Ko je Milena koju je Kafka voleo više od svega? Blla mu je zabranjena ljubav, a onda je stradala zbog njega

Tokom jeseni 1919. godine, u jednom od kafea koje su rado posećivali umetnici, Franz Kafka je ugledao Milenu Jesensku. U tom trenutku, u Zlatnom gradu na Vltavi, počinje priča o jednoj od najneobičnijih, najintimnijih i najtragičnijih ljubavnih veza u istoriji književnosti – priča koja nije oblikovana zajedničkim životom, već stotinama pisama. Ona je ostala nedosanjana, ali večna, protkana rečima koje su i dan-danas među najintenzivnijim svedočanstvima ljubavi, boli i duhovne bliskosti.

On, ptica sa velikom glavom i prelepim repom

Franz Kafka rođen je u Pragu, u julu 1883. godine. Njegovo prezime, češkog porekla, u pravilnom obliku – Kavka – označava svraku, pticu sa prepoznatljivom pojavom, koja kao da simbolično najavljuje njegovu jedinstvenu prisutnost u svetu književnosti. Iako su njegova najvažnija dela stekla slavu tek posle smrti, zahvaljujući vernom prijatelju Maksu Brodu, Kafka je već za života bio svet za sebe – melanholičan, suptilan i ranjiv pisac, prepun strahova i pitanja na koja često nije nalazio odgovore.

U njegovim rečima oseća se duhovna potresenost koja prevazilazi vreme i prostor: „Pisanje pisama je zapravo opštenje sa duhovima, i to ne samo sa duhom onoga kome se piše, već i sa sopstvenim duhom, koji se tiho oblikuje u samim slovima.“

Ona, živa vatra

Milena Jesenska rođena je u Pragu 1896. godine. Poticala je iz ugledne porodice – njen otac bio je profesor i zubni hirurg na Karlovom univerzitetu. Školovala se u Minervi, prvoj ženskoj gimnaziji u Austro-Ugarskoj, a potom je kratko studirala medicinu i muziku, ali je studije napustila. Bila je samostalna, hrabra, buntovna i oštroumna. Udata za austrijskog filozofa Ernsta Polaka, ubrzo se zatekla u nesrećnom braku, iz kojeg nije imala snage da pobegne.

Kada je stupila u kontakt sa Kafkom 1920. godine, Milena je imala 23 godine i bila je ambiciozna novinarka i prevoditeljka. Obratila mu se sa željom da prevede njegovu pripovetku Ložač na češki, i tada počinje njihova prepiska, a zapravo – njihova ljubavna priča.

Pisma kao odraz duše

Kafkina pisma Mileni, pisana između 1920. i 1923. godine, predstavljaju najdublji uvid u njegovu dušu. Filozofska, krhka, emotivna i često bolna, ova pisma nisu tek ljubavna – ona su istovremeno i molitve, i ispovesti, i duševne meditacije. U jednom od njih piše:

„Shvatam da se zaista ne mogu tačno setiti tvog lica. Samo načina na koji si odlazila između stolova u kafeu, tvoje siluete, haljine – to još uvek vidim.“

Ona je za njega bila živa vatra, kako je sam rekao – energija i svetlost koja ga je u trenu oslobađala strahova. Kada bi pisao Mileni, Kafka je pronalazio snagu. U pismu iz Merana, aprila 1920, piše joj:

„Dok sam ležao tamo, jedan insekt se prevrnuo na leđa, odmah pored mene, i očajnički se trudio da se okrene... ali zaboravio sam na to zbog tvog pisma; nisam mogao da ustanem.“

Ova slika o insektu i gušteru – neživom i živom – duboka je metafora njegove duševne borbe. Kao da kroz Milenino pismo, Kafka oživljava, postaje sposoban da se pokrene, da ustane, da piše.

Ljubav osuđena na daljinu

U vreme pisanja pisama, Milena je bila udata i živela u Beču. Kafka je bio sve bolesniji, kako fizički, tako i duševno. U svojim pismima izražava neizdrživu čežnju, ali i svest o granicama koje ne može da pređe:

„Ne želim (Milena, pomozi mi! Razumi više nego što govorim) ne želim (ovo nije mucanje) da dođem u Beč jer ne bih mogao da izdržim psihički stres. Duševno sam bolestan, moja bolest pluća je samo prelivena duševna bolest.“

Iako je čeznuo da je vidi, Kafka se nije usuđivao da je sretne pod okolnostima koje ga duševno uništavaju. Nije joj dozvolio ni da dođe u Prag: „Ali svaki put kad to pomeneš, približiš mali plamen mojoj goloj koži, koja je već sama mala lomača – ona gori i gori, ali nikada ne izgori.“

To nije bila obična prepiska dvoje zaljubljenih. Njihova pisma bila su svet za sebe – mesto na kom je Kafka mogao da diše, iako je bolovao od tuberkuloze, i mesto na kom je Milena nalazila snagu da opstane u braku koji je gušio.

Zabranjena ljubav i zabranjena priča

Posle Drugog svetskog rata, kada su komunisti preuzeli vlast, Milena Jesenska proglašena je za izdajicu. Svaka priča o Kafki i njoj bila je zabranjena. Ipak, zahvaljujući prijateljima koji su sačuvali pisma, njihova veza nije izbrisana. Danas, ta pisma predstavljaju literarni dragulj, ali i emotivno svedočanstvo o dvoje ljudi koji su se sreli – i promašili – u pogrešno vreme.

Milena je umrla u koncentracionom logoru Ravensbrik 1944. godine, zbog svog antifašističkog delovanja. Kafka je preminuo 1924. od tuberkuloze. Nikada nisu živeli zajedno, nikada nisu ostvarili svoju vezu u stvarnosti, ali njihova duhovna bliskost ostaje zapisana u rečima.

U svom nekrologu Kafki, Milena piše:

„Bio je stidljiv, uznemiren, krotak i dobar, a knjige koje je pisao su jezive i bolne. Bio je previše vidovit, previše inteligentan da bi mogao da živi, i previše slab da bi se borio... Razumeo je ljude onako kako to može samo neko izuzetno osetljiv i nervozan, neko ko je sam, neko ko prepoznaje druge u trenutku – gotovo kao prorok.“

Večnost pisama

U doba društvenih mreža, kada jedan seen može biti uzrok euforije ili očaja, pisma Kafke Mileni podsećaju nas da je pisanje – usporeno, svesno i bolno – čin najdubljeg povezivanja. Kako piše Suzan Lendrot: „Pisati je ljudski, a primiti pismo – božanski.“

Možda se baš zato Kafka kroz pisma spasavao: „Pisanje je zaista dobra stvar. Sada sam smireniji nego što sam bio pre dva sata…“

U magiji Praga, među kaldrmama i mostovima, i danas se oseća prisustvo ove nemoguće ljubavi. I kao što Kafka nije mogao da zamisli da izdrži stvarni susret, tako ni mi ne možemo da zamislimo da su njih dvoje ikada bili običan par. Njihovo je bilo ono što retko ko ima: neraskidiva veza duha i reči. Ljubav bez tela, ali ne i bez večnosti.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.