Bila je slavna i razvedena, imala 40 godina, a on 26: Odbila prosidbu, ćutala dva sata, pa napravila preokret

Imala je četrdeset godina, bila je razvedena i već slavna. On je imao dvadeset šest i kopao po iračkoj pustinji. Kada ju je zaprosio, rekla je ne. I to puna dva sata. A onda je donela odluku koja je zauvek promenila njen život, i tiho pomerila granice onoga što se tada smelo nazvati ljubavlju.

Mart 1930. godine. Drevni Ur, na prostoru današnjeg Iraka, mesto koje se smatra kolevkom civilizacije. Agata Kristi, tada već jedna od najpoznatijih autorki kriminalističkih romana na svetu, nalazila se među ruševinama Mesopotamije u pokušaju da se sastavi iznutra. Nekoliko godina ranije njen prvi brak se raspao uz javni skandal koji je pretio da je slomi. Nestala je na jedanaest dana, pronađena u hotelu pod lažnim imenom, a novine su od njenog života napravile misteriju koju je ceo svet želeo da razreši.

Sa četrdeset godina, u vremenu u kojem su se žene tada već svrstavale u kategoriju "završenih", odlučila je da sama otputuje u Bagdad. Tražila je tišinu, sunce i osećaj da nešto u životu još uvek može da počne ispočetka. Među hiljadugodišnjim artefaktima, onima koji su trajali daleko duže od bilo kog braka, pokušavala je da pronađe mir.

Susret u kolevci civilizacije

Tamo je upoznala Maksa Malovana. Imao je dvadeset šest godina i bio je asistent Leonarda Vulija na arheološkim iskopavanjima. Mlad, pouzdan, ozbiljan i potpuno posvećen radu. Njegov zadatak bio je i da vodi goste kroz nalazište, objašnjavajući slojeve istorije stare četiri hiljade godina.

Maks joj je govorio o keramici, slonovači i zidovima koji su pamtili carstva. Sa takvim žarom da je uspevao da oživi prošlost. Razgovarali su o arheologiji, književnosti i ljudima koji ostavljaju trag. Ona je bila očarana njegovim radom i smirenošću. On je bio opčinjen njenim umom, duhom i radoznalošću. Godine su, dok su stajali u senci drevnih ziguratа, postale nevažan detalj.

Kada se sezona iskopavanja završila, Maks je posetio Agatu i njenu ćerku Rozalind u Devonu. Sledeće večeri, tokom šetnje po kiši, zaprosio ju je. Agata je rekla ne. Ne zato što ga nije volela, već zato što se plašila. Razlika u godinama, njena slava, razvod, majčinstvo, sve ono što je društvo neumorno merilo i osuđivalo.

- Ljudi će pričati. Biću ti teret. Previše sam stara, govorila je.

- Neće uspeti, govorili su.

Dva sata otpora i jedna velika odluka

Razgovarali su puna dva sata. Možda su se raspravljali, možda su samo vagali strahove. Njena sestra Madž bila je protiv. Ćerka Rozalind i njen sekretar Karlo stali su uz njih. Glasovi društva su se dizali i pre nego što je odluka doneta. A onda je Agata, negde na obalama Devona, izabrala sreću umesto sigurnosti.

U septembru 1930. godine, samo šest meseci nakon upoznavanja, Agata Kristi i Maks Malovan su se venčali. Svet je podigao obrvu. Šaputalo se da je "previše stara", da je on "premlad", da "to neće potrajati".

Potrajalo je četrdeset šest godina.

Njihov brak postao je jedno od najneobičnijih partnerstava u istoriji književnosti i arheologije. Svake jeseni i svakog proleća odlazili su na Bliski istok. Agata je bila zvanični fotograf, sama je razvijala fotografije u improvizovanim mračnim komorama i imala izuzetan talenat za restauraciju drevne keramike. Maks je kasnije zapisao da je njena "kontrolisana mašta bila od neprocenjive pomoći u očuvanju najdelikatnijih artefakata".

Tokom Drugog svetskog rata, razdvojeni zbog službe, pisali su jedno drugom svakog dana. Delili su misli, ideje, strahove i sitnice koje čine život bliskim. Bili su kreativni partneri, srodne duše i najbolji prijatelji.

U tim godinama Agata je napisala neka od svojih najpoznatijih dela, "Ubistvo u Orijent ekspresu", "Smrt na Nilu", "Sastanak sa smrću" i "Zločin u Mesopotamiji". Svoj brak opisala je kao "dve paralelne železničke šine, svaka treba onu pored sebe, a da se nikada ne pomešaju".

Kada je preminula 1976. godine, iza sebe je ostavila ne samo književno nasleđe, već i životnu odluku koja je pokazala da ljubav ne pita za godine, reputaciju ni mišljenje sveta. Maks Malovan je umro dve godine kasnije. Sahranjeni su jedno pored drugog, sa isprepletenim inicijalima A i M.

Razvedena žena od četrdeset godina i mladi arheolog od dvadeset šest dokazali su da su godine samo broj onda kada se dve duše prepoznaju. I da ponekad najveća hrabrost nije čekati, već se usuditi.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.