Ishranom do boljeg raspoloženja: Šta treba da jedemo da bismo bili nasmejani

Povratak ustaljenom ritmu i obavezama nakon odmora neretko utiče na pad i oscilacije raspoloženja. Osećaj tuge, neraspoloženja i nezadovoljstva koje olako i pogrešno nazivamo depresijom nisu retki, ali ih uspešno možemo savladati i to – pravilnim izborom namirnica.

- Iako ne možemo da očekujemo da stalno budemo dobro raspoloženi, postoje stvari koje možemo da uradimo kada je u pitanju izmena jelovnika i izbor namirnica i tako se potrudimo da hranom utičemo pozitivno na sopstveno raspoloženje – kaže dr Olga Hadžić, specijalista psihijatrije i specijalista higijene.

Prema savetima naše sagovornice, treba jesti puno voća, posebno kao zamenu za slatkiše:

- Uključite u ishranu puno povrća i namirnice bogate folnom kiselinom kao što su zeleno povrće, orasi, semenke, džigerica... Hrana bogata esencijalnim masnim kiselinama i jodom, kao što je, na primer, morska riba, takođe će pomoći pozitivnoj promeni raspoloženja.

Naša sagovornica sugeriše da se jedu češći a manji obroci. Na ovaj način izbeći će se oscilacije raspoloženja uzrokovne padom nivao šećera u krvi. Valja izbegavati industrijski prerađenu hranu, smanjiti unos kafe kao i drugih napitaka koji sadrže kofein, te izbeći preteran unos alkohola.

- Svi smo čuli za serotonin, supstancu koja je u vezi sa raspoloženjem. Ail i serotonin mora iz nečega da se sintetiše, a glavni izvor je amino-kiselina triptofan. Dobri izvori triptofana su: ćuretina, mleko (kravlje ili kozje), mladi sir, kikiriki, sojino mleko, seme suncokreta, grašak, pasulj, banane, riba, jaja. Unos ugljenih hidrata poboljšava preuzimanje triptofana, pa je važno da ishrana bude izbalansirana i da uz namirnice bogate triptofanom jedete i zeleno lisnato povrće, krompir, žitarice, voće…. – objašnjava dr Hadžić.

Svakodnevna ishrana trebalo bi da sadrži i dovoljnu količinu omega-3 i omega-6 masnih kiselina, za koje postoje dokazi da deluju kao stabilizatori raspoloženja. Selen, cink i hrom su važne esencijalne materije koje takođe pomažu u popravljanju raspoloženja, pa je preporuka dr Hadzić da u ishranu obavezno treba uključiti seme bundeve, orahe, skušu, sardine, losos, tunjevinu, hladno ceđena biljna ulja te lignje, meso, mleko, sir i jaja.

Pravilna ishrana će uticati na poboljšanje raspoloženja, ali ništa neće popraviti naše raspoloženje tako kao fizička aktivnost.

- Redovna fizička aktivnost će za vaše raspoloženje učiniti čuda: pomoći će vam i da se bolje osećate jer vežbanje podstiče lučenje endorfina. Dejstvo ovih hormona traje nekoliko sati, popravlja celokupno raspoloženje i pomaže da se borite sa stresom. Osim toga, vežbanje će povoljno uticati na celokupno zdravlje i pomoći da lakše kontrolišete telesnu težinu – sugeriše dr Hadžić.

(Ona.rs/Tamara Kostić)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.