Ovaj razgovor dve mlade muslimanke o intimnim odnosima i abortusu je priručnik za sve žene i muškarce

Postoji jedna tema o kojoj se retko i tiho govori, a gotovo nikada javno – seksualnost unutar verskog identiteta. Posebno kada su u pitanju žene, i to žene koje same sebe doživljavaju kao vernike. Može li se biti vernica i voleti seks? Može li telo da bude hram, ali i izvor greha i užitka? Može li se živeti između reda i strasti?

Jedan iskren, dirljiv, duhovit i duboko ljudski razgovor dve mlade muslimanke, Farihe Roisin i Ajke, koji su vodile za Medium, pruža odgovore koji mogu biti dragoceni za sve – žene, muškarce, hetero i gej osobe, vernike i one koji to nisu, one koji se još traže ili one koji misle da su sve shvatili.

Njihov razgovor vam prenosimo u celosti:

Ajka: Fariha, ti si jedna od retkih mojih prijateljica muslimanki s kojom mogu otvoreno da pričam o seksu. Obe znamo da je seks pre braka zabranjen greh — nešto što bi nas, po onome što su nas učili, poslalo pravo u vatrene dubine Džehennema. Ali... šta ako su i molitva i seks deo mog života? Obe stvari mi donose utehu. Praktikovanje i učenje islama pomaže mi da oblikujem vlastiti moral. Seks mi omogućava da preuzmem vlasništvo nad svojim telom i istražim sopstvenu seksualnost.

Zadovoljna sam svojom radoznalošću, ali često se osećam odbačeno od strane drugih muslimana — uključujući i neke članove porodice. Za njih sam previše liberalna, previše "zapadna". U njihovim očima, nikada neću biti "prava" muslimanka.

Fariha: I ja sam se borila s tim — šta uopšte znači biti "prava muslimanka"? Da li su to samo žene koje nose hidžab? Muškarci s bradama? Oni koji se mole pet puta dnevno i znaju sve sure napamet? Teško je uklopiti se u model koji ti deluje potpuno daleko od tvoje stvarnosti.

Moji roditelji su bili liberalni i nikad otvoreno religiozni. Za nas je duhovnost bila važnija od pobožnosti. Tata je uvek govorio: "Islam je način života, a ne samo religija." Ipak, kada je moja sestra s 20 godina počela da nosi hidžab (ja sam tada imala 13), imala sam utisak da potiskuje delove sebe. Nisam želela to za sebe. Oduvek sam osećala želju da iskusim život u potpunosti, pa čak i ono što je haram. Mojoj porodici to nije uvek bilo prihvatljivo.

Naš dom je bio složen. Nije bilo puno ljubavi ili izražavanja emocija. Moji roditelji su bili nesrećni, mama teško bolesna, niko nije znao kako da pokaže osećanja. A ja... ja sam samo želela da osetim nešto, da budem voljena.

Ajka: Razumem te. Ni moji roditelji nisu pokazivali nežnost jedno prema drugom. Intimnost je kod nas praktično bila zabranjena. Kada bih videla parove kako se drže za ruke ili se ljube, osećala sam nelagodu. Prvi put sam videla poljubac na filmu kad sam imala osam godina. Stric i strina su me čuvali, i kad su počeli da se ljube u bioskopu, ja sam se rasplakala – nisam znala šta se dešava.

Fariha: Tužno je što si fizičku nežnost prvi put videla tek tada.

Ajka: Još tužnije je što ne mogu da pričam o ovom važnom delu svog identiteta s ljudima koje volim. Moji roditelji veruju da nikada nisam imala seks. Mama zna da sam ljubila dečake jer je čitala moj dnevnik, ali verovatno misli da nisam otišla dalje. A šta bi tek rekla da zna da me privlače i žene?

Fariha: I meni je teško što ne mogu otvoreno da pričam s roditeljima. Kao tinejdžerka, gledala sam svoje bele drugarice kako razgovaraju s mamama o dečacima. Ja sam morala da krijem veći deo svog života. Iz ljubavi prema roditeljima, a i radi sopstvene sigurnosti. Naučila sam da živim dvostruko — "normalno" pred njima, a stvarno za sebe.

Ajka, kada si shvatila da te privlače i muškarci i žene?

Ajka: Od malena sam osećala privlačnost prema ženama, ali sam odrasla u heteronormativnom okruženju. Nisam znala kako da prihvatim taj deo sebe, niti gde da počnem. Tek krajem srednje škole sam dozvolila sebi da istražim te osećaje, kad sam upoznala jednu devojku koja mi je pomogla da prihvatim celu sebe. Tada sam počela da razumem svoju seksualnu fluidnost.

