Imam 47 godina i s mužem godinama nisam imala odnos: Onda sam ga prevarila zbog jednog zagrljaja

Neke žene ostavljaju zbog prevare, neke zbog nasilja, a neke — zbog tišine. Zbog sobe u kojoj više nema ni dodira, ni reči, ni pogleda. Samo kauč, TV, i dva bića koja su nekada bila par, a sada su tek cimeri.

Priču koju vam danas prenosimo s portala YourTango napisala je žena od 47 godina, majka, supruga, i neko ko je jednog dana jednostavno prestao da se pretvara da je srećan. Njene reči možda neće svima prijati, ali će mnogima biti istina koju su sami prećutali.

"Moj muž i ja živimo zajedno. Ali retko razgovaramo. Gledamo televiziju. Ne možemo da se dogovorimo ni koju seriju ćemo gledati. Sedimo da se opustimo, ali nikada se ne dodirnemo.

Naša dnevna soba je udobna, ispunjena nameštajem koji smo kupili pre više od dvadeset godina, kad smo se tek venčali. Na policama su fotografije naše dece. Tu kitimo jelku, slavim rođendane, palimo kamin kad je hladno. A opet – u toj sobi nikad nije toplo. Hladna je, kao i naša spavaća soba.

Prema statistici koju je objavio New York Times, oko 15% brakova ima takozvanu „mrtvu spavaću sobu“ – bez dodira, bez nežnosti, bez intime. Deset godina hladnoće. Deset godina neizgovorenih istina i pogleda koji izbegavaju.

„Popraviću se“, govorio je. Godinama. A ništa se nije promenilo. Pitala sam se: Zašto ovako da živim? Imala sam 47 godina. Još uvek imam potrebe. Želim da spavam sa nekim pre nego što umrem. Zar sam mazohista? Ko bi ovo trpeo deceniju? Neko bi već otišao. Ili prevario.

I jesam. Prevarila sam ga — jer sam poželela živu dnevnu sobu.

Želela sam dnevnu sobu u kojoj se smejemo, u kojoj naslonim noge na njegov krilo. Gde sam prihvaćena. Gde sam ja — nesavršena, ali voljena. Intimna. Razigrana.

To nisam mogla da budem u našoj dnevnoj sobi. Tamo se ne smeš. Tamo se ne dotičemo. Tamo samo sedimo, svako na svojoj strani, sa svojim telefonom ili laptopom, i odemo na spavanje okrećući leđa jedno drugom.

Kod nas nije rat. I to je valjda dobro? Ne vičemo. Ali ne razgovaramo. Samo uobičajene rečenice:

„Ti uvek…“

„Ti nikad…“

„Opet to?“

„Zašto ne možeš da…“

Večito prebacivanje. A ja se neprekidno osećam — manje vrednom. Osim kada sam sa njim. Sa tim drugim. Sa onim koji me je prevario da poverujem da vredim.

„Zar ne bi bilo lepo da je svaka noć ovakva?“ pita me dok me grli. „Mogli bismo da gledamo Stenlija Tučija po Italiji.“

„S tobom da me držiš?“ pitam. To mi deluje kao nemoguće. Kao fantazija. Ali neke srećnice, ipak, to imaju.

(Ona.rs/YourTango)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.