Ljubav bez para, luksuz bez duše ili mi bez sebe? Šta nas tera da ostajemo u vezama gde odavno nema nas

Kada ste se poslednji put iskreno obradovali nekom filmu koji dolazi u bioskope?

Ja, iskreno, ne pamtim – sve dok nisam čula da i kod nas uskoro stiže Spoj iz snova. Mislila sam da će stići i ranije, ali okej – strpljivo čekam polovinu avgusta. Do tada pratim svaki trejler koji izbace, što me je zapravo i navelo da se malo dublje zamislim nad temom koja je već dugo, ali površno, predmet razgovora sa mojim drugaricama i sestrama.

Dok sedimo u kolima posle izlaska, i u tri ujutru uz pljeskavicu kod Stepinog vajata komentarišemo bogatog lika koji već mesecima pokušava da osvoji jednu od nas, pa ga upoređujemo s “nesnađenim“ momkom kog ona zapravo voli, shvatam da se sve naše filozofiranje na kraju svodi na jedno pitanje: da li biramo ljubav ili luksuz?

Iskreno, ne znam. Ja sam baš loš primer, jer nijedan od mojih bivših nije imao ni kola, niti mi je to bilo bitno. Bila sam jedna od onih koje veruju da se od ljubavi živi. Valjda je tako kad se zaljubiš sa 15 – glupo i nesvesno veruješ da su leptirići u stomaku i drhtaj nogu dovoljni da preguraš sve, da osećaj da si toj jednoj osobi sve na svetu može da zameni i činjenicu da nemate baš ništa drugo.

Možda je baš ta paralela mojih ličnih zabluda i razlog zbog kog jedva čekam da pogledam Spoj iz snova. I Dakota Johnson i Chris Evans u filmu igraju par koji je bio mlad, zaljubljen, s ambicijom da nešto stvore, ali bez prebijene pare. Nisu opstali, ali ona jeste uspela da pronađe sebe i ostvari se. Pa zašto joj onda vraćaju lika kog je ostavila davno, a koji se, naravno, još nije snašao? Da li nam time poručuju da ljubav zapravo nema rok trajanja i da kad jednom pogrešimo – taj krst nosimo zauvek? Čak i kada se pojavi princ na belom konju i ponudi nam ceo svet na dlanu?

Od same pomisli na to zavrti mi se u glavi, i ne uspevam da shvatim zašto smo mi žene toliko emotivna, senzualna bića koja bi ispustila lagodan život zbog ljubavi.

Ali samo dve stvari mi padaju na pamet.

Prva je strah

Iz razgovora sa mojim bliskim krugom žena, shvatila sam da se većina boji da izgubi sebe. Takve kakve jesu – prelepe, jake, iz porodica koje im čuvaju leđa – zaljubile su se u momke koji, osim ljubavi, nisu imali mnogo toga da im ponude. Odabrale su ih uprkos onima koji su za njih činili najluđe stvari: da zakupi ceo restoran u Beogradu zbog jedne večere? Može! Da iznajmi terasu s magičnim pogledom samo da je vidi na minut? Nije mu problem. Da joj pošalje 101 ružu na posao ili pređe hiljade kilometara za jedan zagrljaj? Sitnica.

Sad bi usledilo pitanje – zašto su onda izabrale onog koji misli da je cveće obavezno samo za 8. mart, a u ostalim slučajevima čisto bacanje para? Da vam olakšam – i one su to same sebe pitale, mnogo puta, posle velikih svađa, uglavnom izazvanih manjkom novca.

Ali uvek su ostale – verne sebi, pa tek onda njemu.

I znate šta? Nikad ih nisam žalila zbog toga. Kao što su mene nekad žalili.

Jer baš ta nijansa briše pitanje luksuza i ljubavi.

Ja, dok sam se borila za ljubav koja propada, previše izmorena od menjanja pelena, svađa i proveravanja da li je ostavio dovoljno para za formulu i kapi protiv grčeva, nisam ni u čijim očima delovala jaka. Bila sam glupa, ali i previše tvrdoglava da priznam sve, iako sam se vrlo bučno svađala jer mi se činilo da je to jedini način da pokažem da nisam potpuno slomljena. Jer nikad nisam umela da budem tiha, mudra žena koja ide korak po korak. Više sam bila tip – korak napred, dva nazad. Rastajali smo se i mirili, sve pod parolom da nas zauvek spaja iskrena ljubav. Ah, kako da ne. Iskreno, jedino što nas je spajalo bio je njegov narcisoidni poremećaj, koji sam naivno pomešala s opsesijom mnome, pretnjama smrću ako ga ostavim i iluzijom o savršenom muškarcu kojeg on, realno, nikad nije ni video.

