Godinama sam strahovala da će mi muž umreti, a onda se to desilo kad sam prestala da brinem: Ja sam kriva
"Da li sam mogla da spasem Sajmona brinući bolje ili jače ili pametnije?"
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Ona.rs.
<% message.text %>
Nina
Hvala urednicima na ovom tekstu,prepoznala sam se u njemu.Strah od smrti voljene osobe je veoma jakog intenziteta.I treba ovsvestiti u svojoj glavi da smrt dolazi po svakog od nas u tačno vreme,prosto ne zavisi od naše brige za tu osobu.Mi sa tim nemamo ništa!Ako već predosecamo nastupajuću smrt bliske osobe,treba joj pokloniti vreme i ukazati poštovanje,makar joj samo rekli da je volimo....to je neka vrsta pozdrava do ponovnog susreta...