Mlada se smejala, gosti bili zgroženi: Neobičan trenutak na venčanju bogatog para u Italiji
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Ona.rs.
<% message.text %>
Zapevajmo braćo mila ovu pesmu svi....
I tako je išla pesma, čiča miča, ode kolona kineza na posao sabajle od rana jutra. Lepota jutra, budi me iz sna. Granulo sunce, obasjalo park, drugovi moji, na nebu veseli, poslednji pozdrav, upućujem ja. Vozi me kombi, ka velegradu, bus me nosi, ka toj evropi. Uzalud mislim, da ću biti s njom, svi moji snovi, davno gotovi. Zbogom devojko, nedostižni san, java je puna, stvarnih košmara. Kad budem mrtav, aj zapevaj mi, bluz starog doba, nad moj spomenik..... i tako moram da stavim kraj na parodiju idola, jer kako sam krenuo, napisao bih knjigu od 40 strana.
Mancini
Tipična teksaška seljačina. Ali, dao je ideju za naše elitare, zadrugare, polirane, šabane.
Meša Selimović
"Nama su sva vrata otvorena, sve želje ostvarive, sve mogućnosti nadomak, treba samo htjeti, a ja hoću. Svejedno je odakle ću početi, negdje će izbiti ova nagomilana osjećajnost s kojom se teško nosim, jer još ne znam čemu da je podredim. Nekome će biti potrebno ono što budem učinio, neko će zastati pred tim i pogledaće me začuđeno: zaista, to je tvoje djelo?Još ne znam kakvo je to djelo, ali ma kako da bude, biće lijepo." (Tišine) ♥♥♥