Merima iz Grahova danas farba jaja za Vaskrs: U Beogradu je našla ljubav, a otac Osman je rekao…

Merima Buzimkić imala je svega 22 godine kada je 1992. godine, bežeći iz ratom zahvaćenog Knina, stigla u Beograd. Nosila je samo mali ranac, neizvesnost u grudima i veru da će pronaći tetku koja je živela u Batajnici. Nije znala da će tog oktobra, usred vihora rata, upoznati čoveka svog života – Dušana Pavlovića.

– „Dušan me prvi put pozvao na slavu posle svega mesec dana poznanstva. Pomagala sam njegovoj mami da postavi sto, i dok sam slagala tanjire, on me je zaprosio. Tada sam znala – ostajem,“ priseća se Merima.

Merima je ostala. Ne samo u Beogradu, nego i u naručju čoveka druge vere, druge nacije, ali iste duše. Ljubavi.

U vreme kada su se imena delila na „naša“ i „njihova“, Merima i Dušan birali su – zajedničko. Brak su sklopili godinu dana kasnije, kada su već radili, štedeli, pravili planove. Rodili su dve ćerke. Zajedno su obeležavali i Bajram i Božić. Vaskrs je, kako kaže, među njenim omiljenim praznicima.

– „Volim što ujutru svi obučemo najlepšu odeću, jaja već danima šaramo i radujemo se kao deca. Vera ne mora da deli. Može da zbliži,“ kaže Merima, koja danas podjednako rado čita i Jevanđelje i Kur'an.

Ali nije sve bilo lako. Prve godine braka prošle su u neizvesnosti – Merima nije znala ni da li su joj roditelji živi. Kada je posle tri godine uspela da stupi u kontakt sa njima, uz pismo je poslala i najvažniju vest: udala se za Srbina. Ima dvoje dece. Srećna je.

Reakcija njenog oca Osmana bila je – iznenađujuća.

– „Tata se prvo malo naljutio. Nije mu bilo svejedno. Al’ kako narod kaže, svoje se meso ne jede. Kad su upoznali Dušana, sve se promenilo. Tata je često govorio da boljeg zeta nije mogao poželeti.“

Danas, Osman u svojoj kući ima tri vere pod istim krovom: jedna ćerka se udala za Amerikanca, druga ostala u Bosni sa muslimanom, a Merima – sa pravoslavcem iz Srbije.

– „I kad dođem kod tate, u njegovoj kući mirišu i hurmašice i vaskršnja jaja. Nema toga kod Boga da se deli. Ljubav nas je naučila svemu.“

U Beogradu, iako je došla iz rata, nikada, kaže, nije doživela ni uvredu, ni ružnu reč.

– „Svi su znali da nisam odavde i koje sam vere. Ali ja sam ljudima prilazila s poštovanjem. I tako su mi i vraćali.“

Njihove ćerke odrasle su u domu u kom se praznuju svi praznici, ali najvažniji zakon je – budi dobar čovek.

– „Vaspitala sam ih da čoveka ne meriš po imenu, nego po delima. Mogu da biraju koga će voleti i za koga će se udati – samo da ih voli, da budu poštovane.“

Danas, 30 godina kasnije, Merima i Dušan za Vaskrs farbaju jaja zajedno, okupljaju porodicu i prisećaju se dana kad su, uprkos svemu, izabrali ljubav.

– „Da sam slušala strah, ne bih imala ovo što imam danas. Ljubav i vera nemaju naciju. Niti granice.“

(Ona.rs /Still) 

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.