Da li partner može ispuniti sve naše potrebe i šta je prava tajna srećne veze? Rekla nam je psihološkinja Ana

Ne znam da li ste jedno od onih kojima trejleri za romantičnu dramu Materialists, odnosno Spoj iz snova, ne prestaje da izlazi na mrežama. Možda je moj algoritam provalio da jedva čekam pretpremijeru koja se održava 13. avgusta u Cinestar bioskopima, a u distribuciji kompanije Jučer (naravno da sam sakupila sve informacije). Možda samo čita mimove koje moje drugarice i ja neumorni šaljemo jedna drugoj, a sve mahom prate i samu priču o junakinjama koje biraju između materijalne stabilnosti, strasti i iskrene povezanosti. Upravo taj filmski zaplet jedva čekamo i između Dakote Džonson, Pedra Paskala i Krisa Evansa, ali nas je i podsetio na dileme koje mnoge žene vode i van filmskog platna: može li jedan partner da nam pruži sve – i ljubav, i sigurnost, i uzbuđenje – ili je to samo romantični ideal?  Sva ta pitanja na koja ja ne umem da odgovorim, odlučila sam da odmotam u razgvoru sa psihološkinjom Anom Gligorić.

Prvo me je zanimalo koliko je realno očekivati da jedan partner ispuni sve naše ključne emotivne potrebe, a Ana mi je priznalada je ideja lepa, ali nerealistična:

„Zamislite samo kakav bi to bio teret – i donekle skidanje odgovornosti sa svih ostalih aspekata koji su deo tih potreba i nas samih. Naše emotivne potrebe ne zadovoljava samo partner, već i prijatelji, porodica, a pre svega mi sami moramo biti u kontaktu sa sopstvenim emocijama. Sigurnost nam jeste važna u partnerskom odnosu, ali šta je samopouzdanje nego sigurnost u sebe? Uzbuđenje nam mogu doneti uspesi u karijeri, deca, lična ostvarenja… Savršenstvo jeste ideal, ali ne treba ga stavljati nekome na teret. Umesto toga, važnije je imati partnera koji je spreman da zajedno sa nama gradi osnovu za ispunjavanje naših potencijala", priča Ana, pa zaključuje:"Dakle ne idealan partner koji će ispuniti sva naša očekivanja, već partner koji će biti spreman da zajedno sa nama radi na tome da postanemo najbolje verzije sebe.".

Ana dalje objašnjava ovo:

"Ključ je u balansu, partner koji je izvor ljubavi i sigurnosti, ali vas podstiče da održite i gradite sebe individualno, održavate bliske odnose, karijerno napredujete, uviđa vaše potrebe i podstičete jedno drugo na lični rast. Samo takva veza je istinski zdrava, možda nije idealna, ali je zdravo okruženje da bude najpribližnija tome. Očekivanje od jedne osobe da zadovolji sve naše potrebe nije realna. Takvo očekivanje bi bilo preopterećivanje partnera, važno je naći meru i od partnera tražiti podršku u ličnom i partnerskom razdvoju, dakle nekoga s kim možemo razvijati te potrebe i napredovati kako na individualnom, tako i na partnerskom planu. Dakle osoba sa kojom smo slobodni da sve ispunjavamo zajedno, a ne da on to ispuni i na taj način bude odabran kao adekvatan partner".

Zanimalo me je koliko su dileme iz filma odraz stvarnosti u kojoj žene danas žive.

„Jasno je da izbor između materijalne sigurnosti, strasti i povezanosti nije samo filmski scenario, već i nešto s čim se mnoge žene svakodnevno suočavaju. Iako na ekranu deluje kao da su ove opcije jasno podeljene i da biranje između njih mora biti konačan izbor, stvarnost je daleko složenija. Mi, žene, živimo u svetu gde se od nas često očekuje da balansiramo karijeru, finansijsku nezavisnost i emotivne potrebe, što nije uvek lako. U tom kontekstu, često se suočavamo sa pitanjem: Kako da izaberem između ljubavi koja je duboka, ali možda ne donosi sigurnost, i veze koja nudi sigurnost, ali ne pruža istu strast“, objašnjava Ana.

Ona podvlači i da u stvarnosti, biranje nije tako crno-belo.

