Ružica i Zoran Đinđić su se sreli i zavoleli sasvim slučajno: Ove reči mu je uputila tog kobnog 12. marta

Danas se navršavaju 22 godine od ubistva Zorana Đinđića, tadašnjeg premijera Republike Srbije. Na njega je pucano 12. marta 2003. godine, na stepeništu zgrade sedišta Vlade Srbije, u 12 i 23 časova. Tog kobnog dana razgovarao je poslednji put sa svojom suprugom Ružicom Đinđić, i ona je jedan detalj tog razgovora zauvek zapamtila.

Kako su se upoznali Ružica i Zoran

Zoran Đinđić i Ružica Đinđić upoznali su se na predstavljanju njegove knjige "Jugoslavija kao nezavršena država", na kojoj je ona bila predstavnik izdavačke kuće koja je objavila ovo štivo. Bila je to sudbonosna prilika koja će im zauvek promeniti živote.

"Znam da je posle povratka sa doktorata iz Nemačke bio prosto opsesija svih lepih i pametnih žena koje su držale do sebe. Verovatno su doživele pravi privatni smak sveta kad je mene uzeo, jer je stvarno bio idealna prilika spram mnogih. A, eto, takav kakav je bio, odabrao je baš mene -  anonimnu koju niko nikad nije ni upoznao... Mogla sam biti samo počašćena što je u meni prepoznao nešto izuzetno, izabrao me je za ženu, i predstavio beogradskom kulturnom, intelektualnom i političkom establišmentu, o kome sam ja znala samo iz novina", rekla je Ružica Đinđić 2006. godine za "Vreme".

Ljubav između filozofije i politike

Racionalan i pragmatičan kakav je bio, Zoran je u Ružici video osobu koja nije bila samo lepa već i izuzetno inteligentna. Ona ga je privukla svojim promišljanjima i smirenošću. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu, a rodom je iz Valjeva. Njihova veza je brzo prerasla u brak, iz koga su dobili dvoje dece, Jovanu i Luku.

"Naš porodični život pratile su mnoge prepreke, ali smo uspeli da sačuvamo harmoniju. Zoran je bio posvećen, brižan, ali i stalno zauzet političkim obavezama. Ja sam bila ta koja je držala porodicu na okupu", govorila je Ružica.

Sudbonosni 12. mart 2003.

"Te srede, 12. marta, trebalo je da se u Vladi sretne sa švedskom ministarkom spoljnih poslova, sada isto tako pokojnom Anom Lind. Tog jutra obukao je svoje najlepše odelo, i bio je zaista lep. Potpuno zaboravivši na gospođu Lind, na vratima sam ga pitala zašto se tako udesio, i da li ima neku konferenciju za štampu. 'Ne, ali imam Anu Lind!'. Jednostavno me je kopkalo zašto mu je bilo toliko stalo da se tako lepo obuče", ispričala je Ružica za "Nedeljnik".

Oko podneva je stigao kobni poziv. Zoranov vozač Sale javio joj je da su pucali na njega.

"Dobro, računala sam da ga nisu pogodili, ili - ako jesu - da će svakako preživeti. Međutim, Sale me je dotukao: 'Neko će doći po vas!' ... Osećala sam da to ovog puta nije isto kao ranije", ispričala je kasnije.

Ljubav koja nije prestala

Tragedija je prekinula jedan život, ali nije prekinula ljubav.

"To nije bio samo pucanj na Zorana, to je bio pucanj na jednu veliku ljubav i na jednu skladnu porodicu", rekla je Ružica.

Godinama kasnije, govorila je o tome kako se nakon atentata osećala napušteno: "Ostali smo zauvek sami, nas troje, a svi ti velevažni prijatelji su se razbežali. Uz vest o njegovoj smrti i oni su konačno postali neko i nešto. Što su oni bivali sve važniji i važniji, moja tuga i bol su u istoj meri rasli. A ja sam deci morala da objasnim važnost našeg kraja", rekla je za "Vreme".

Danas, 22 godine kasnije, ostaju sećanja, reči i ljubav koja je večna.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.