Da li ste znali da pametna deca žive duže: Otkrivena genetsku vezu inteligencije u detinjstvu i dugovečnosti

Zašto deca s višim koeficijentom inteligencije imaju veće šanse da dožive starost? Od pedesetih godina prošlog veka istraživači beleže isti obrazac: oni koji su na testovima inteligencije u mladosti postizali bolje rezultate češće su živi i sedam decenija kasnije.
Dugo se verovalo da je u pitanju način života, bolja edukacija i pristup zdravijim uslovima, ali sada je otkriven dublji – biološki – uzrok.

Tim sa Univerziteta u Edinburgu analizovao je genetske podatke više od 400.000 osoba i utvrdio da postoji direktna genetska povezanost između inteligencije u detinjstvu i dužeg životnog veka.
Rezultati su objavljeni u časopisu Genomic Psychiatry i označavaju jedno od najvažnijih otkrića u oblasti bihejvioralne genetike poslednjih godina.

Geni koji povezuju pamet i dug život

Naučnici su analizirali DNK uzorke dece uzrasta od šest do osamnaest godina i uporedili ih sa genetskim markerima koji se povezuju sa dugovečnošću.

Otkriveno je da određeni geni istovremeno utiču i na kognitivne sposobnosti i na otpornost organizma na oštećenja i bolesti.

Dr Dejvid Hil, jedan od autora studije, objašnjava: „Postoji nekoliko mogućih objašnjenja. Jedno je da deca sa višim kognitivnim sposobnostima kasnije postižu viši nivo obrazovanja, što im omogućava zdravije okruženje i kvalitetniju ishranu.
Drugo objašnjenje je da isti geni koji doprinose većoj inteligenciji utiču i na razvoj otpornijeg mozga i tela – sposobnog da se bolje nosi s oštećenjima i stresom tokom života.“

Inteligencija nije sudbina – okruženje menja gene

Iako genetika ima ulogu, istraživači naglašavaju da dužina života nije unapred određena.
„Ovo ne znači da je veza između inteligencije i dugovečnosti neizbežna“, dodaje dr Hil.
„Promenom okruženja – boljom ishranom, obrazovanjem, socijalnom podrškom – moguće je uticati na izražavanje gena i na to kako oni međusobno deluju.“

Drugim rečima, čak i ako niste bili „dete-genijalac“, način na koji živite može da promeni biologiju vašeg tela.
Savremena epigenetika pokazuje da geni nisu statični – njihovu aktivnost stalno oblikuju stres, san, ishrana, fizička aktivnost i društveni kontakti.

Koliko „pamet“ zaista utiče na životni vek

Ranija istraživanja su pokazala da je svako povećanje rezultata na testovima inteligencije u mladosti povezano sa 24% manjim rizikom od smrti u periodu praćenja od 17 do 69 godina.
Efekat je bio prisutan i kod muškaraca i kod žena, što sugeriše da ulogu ne igra samo društvena pozicija ili pol, već sama biološka osnova inteligencije.

Dr Hil dodaje da bi rano prepoznavanje dece sa nižim kognitivnim rezultatima moglo da posluži kao signal za dodatnu podršku, ne da bi se favorizovali „pametniji“, već da bi se svima pružile jednake šanse za zdrav život.

Šta ovo znači za roditelje i društvo

Rezultati studije potvrđuju da ulaganje u razvoj kognitivnih sposobnosti dece ima mnogo širi efekat od samog akademskog uspeha.
Naučnici navode da bi edukativne politike i programi ranog razvoja mozga mogli imati ogroman javnozdravstveni značaj – jer jačanje kognicije u detinjstvu utiče i na kasniju otpornost organizma, smanjenje hroničnih bolesti i produženje životnog veka.

Drugim rečima, ulaganje u pametno detinjstvo nije samo ulaganje u obrazovanje – već i u duži, zdraviji život cele populacije.

A šta ako ste u školi imali loše ocene?

Ne očajavajte. Nauka jasno poručuje – inteligencija nije jedini faktor dugovečnosti.
Na naš životni vek i zdravlje jednako utiču ishrana, fizička aktivnost, stres, socijalne veze i mentalna stabilnost.
Već male promene u svakodnevnim navikama mogu aktivirati gene koji štite organizam.

Dakle, možda ne možete promeniti DNK koju ste nasledili, ali možete promeniti način na koji ona „radi“.

Pamet pomaže, ali izbori odlučuju

Pametnija deca češće žive duže – ali ne zato što su „posebna“, već zato što genetika i okruženje deluju zajedno.
Kako kažu istraživači iz Edinburga, geni mogu otvoriti vrata, ali način života odlučuje hoćete li kroz njih proći.
Zato se možda pravi odgovor na pitanje dugovečnosti ne nalazi u testu inteligencije, već u svakodnevnim odlukama koje čine da naš mozak i telo rade u skladu.

(Ona.rs) 

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.