"Filmovi često postavljaju pitanje kao da su opcije odvojene, ali mi zapravo ne biramo samo jedno. Pokušavamo da integrišemo sve te aspekte – ljubav, sigurnost i strast – u naš život i vezu, što zahteva mnogo više od jednostavnog izbora. I dok možda strast možemo sebi da priuštimo samo kada su druge stvari stabilne, iskrena povezanost često nije nešto što dolazi samo od sebe, već je rezultat rada i dijaloga sa partnerom. Možda ne možemo da imamo sve u savršenim proporcijama, ali to ne znači da ne možemo da se trudimo da pronađemo ravnotežu. I to je realnost s kojom se mnoge žene suočavaju danas – traženje ravnoteže i smirenosti u svetu koji stalno postavlja nove izazove.", kaže ona.

Pitala sam je kako se izbori koje pravimo nose sa pritiskom i osudom okoline, a Ana je uverena da je najvažnije da odluke budu u skladu sa sopstvenim vrednostima:

„Sigurna sam da je ovo lakše reći, nego primeniti, ali svako donosi odluke koje za sebe vidi kao najadekvatnije i živi sa tim odlukama. Kada se ne bismo bavili time šta drugi rade, već se bavili samo sobom sigurna sam da bismo bili u boljem balasnu sa samim sobom. Dakle neko ko bira skroman život, ali bogat ljubavlju nije napravio grešku, već odabir koji je procenio najboljim za sebe. Takođe i onaj ko odabere materijalnu sigurnost sigurno ima svoje razloge, koji ne moraju nama biti validni, na kraju krajeva, nisu naši odabiri. Moj stav je da koju god odluku i na koji god način je donosili najvažnije je da bude vaša i u skladu sa vašim unutrašnjim vrednostima i da kada ste u to sigurni nije važno kako tu istu odluku vide drugi, jer ste sa sobom u balansu“, navodi ona.

Dotakli smo se i pitanja materijalne sigurnosti – da li je pogrešno priznati sebi da nam je ona prioritet, možda čak važniji od ljubavi.

„Ne mislim da je pogrešno priznati sebi ako nam je materijalna sigurnost važna, samo je važno razumeti odakle to uverenje dolazi i zbog čega nam je prioritetnija od drugih. Najvažnije je biti iskren prema sebi i dobro poznavati sebe. Neko je odrastao bez novca i može u tome videti najveću sigurnost jer ima iskustvo da je emocija, bez novca patnja, dakle može doživeti tako emocionalni oporavak. Takođe osoba koja je odrasla u izobilju može ceo život tražiti emociju, jer možda je osim novca svega ostalog u primarnoj porodici nedostajalo. Svakako mislim da je tu koncept sigurnosti jako važan jer on je taj koji zapravo prevagne, tj koji setting čini da se osoba oseća sigurnije.“, kaže Ana.

Na temu žena koje u brak ulaze „iz računa“, a kasnije shvate da im nedostaje ljubav, Ana ističe da uvek postoji prostor za rad na odnosu:

„Zbog toga sam ranije rekla da je najvažnije naći partnera s kojim možete raditi na razvoju kako partnerskih, tako i individualnih aspekata. Mislim da uvek može da se pokuša da se na odnosu radi, da se poboljša dinamika u vezi, da se povežu partneri, da se otvoreno razgovara, da se osveste potrebe koje nisu zadovoljene. Ni osobe koje su u osnovi se emotivno povezale, pa zajedničim snaga ostvarile materijalnu sigurnost ne mora značiti da neće nikada raditi na emocijama. Svaki odnos mora da se neguje. Kod mene na savetovanjima nema toliko ljudi koji su startno loš izbor jedno drugom, nego ljudi izgubljeni u parterskoj dinamici, oni koji su izgubili odnos ili prestali da razgovaraju o emocjama na pravi način.“

Razgovor nas je odveo i na suprotnu stranu – žene koje su birale iz ljubavi, ali ostale bez finansijske stabilnosti. Ana savetuje fokus na sopstvene snage i veštine:

„Mislim da je tu najbolja strategija fokusirati se na svoje snage, svoje veštine, da se osećaju kao stabilne u tom finansijskom/karijernom aspektu, pa na taj način pored emicionalne stabilnosti da kroz to samoostvarenje u poslovnom aspektu ostvare svoju stabilnost i da budu oslonac i sebi i podstrek posle i partneru za isti rast. Ničija nije dužnost nije da nam sve obezbedi, ali podrška za rast na svim poljima je uvek važna. Dakle stabilnost sa samom sobom, a onda je i svaka druga moguća“, navodi ona.

