Vitaminski suplementi: Da li su nam i u kojoj meri potrebni?
Strah od sveprisutnih virusa, kao i želja za dugovečnošću, lepotom i dobrim zdravljem prethodnih godina dovela je do ekspanzije u korišćenju različitih suplemenata. Reč je o proizvodima koji su namenjeni kao dodatak ishrani, a sadrže jednu ili više komponenata kao što su vitamini, minerali ili biljke. Podaci govore da se širom Evrope troši pravo malo bogatstvo na ove proizvode, u Velikoj Britaniji se konzumiraju više od lekova protiv bolova, dok se u Srbiji od 2020. godine cifra u prodaji utrostručila.
Vitamini i minerali koji se nalaze u voću i povrću dobro su poznati kao antioksidanti, sinonimi za zdravlje i borci protiv slobodnih radikala - uzročnika starenja organizma i nastanka većine poznatih bolesti.
No, postavlja se pitanje da li je sa današnjim kvalitetom namirnica, načinom života kao i opštom zagađenošću okruženja u kome živimo, zaista moguće uneti dovoljnu količinu vitamina i minerala ishranom i time sprečiti bolest, te da li su suplementi uopšte neophodni, posebno u određenim godinama života.
Da li je moguće ishranom obuhvatiti sve neophodne elemente?
- Verovatno da nije, bar ne kada govorimo o globalnoj populaciji – kaže Duška Radanović, molekularni biolog i autorka podcast-a "Nutrigenetika", i dodaje: - No, treba insistirati na balansiranoj ishrani i „šarenim tanjirima“ jer je to, uz sređene misli, svakodnevnu fizičku aktivnost i preventivne preglede, siguran temelj za dobro zdravlje. Ono što bi mogao da bude sledeći stepenik ka dobrom zdravlju, a čiji sam zagovornik, je personalizovana ishrana koja se kreira na osnovu biohemijskih i genetičkih testova, gde možemo precizno da saznamo kakvog smo trenutnog opšteg zdravlja i koje bismo stvari mogli da poboljšamo. Ukoliko biohemijski rezultati pokažu deficit nekog vitamina ili minerala, tada bi trebalo da ga uvrstimo u ishranu kroz suplemente.
Oprečana su mišljenja i zaključci različitih studija o efikasnosti suplemenata u borbi protiv bolesti, ali ono oko čega su svi saglasni jeste da se moraju uzimati kontrolisano:
- Baš kao i za upotrebu lekova, tako se i za upotrebu suplemenata preporučuje prethodna konsultacija sa izabranim lekarom, naročito kod osoba koje bi trebalo da ih kombinuju sa već prethodnom terapijom – kaže naša sagovornica i dodaje: - Kako ljudski organizam u velikoj meri čini voda, ona je veoma pogodan rastvarač za vitamine B-kompleksa i vitamin C, pa se oni iz tela izbacuju urinom nakon nekoliko sati, dok recimo vitamini A, D, E i K spadaju u vitamine rastvorljive u mastima i mogu se akumulirati u jetri.
Preterana upotreba vitamina dovodi do stanja koje se naziva hipervitaminoza. Kako objašnjava Duška Radanović u razgovoru za Ona.rs, ova pojava je najčešće rezultat uzimanja vitamina bez konsultacije sa stručnim licem u količinama koje često premašuju dnevnu preporučenu dozu, čak i gornju bezbednu granicu za određeni suplement.
- Hipervitaminoza se najčešće javlja u praksi kod uzimanja vitamina A i D, kao i nekih vitamina B kompleksa. Simptomi su veoma široki i često se mogu pomešati sa drugim oboljenjima, zbog čega je važno da apelujemo na pažljivu upotrebu vitaminskih suplemenata.
I sami smo svedoci da je na tržištu dostupna čitava lepeza suplemenata različitih proizvođača, a kako sugeriše naša sagovornica trebalo bi da, kao i kod svakog proizvoda obratimo pažnju na deklaraciju, iako, kako sama kaže, „prosečnom potrošaču to zaista ne govori mnogo“:
- Zbog toga su u prvom redu farmaceutske kuće, potom i zdravstveni radnici i farmaceuti dužni da nam ponude najkvalitetnije vitaminske suplemente i ukažu na važnost izbora, ali i oprez prilikom uzimanja – zaključuje Radanović.
(Ona.rs/Tamara Kostić)
Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).
Video: Natalija Avemaria, vlasnica, osnivačica i dizajnerka brenda Dress me in denim
Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.