Fariha: I ja sam posle abortusa uglavnom bila s devojkama — bilo je sigurnije. Ne volim da definišem svoju seksualnost, ona je fluidna. Kad sam nedavno priznala sestri da sam spavala sa ženom, imala sam utisak da joj time dozvoljavam da i ona bude iskrenija prema sebi. Počela je otvorenije da razmišlja i o sopstvenoj seksualnosti.Ajka: Mojoj sestri, kad sam pokušala da pričam o tome, rekla je u šali da sam "kurva". A ja sam samo želela savet. Istraživati seks kao muslimanka nije lako. Sve sam morala sama. Ali što sam više iskustava imala s ljudima, muškarcima i ženama, to sam bolje upoznavala sebe. Pričanje s partnerima o seksu, željama, granicama — to mi je dalo osećaj kontrole. Ipak, religiju i seks uvek sam držala odvojeno.

Fariha: I ja. Prvi put sam videla golo telo kad sam gledala Titanik. Bila sam oduševljena. Kasnije sam krišom čitala erotsku literaturu, što mi je izazivalo uzbuđenje, ali sam sve držala u tajnosti. U školi je vladala homofobija, pa sam morala da ćutim.

Ajka: Kod mene je sve počelo u osnovnoj školi, u doba puberteta. Počela sam da masturbiram u kadi. Imala sam orgazam pre nego što sam znala šta to uopšte znači. Bila sam zbunjena — sećam se da sam jednom guglala: “Može li se zatrudneti od orgazma?”Fariha: Haha! Meni je drugarica za 18. rođendan poklonila vibrator u obliku patke. Tada sam prvi put ozbiljno masturbirala — i shvatila da želim zadovoljstvo koje ne uključuje stid.

Ajka: Tako sam i ja razmišljala: pružam sebi zadovoljstvo, umesto da činim haram s nekim drugim. Mada, i tu sam naišla na podeljena mišljenja muslimanskih autora — ali me to nije zaustavilo.

Fariha: Žene su sistemski lišene užitka. U muslimanskim zajednicama, o seksu se ne priča. Ne postoji jezik za žensku seksualnu želju. Sve se svodi na stid. Čak i kad sam kao dete sedela raskrečeno, mama je govorila: “Ti tražiš pažnju. Droljo.” Ta njena osuda poticala je iz vlastitih neostvarenih želja i bolesti. Tek sada vidim koliko smo slične.

Ajka: To je baš teško...

Fariha: U srednjoj školi, svi su počeli da imaju seks. A ja sam bila puna osude. Mislila sam da sam "dobra muslimanka". A onda sam upoznala jednog momka, i... prepustila se. Molila sam se dok sam grešila. Posle toga sam bila ubeđena da sam zauvek izgubila Boga.

Ajka: Zašto si to mislila?

Fariha: Zato što mi je vera tada bila samo skup pravila: klanjanje, post, stubovi islama. Nisam imala nikog ko bi mi objasnio da postoji i dublji smisao. Završila sam u depresiji, sa neplaniranom trudnoćom. I volela bih da mi je neko tada rekao da je seks ljudska potreba, da nije kraj sveta.

Ajka: Meni se dešavalo da nakon seksa osetim ogromnu tugu, kao da propitujem sve u šta verujem. U poslednjoj vezi sam postepeno prestala da praktikujem veru. Sve se vrtelo oko partnera. A kad bih ostala sama u njegovom krevetu, molila sam se: “Znam da ovo nije dobro, ali ne znam kako da izađem.” Nisam želela da me Bog napusti, iako sam "grešila".

Fariha: Taj strah od gubitka Boga je dubok. I ja sam to osećala. Ali danas, kad živim po sopstvenim pravilima, bliža sam islamu nego ikada. On je deo mene — moj, a ne tuđi standard.

Ajka: I ja. Možda mi dela deluju kontradiktorno, ali vera je moj lični odnos s Bogom. Ne priznajem podele na “dobrog” i “lošeg” muslimana. Volim vino — i volim da se molim. Volim žene — i volim da učim o islamu. Ne postoji formula za Džennet. Na kraju, to je između mene i Allaha.

Ono što počinje kao razgovor dve mlade žene o seksu i veri, prerasta u nežno, hrabro i važno svedočenje o slobodi izbora, pravu na osećaj i telu koje nije neprijatelj. Fariha i Ajka nas podsećaju da vera ne mora da bude zatvor, već put razumevanja – sebe i drugih.

Iako govore iz muslimanskog konteksta, ono što one izgovaraju odnosi se na svaku ženu koja se ikada zapitala da li je grešna jer želi, na svakog muškarca koji se stidi svoje ranjivosti, i na svakog gej čoveka ili ženu koji su učeni da je njihova ljubav pogrešna.

Njihov razgovor nije provokacija – to je poziv na empatiju, ranjivost i otvorenost. Priručnik za sve nas koji pokušavamo da živimo istinu bez straha da ćemo zbog nje biti odbačeni.

U svetu koji i dalje pokušava da nam kaže šta sme da nas boli, šta sme da nas uzbuđuje i kako da volimo – ovakve reči postaju svetionik. Jer, kako Ajka kaže: „Ovo što imam s njim, to je moja odluka, i osećam se svoja.”

(Ona.rs/Medium)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.