Pitali smo može li želja za stabilnošću ugušiti strast.

„Moguće je, jer nekada može da dovede do rutine. Ljudi se opterete na primer materijalnom stabilnošču i zaborave da uživaju, počnu da osuđuju osobu sa kojom su ako “ugrožava” tu sigurnost ili je vide kao manje važnu i tako dođe do gubitka strasti. Ali uglavnom tu problem se opet svede na nedostatak komunikacije, komuniciranje potreba i otvorenost ka ideje da neke potrebe nisu naše, ali ne znači da ih ne bi trebalo ispuniti ili razumeti“, akcentuje ona.

Zanimalo me je da li su žene danas zaista „previše zahtevne“.

Ana smatra da nisu:

„Ne bih rekla da su žene previše zahtevne, ali mislim da imaju sve više potreba koje su osvestile i da imaju pravo da teže nečemu što približnijem tom balansu ljubavi,sigurnosti i uzbuđenja. Više mislim da moraju biti svesne da li one sve to daju ili bi trebalo da rade i na sebi, a ne samo na partneru. Želje i težnje su uvek dobre, to je podstrek da idemo napred, zahtevi su ti koji su loši. Odnos koji komunicira na nivou zahteva nije dobar, jer partneru su dve zasebne osobe i ne moraju da ispunjavaju zahteve, ali moraju da se trude da razumeju potrebe koje se komuniciraju, pa i ako nisu uvek zajedničke.“

Dotakli smo se i društvenih mreža. Ana upozorava da idealizovane slike stvaraju iluziju da bismo mogli imati „sve“:

„Društvene mreže jesu problem jer su idealizovane slike na kojima mi ne znamo ni kontekst, ni kakav je to zapravo odnos, već imamo samo sliku. Ima ljudi koji se više bave svojim profilom, nego realnim životom. Poređenje je to koje može dovesti do osećanja neispunjenosti ili neosnovanog nezadovoljstva svojim “nesavršenim” odnosom. Nečiji odabir koji na slici deluje bolje, za nas to ne bi bio i ne znamo da li je ni za tu osobu koju posmatramo. Dakle zadovoljstvo i mir sa svojim izborima, kako nas tuđi ne bi privlačili i činili nam se boljim, jer to niko ne zna i različiti su koncepti sreće od osobe do osobe“, podvlači ona.rs

Pitala sam je šta je prvi korak kada u vezi nedostaje uzbuđenje, a ne želimo da izgubimo sigurnost.

„Prvi korak bi bio razgovor s partnerom. Razgovaranje o osećanjima i potrebama može otvoriti prostor za nove, kreativne ideje koje mogu doneti uzbuđenje u vezu, a istovremeno zadržati sigurnost. Ponekad mala promena, poput putovanja ili novog zajedničkog vremena, može uneti novu dinamiku u vezu“, kaže Ana.

Na kraju sam želea da znam – šta je važnije za dugoročnu sreću: strast, sigurnost ili povezanost?

Ana smatra da je odgovor ličan i da se menja tokom života:

„Na ovo pitanje nema jednostavnog odgovora, jer dugoročna sreća zavisi i od osobe do osobe i od naših životnih faza. Na početku veze, strast je uglavnom najvažnija, dok s vremenom sigurnost postaje ključna, naročito kada se suočavamo sa praktičnim životnim izazovima. Ipak, prava dugoročna sreća ne zavisi samo od jednog od ovih faktora, već od ravnoteže između njih. Duboka povezanost je ono što održava vezu, čak i kada strast počne da jenjava, jer ona pruža osnovu na kojoj može da se izgrade i sigurnost i uzbuđenje. Povezanost je ta koja ljude drži zajedno i kad nema strast i kad nema novca ili nekog drugog oblika sigurnosti. Mislim da su to ljudi koji najbolje drže sve ostale segmente u ravnoteži jer su u komunikaciji i sa partnerom i sa sobom, a takve osobe mogu povratiti onda i te ostale aspekte zajedničkim trudom. Sreća u vezi je proces, i najvažnija stvar je da se odnos neguje, da se komunicira i da se razvija tokom vremena. Dakle, dugoročna sreća je stvar balansa, a ne sticanja nečega savršenog“, zaključuje Ana.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.