Takav kakav je, savršeni manipulator umeo je da me ubedi kako bi sve bilo sjajno samo da imamo više novca. Toliko je žarko pričao o tom idealu da sam i ja poverovala – uverio me je da bih tada bila manje nervozna, da bismo opet spavali u istom krevetu, da bi sve bilo “kao nekad”, da sam čak skoro pristala i da se vratimo kod njegovih roditelja jer je, po njemu, to bio preduslov za naš „napredak“. Hvala Bogu, tu sam se osvestila i izbegla poslednji ekser u kovčegu. Shvatila sam da bi to značilo da on ima čime da plati moju tišinu i svileni povez preko očiju. Da bih tako mogla da zamaglim istinu novom torbicom ili kremom i zaboravim da četvrtkom posle fudbala spava „kod ortaka“. Izvini, mili, ali nisam baš taj trećerazredni tip klinke koja ćuti dokle god kaplje lova.

Jer deo koji on nije shavao jeste da ja ne marim za luksuzom, ali u ljubav verujem. Ne onu glupu, slepu i detinju, već onu svesnu – kad vidimo sve mane, ali i dalje biramo jedno drugo, svakog dana.

A to sam naučila baš od tih divnih žena koje su uvek birale ljubav – i sebe.

A šta je drugo?

Druga stvar koju sve češće primećujem je, paradoksalno, potpuno suprotna – ali vrlo prisutna.

U jednom od trejlera za film čula sam rečenicu od koje mi se digla kosa na glavi.

Na pitanje zašto danas ljudi ulaze u brakove, Dakota odgovara: „Da ne bi bili usamljeni.“

Nikada nisam razumela taj mentalni sklop, a imam nekoliko takvih primera oko sebe. Najviše zahvaljujući mojim muškim prijateljima, brak kao institucija mi je izgubio svaki smisao.

Najčešće bi mi, polupijani posle izlaska, kada bih očekivala neke hvalospeve o ženama koje su oženili i radovala se da će mi vratiti nadu da nisu svi isti, prosuli hladan tuš:

„Pa vredna je.“

„Ćuti, ne pita mnogo.“

„Bilo je vreme, a ona je za kuću.“

Kao da su pronašli figuru koju mogu da predstave porodici, stave na sliku ili iskoriste za nastavak loze. Kao da je samo bitno da više nisu sami, da su sigurni da ih više niko neće povrediti. Jer znam da su svi oni nekada voleli. Sećam se koliko sam mrzela one koje su im slomile srca. Da li su se ikada oporavili? Ne znam. Ali mislim da u procesu izlečenja svi pravimo istu grešku – brže-bolje tražimo zamenu. Strah od samoće je toliko jak da blokira sve ostalo, a osećaj da smo „hendikepirani“ ako nemamo nekog je razlog zbog kog sve više ljudi živi loše režirane predstave. Toliko pogrešnih uverenja smo usvojili da smo zaboravili da imamo pravo na izbor. Da smo zaboravili šta nas čini živim, šta nam daje krila i vetar u leđa. Sada, sve više, ovaj grad deluje kao zombi saga, gde svi preko Instagrama i u skupim lokalima šepure neke kvazi ljubavi.

Zaboravljamo da su veza i zajednički život mnogo više od ugovora, da bismo se „razmnožili“ ili imali „nekog“.

Znam da je teško biti sam. U društvu gde svi imaju nekog, kad otkuca ponoć za Novu godinu, kad svi dobijaju poklone, kad imate loš dan i samo želite da vas neko zagrli. Ali mnogo je gore imati sve to – sa nekim koga ne želite, koga ne volite, već koristite kao paravan idealnog života i iskrene sreće, dok se iskreno i ne sećate kako prava sreća izgleda.

Ali kad biram između Instagram ljubavi i sebe, biram sebe. Jer godinama gledam nju, meni blisku osobu, kako gubi sjaj. Osmeh joj je nestao, a šale zbog kojih smo svi bili ispod stola više ne postoje. Sada je suviše ozbiljna, jer tako „gospodin savršeni“ nalaže, dok joj tiho i podmuklo ispija život, plaćajući putovanja i skupe večere. Ubeđuje je da bez njega njen život nema smisla. I volela bih da joj to kažem, da joj otvorim oči, ali znam da jedino što mogu jeste da budem tu kad sama progleda – i da joj pomognem da preboli u samoći.

Jer i ja sam mnogo puta pronašla snagu baš tu – u samoći. U prijateljima koji su mi rame za plakanje i zagrljaj u ponoć, u porodici, u poslu koji volim, u svemu što mi hrani dušu i miluje srce.

I znate šta? Tad sam se setila da više nikad neću pogaziti sebe i svoje kriterijume. Jer je sasvim u redu da ne pristajemo na manje nego što zaslužujemo.

Ali o tome ću vam pričati uskoro.

Do tada vam želim da ne birate između ljubavi, luksuza ili (ne)samoće - već da ispred svega izabete sebe, a ono što je za vas - zalepiće se kao magnet. Jer to tako beše ide, zar ne?

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.