ulja na visokim temperaturama, naročito ako se ono više puta koristi, može dovesti do stvaranja oksidacionih produkata i drugih nepoželjnih jedinjenja.

Učestalo konzumiranje pržene hrane povezuje se sa nepovoljnim kardiometaboličkim ishodima, a ovakvi obroci često sadrže i velike količine kalorija i soli.

Kao alternativu, dr Božraj predlaže pripremu hrane u rerni, uz umerenu količinu maslinovog ulja.

5. Beli hleb i rafinisani ugljeni hidrati

Dr Božraj upozorava i na beli hleb, krekere i druga peciva od rafinisanog brašna.

Tokom prerade žitarica uklanjaju se delovi zrna koji sadrže značajnu količinu vlakana i hranljivih materija, zbog čega se ovakvi proizvodi često brže vare i mogu izazvati izraženiji porast šećera u krvi.

Prema njegovim rečima, redovno konzumiranje velikih količina rafinisanih ugljenih hidrata može doprineti metaboličkim problemima, posebno kada je praćeno prekomernim unosom kalorija.

Zato savetuje da se beli hleb češće zameni integralnim hlebom od celog zrna žitarica, koji sadrži više vlakana.

6. Margarin i namazi sa transmastima

Margarin je decenijama reklamiran kao alternativa puteru, ali dr Božraj podseća da su neke starije formulacije sadržale industrijske transmasne kiseline.

Prema njegovim rečima, upravo su transmasti posebno nepovoljne za zdravlje srca, jer povećavaju nivo LDL holesterola, a snižavaju nivo HDL holesterola.

Na taj način mogu doprineti razvoju ateroskleroze i povećanju rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Ipak, važno je razlikovati starije proizvode od savremenih formulacija, jer mnogi margarini danas ne sadrže značajne količine industrijskih trans masti.

Kardiolog preporučuje da se obrati pažnja na deklaraciju, a kao jednu od alternativa izdvaja ekstra devičansko maslinovo ulje.

7. Visokoprerađene biljne zamene za meso

Dr Božraj upozorava da oznaka „biljnog porekla“ ne znači automatski da je neki proizvod zdrav.

Pojedine biljne zamene za meso mogu da sadrže velike količine soli, zasićenih masti i različitih dodataka, zbog čega njihov nutritivni sastav može značajno da se razlikuje od sastava celovitih biljnih namirnica.

Kako navodi, prilikom kupovine važno je pročitati deklaraciju i proveriti količinu natrijuma, zasićenih masti, proteina i vlakana.

Kao alternativu industrijskim zamena za meso, preporučuje sočivo, pasulj, leblebije i tofu sa jednostavnijim sastavom.

8. Gotove supe sa visokim sadržajem soli

Gotove supe iz kesice ili konzerve praktične su za pripremu, ali neke od njih mogu sadržati veoma velike količine natrijuma.

Dr Božraj ističe da prekomeran unos soli može doprineti povišenom krvnom pritisku, povećati opterećenje bubrega i dugoročno povećati rizik od kardiovaskularnih komplikacija.

Zbog toga savetuje da se prilikom kupovine proveri deklaracija i izabere proizvod sa manjim sadržajem soli.

Kao alternativu, preporučuje domaće supe od svežeg povrća, uz začinsko bilje i kontrolisanu količinu soli.

9. Aromatizovani dodaci za kafu

Poslednja kategorija na listi dr Božraja jesu aromatizovani dodaci za kafu, posebno oni sa ukusom vanile, karamele i lešnika.

Prema njegovim rečima, pojedini proizvodi sadrže dodat šećer, zasićene masti i druge sastojke koji mogu povećati kalorijsku vrednost napitka.

Iako mala količina dodatka za kafu ne predstavlja sama po sebi ozbiljan rizik, svakodnevna upotreba u više šoljica može doprineti prekomernom unosu šećera i kalorija.

Kardiolog zato preporučuje nezaslađene biljne napitke, uz malo cimeta ili ekstrakta vanile.

Kardiolog poručuje: Male promene u ishrani mogu mnogo da znače

Dr Sanžaj Božraj ističe da nije neophodno potpuno promeniti način ishrane preko noći. Mnogo je važnije postepeno usvajati navike koje mogu da se održe na duže staze.

Njegove preporuke uključuju veći unos povrća, voća, integralnih žitarica, mahunarki i orašastih plodova, uz ograničavanje prekomernog unosa soli, dodatog šećera i prerađenog mesa.

Redovna fizička aktivnost, kvalitetan san, nepušenje i kontrola krvnog pritiska i holesterola takođe imaju važnu ulogu u prevenciji kardiovaskularnih bolesti.

Važno je, međutim, naglasiti da se navedene preporuke odnose na opšte obrasce ishrane. Nijedna pojedinačna namirnica sama po sebi ne određuje zdravlje srca, a rizik zavisi od ukupne ishrane, količine i učestalosti konzumiranja, kao i individualnih faktora rizika.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.