Preko 500 žena objasnilo zašto su varale muževe: "Nisam tražila drugog muškarca. Tražila sam sebe"

Većina ljudi veruje da zna razloge zbog kojih dolazi do prevara.

Pitajte gotovo bilo koga i čućete slične odgovore:

„Nije bila zadovoljna.“

„Dosadila joj je veza.“

„Tražila je uzbuđenje.“

„Upoznala je nekog privlačnijeg.“

Jednostavno.

Jasno.

Utešno.

Jer ako se izdaja može objasniti jednostavno, onda možda možemo verovati da smo od nje zaštićeni.

Ali nakon čitanja stotina intervjua, psiholoških studija i ličnih ispovesti žena koje su priznale neverstvo, počeo je da se ponavlja jedan neobičan obrazac.

Iznova i iznova, žene različitih godina, pozadina i iskustava, govorile su varijacije iste rečenice:

„Naterao me je da se osetim viđenom.“

Ne voljenom.

Ne poželjnom.

Ne spašenom.

Već - viđenom.

I upravo ta razlika menja sve.

Psihologija odnosa

Prevara najčešće počinje mnogo pre pojave „treće osobe“

Većina afera ne počinje u hotelskoj sobi.

Počinje u tišini.

U tišini posle godina prekidanja razgovora.

U tišini posle godina nošenja emocionalnog tereta koji niko ne primećuje.

U tišini osećaja da ste prisutni u životima drugih, ali odsutni iz sopstvenog.

Mnoge žene su opisivale nešto što ih je iznenadilo.

Njihov brak nije nužno bio nasilan.

Partner nije bio nužno okrutan.

U mnogim slučajevima, bio je „dobar čovek“.

Odgovoran.

Vredan.

Veran.

Ali negde usput, prestale su da se osećaju emocionalno primećeno.

Psihologija to ponekad naziva emocionalnim zanemarivanjem - ne prisustvom sukoba, već odsustvom usklađenosti i pažnje.

Nema svađa.

Nema drame.

Samo sporo nestajanje povezanosti.

I paradoksalno, to je često teže prepoznati nego otvoreni konflikt.

Čovek može da izdrži mnogo toga, ali ne i da bude nevidljiv

Jedna žena je to opisala ovako:

„Nisam tražila drugog muškarca. Tražila sam sebe.“

Ta rečenica zaustavlja.

Jer ukazuje na nešto dublje od same romanse.

Mnoge prevare nisu potraga za drugom osobom.

One su potraga za izgubljenim delom sebe.

Za verzijom sebe koja se osećala živo.

Zanimljivo.

Poželjno.

Vredno.

Prisustno.

Psiholog Karl Jung je napisao:

„Sve dok nesvesno ne postane svesno, ono će upravljati vašim životom, a vi ćete to zvati sudbinom.“

Mnogi veruju da ulaze u novu vezu svesnom odlukom.

Ali ponekad nesvesno tragaju za davno izgubljenim delom sopstvene ličnosti.

Opasnost osećaja da si ponovo viđen

Kada vas neko zaista sluša, to može delovati opojno.

Ne zato što je ta osoba izuzetna.

Već zato što je pažnja postala retka.

Običan razgovor postaje značajan.

Poruka postaje uzbudljiva.

Kompliment postaje nezaboravan.

Ne zbog snage reči, već zbog emocionalne gladi koja stoji iza njih.

Zbog toga su afere često zbunjujuće i samim učesnicima.

Ljudi kažu:

„Ne znam ni zašto ovo radim.“

Jer to nije uvek odnos prema osobi.

To je odnos prema osećaju.

Osećaju da ste ponovo primećeni.

Ono što niko ne želi da čuje

Ovo ne znači da je prevara opravdana.

Bol ne postaje mudrost samo zato što ima objašnjenje.

Razumevanje nije isto što i opravdavanje.

Svaka izdaja ostavlja posledice.

Poverenje se lomi.

Porodice trpe.

Ljudi godinama nose rane.

Ali ako se zaustavimo samo na osudi - ne učimo ništa.

A ako ne učimo ništa - ponavljamo iste obrasce.

Prava kriza nije neverstvo

Prava kriza je prekid povezanosti.

Prevara je često simptom.

Ne bolest.

Mnogo pre same izdaje, mnogi odnosi počinju da „umiru“ od nečeg tihog:

• nedostatka radoznalosti,
• nedostatka prisutnosti,
• nedostatka pažnje.

Dvoje ljudi mogu deliti dom dvadeset godina i postepeno prestati da se vide.

Ne namerno.

Ne iz zlobe.

Već polako, gotovo neprimetno.

Kao dva broda koja se udaljavaju, a i dalje veruju da plove zajedno.

Najneprijatnije pitanje

Lako je pitati:

„Zašto je prevarila?“

Teže je pitati:

„Kada je prestala da postoji prostor u kojem je istina mogla da se izgovori?“

Jer usamljenost u vezi često boli više nego usamljenost bez nje.

Bar kada ste sami, znate zašto ste sami.

Ali biti usamljen pored nekoga ko bi trebalo da vas voli stvara drugačiji bol.

Onaj koji je teško objasniti.

I još teže priznati.

Istina koja se tiče svih nas

Bilo da je neko bio prevaren, da je prevario ili nikada nije doživeo ni jedno ni drugo — poruka je slična.

Svaki čovek ima nevidljivu potrebu:

• da bude viđen,
• da bude shvaćen,
• da njegov unutrašnji svet ima težinu.

Ne obožavan.

Ne idealizovan.

Samo viđen.

I kada ta potreba dugo ostane neispunjena, ljudi često počnu da je traže na mestima koja ih mogu povrediti.

Pre nego što osudite, pogledajte dublje.

Sledeći put kada čujete priču o prevari, pokušajte da ne pojednostavite stvari.

Ljudi retko mogu da se svedu na heroje i negativce.

Većina je ranjena.

Većina je zbunjena.

Većina traži nešto što ne ume da imenuje.

Pravo pitanje nije samo:

„Zašto ljudi varaju?

Već:

„Gde sam ja prestao da obraćam pažnju?“

Na partnera.

Na porodicu.

Na prijatelje.

Na sebe.

Jer ponekad ono što prvo nestane nije ljubav.

Već pažnja.

A onda sve ostalo polako sledi.

(Ona.rs/Our Psychology)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.