Frančesko obavlja najčasniju profesiju u Veneciji, a njegovo srce pripalo je lepoj Jasni iz Šapca

Frančesko Gambirasi poklonio je svoje srce venecijanskim kanalima i Jasni Savić, rođenoj u Šapcu. Njihova ljubav retka je poput autentičnosti koju gondolijer pokušava da očuva u gradu večne romanse.

Odrastajući u porodici zanatlija, već sa tri godine počeo je da vesla. Do 14. godine je bio poluprofesionalni veslač, a kasnije je nastavio karijeru u veslačkim klubovima. Dok je bio u vojsci, prijavio se na konkurs za gondolijera. Međutim, sama veština veslanja nije bila dovoljna, morao je da savlada test opšte kulture i više od 120 sati učenja o istoriji Venecije.

-Već sam radio u tom okruženju pre nego što sam postao zamenik, pa su me svi poznavali. Jedan stariji gondolijer mi je rekao: „Za godinu- dve ću odustati, ako želiš, dozvola može da ide tebi, pošto nemam sinove.“ Tako sam dobio dozvolu - započinje priču Frančesko.

U Veneciji trenutno radi 440 gondolijera, posao koji počinje u 9 ujutro a završava u 11 uveče, u vreme turističke sezone.

-Najveći izazovi su brzi motorni čamci koji prave talase, ali i vremenski uslovi koji mogu biti nepredvidivi. Vetar ne utiče samo na strujanje vazduha, već i na vodu, pa je svaki dan na kanalu drugačiji. Najveći problem predstavljaju brodovi i transportni čamci, koji voze veoma brzo, stvarajući talase. Veliki talasi mogu da oštete gondole, a popravka je komplikovana, jer ima vrlo malo majstora koji to rade.

- Da biste bili gondolijer, morate voleti Veneciju, njenu tradiciju i kulturu. Morate je poznavati kao svoj džep, ne smete biti vođeni samo zaradom, već ljubavlju prema samom poslu. Gondolijeri moraju biti lepo vaspitani, jer su oni lična karta Venecije koju ceo svet prepoznaje - podvlači poučen iskustvom rada tokom dugih 26 godina.

Neraskidiva veza sa Srbijom

Jasna i Frančesko upoznali su se u romantičnom gradu, gde je ona radila u butiku visoke mode. Prvi susret je bio slučajan, ali sudbonosan, preko zajedničke drugarice u kafiću, iako je gondolijer bacio oko na lepu Srpkinju mnogo ranije.

- Kada smo se prvi put sreli, slučajno sam ga polila pićem. Zaljubio se na prvi pogled, ali sam ja neko vreme oklevala, budući da o gondolijerima kruže brojne predrasude. Svako jutro mi je ostavljao doručak sa porukom kada je prolazio pored butika, bio je veoma pažljiv i iskren i na kraju sam se uverila da je pravi čovek za mene - priča Jasna.

Prvi put su se poljubili, simbolično, na Dan Venecije i od tada su nerazdvojni. Frančesko je, zahvaljujući Jasni, upoznao srpsku kulturu i Srbiju.

- U Srbiji se osećam kao da sam se vratio u vreme kada su prodavnice bile manje, trgovci ljubazniji, a ljudi topliji. U Veneciji smo svi navikli da živimo u zajednici, ali u Srbiji sam to doživeo na jedan drugačiji način. Svi su voljni da mi pomognu kad čuju da sam stranac, a takođe uživam u poseti pijacama kakve mi više nemamo - kaže gondolijer.

(Ona.rs/GlasPodrinja)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.