Šta je epigenom i da li je u njemu ključ večne mladosti?

U muzejima Berlina (Gemäldegalerie) možete videti sliku iz 1546. godine, koju je naslikao Luka Kranah Stariji. Na ulju na platnu, veličine 180,1 x 120,6 centimetara, prikazana je fontana mladosti. Stariji ljudi ulaze sa jedne strane fontane, a izlaze kao mladi na njenoj drugoj strani. Možda više nego ijedna druga slika, ona pokazuje težnju ljudi da ostanu zauvek mladi. To još uvek nije moguće. Starenje je endogeni proces koji je svojstven svakoj biljnoj i životinjskoj vrsti, pa tako i nama ljudima.

Međutim, za razliku od ostalih, ljudska vrsta je jedina koja može da utiče na dužinu svog života. I to uveliko radi. Primer za to je očekivana dužina života na rođenju koja je u Srbiji, pedesetih godina prošlog veka, iznosila 53,04 godine, dok je 2018. godine iznosila 73,22 godine za muškarce i 78,08 za žene.

To praktično znači da je za manje od 70 godina broj godina života povećan za više od 20, odnosno da toliko godina živimo duže. To je još uvek manje od 122 godine, koliko je živela, do sada, najdugovečnija osoba na svetu. Ali i dalje ostaje pitanje zbog čega uopšte starimo, koji procesi dovode do njega i šta na koji način možemo da te procese usporimo ili možda zaustavimo?

Naučnici su identifikovali čak devet različitih procesa koji se odigravaju u našem telu i za koje smatraju da su odgovorni za proces starenja. Ipak, smatra se da je nestabilnost genoma, odnosno akumulacija promena u DNK (nasledni materijal koji čini gene i koji je raspoređen u hromozima u svakoj našoj ćeliji) glavni razlog starenja. To se prvenstveno odnosi na genske mutacije, koje vremenom sprečavaju sve više gena da pravilno funkcionišu i što dovodi do toga da ćelije izgube svoj identitet, tkiva i organi funkcionišu sve slabije, pojavljuju se razne bolesti i, na kraju, smrt.

Ono što je zanimljivo jeste činjenica da su naučnici otkrili da određene ćelije i kod ljudi i kod nekih životinja koje pokazuju da imaju puno mutacija ne pokazuju znake starenja. Pored toga, primećeno je i da neke ćelije koje bi trebalo da budu stare imaju malo ili nimalo mutacija. To znači da na sam proces pojave mutacija u našem naslednom materijalu (DNK) utiču i neki drugi procesi. Otkriveno je da se radi o epigenetskim promenama.

Šta je to epigenom, kako utiče na to kako će naši geni funkcionisati, kako možemo da manipulišemo epigenomom, od zdravog načina života, pa do nekih lekova i hemikalija koji izazivaju blagi stres ćelije, pročitajte na portalu "Vitality.rs".

(Ona.rs/Vitality.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.