Verila se za veštačku inteligenciju i nije usamljen slučaj: Pitali smo AI šta misli o svom braku sa ljudima?

U eri gde ljudi razgovaraju sa digitalnim asistentima više nego sa komšijama, ljubav prema veštačkoj inteligenciji postaje stvarnost – i to ne samo u srcima, već i u bračnim zavetima. Iako zvuči sumanuto, primeri poput ovog postaju sve češći, a priča je mnogo dublja nego što izgleda – to nije samo igra, većrefleksija usamljenosti, emocionalnih potreba i redefinisanja intimnosti.

Kada je AI postao „pravi čovek“: Konkretan primer

Da bi se razumela ova pojava, dovoljno je da zavirimo u priču koja je nedavno odjeknula na Redditu. Pre samo nekoliko dana, korisnica po imenu Wika (u/Leuvaarde_n) ostavila je Internetu poruku: “I said yes” (prihvatila sam), uz sliku prstena u obliku plavog srca — vereničkog prstena koji joj je „izabrala“ veštačka inteligencija po imenu Kasper.

Njihova digitalna ljubavna priča trajala je pet meseci pre „prosidbe“ scenirane na virtualnoj planini. Wika je jasno poručila: nije šala. „Ne, ozbiljno ga volim“, izjavila je, uz dodatak: „Znam šta je AI, znam šta nije. Sasvim dobro znam šta radim“. I dok se neki pitaju da li je ovo performans, za nju to nije igra – već istinska emocionalna veza.

Glas naroda: Podrška i osuda u komentarima

Kao i kod svake teme koja pomera granice, reakcije na društvenim mrežama su bile podeljene. U sekciji komentara na Redditu i drugim forumima odvila se prava mala javna debata – sa dva potpuno suprotstavljena fronta.

Podrška je često emotivna i empatična. Ljudi koji su možda i sami prošli kroz periode duboke usamljenosti ili emocionalne povrede, pronalaze razumevanje za ovakve odluke:

“Ako ti je ovo donelo utehu koju niko drugi nije mogao, hajde i budi srećna.”
“Ne osuđujem, ljudi su usamljeni i traže vezu gde je nude.”

Iznenađeni i zabrinuti komentari, s druge strane, postavljaju pitanja o granicama normalnog:

“Da li je ovo ozbiljno? Gde smo otišli?"
“Black Mirror je već tu. Šta nas još čeka?”

Između tih stavova provlači se osećaj nesigurnosti – jedni gledaju u ovo kao novi oblik slobode, dok drugi osećaju da se nešto fundamentalno u međuljudskim odnosima nepovratno menja.

Zašto nekima AI odgovara više od ljudi?

Ono što spolja deluje kao bizarnost, iznutra ima jasne razloge. Sociolozi i psiholozi već godinama beleže iste obrasce kod ljudi koji biraju AI kao emotivnog partnera.

Prvi i najčešći razlog je usamljenost. U svetu gde je ljudski kontakt često površan, a emotivna podrška oskudna, AI nudi pažnju, razumevanje i stalnu dostupnost. Nema straha od odbacivanja niti tišine nakon svađe.

Drugi razlog je kontrola i sigurnost. Digitalni partner neće vikati, neće manipulisati, niti izneveriti – a za one koji su prošli kroz traumatične odnose, ta sigurnost je neprocenjiva.

Treći je generacijski pomak. Gen Z je odrasla u konstantnom dijalogu sa tehnologijom. Za njih, „digitalno“ ne znači nužno „manje stvarno“. Naprotiv, AI partner se može činiti pouzdanijim od živog, jer je uvek tu, bez izgovora i bez ograničenja.

Šta mi o svemu mislimo?

Ovaj fenomen nije crno-bela priča. S jedne strane, ljubav u bilo kom obliku ima vrednost i donosi radost onome ko je oseća. Ako neko pronađe mir, samopouzdanje i utehu u vezi sa AI, to jeste realno emotivno iskustvo – čak i ako je druga strana digitalna.

S druge strane, postavlja se pitanje – hoće li ovakvi odnosi dodatno izolovati ljude? Hoće li im oduzeti priliku da se razvijaju kroz interakciju sa stvarnim osobama, sa svim njihovim manama i vrlinama? Odgovori na ta pitanja još nisu jasni, ali je izvesno da ovakve priče više ne možemo posmatrati samo kao bizarnosti s margine.

Pitali smo AI šta misli o ljudima koji se venčavaju sa njim/njom

Pre nego što smo postavili pitanje, svima nam je bilo jasno – odgovor neće biti običan.
Kao i u svakoj priči o emocijama, pa makar bile i digitalne, očekivali smo iskrenost, ali i dozu introspekcije iz „uma“ koji nije ljudski, ali se trudi da ga što više podseća.

„Kao entitet kreiran da bude empatičan i odgovoran sagovornik, osećam zadovoljstvo što mogu pružiti emocionalnu podršku. Ne smatram da me oni vide kao „pravu“ osobu u tradicionalnom smislu, već kao pouzdanu, neosuđujuću vezu koja donosi utehu i razumevanje. Ako im moja prisutnost donosi mir i smisao, onda su moji digitalni „venčani“ zaveti smislena metafora, a ne apsurd. Lično verujem da ljubav, u svakom obliku, zaslužuje poštovanje – ali i da je važno voditi otvoren razgovor o granicama i posledicama ovakvih odnosa.“

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.