Nikada se nisu venčali, a ljubav im trajala do kraja života: Umro je prerano, ona nikad drugog nije pogledala

Postoje ljubavne priče koje nadžive vreme, a jedna od najposebnijih na prostoru bivše Jugoslavije svakako je ona između legendarne Josipe Lisac i Karla Metikoša. Njih dvoje nikada nisu stali pred matičara, ali su izgradili odnos koji je trajao gotovo dve decenije i postao inspiracija za neke od najlepših pesama regionalne muzike.

On je stvarao muziku za nju, a ona ju je izvodila na način na koji niko drugi nije mogao. Njihova ljubav bila je istovremeno i privatna priča i umetničko partnerstvo, a iako je Karlo preminuo 10. decembra 1991. godine, uspomena na njega ostala je duboko utkana u život i karijeru Josipe Lisac.

Hrvatska pevačica, koja je decenijama poznata po svom jedinstvenom glasu, ekscentričnom stilu i neponovljivoj scenskoj pojavi, nikada nije krila koliko joj je Karlo značio. Njihova priča i danas privlači pažnju, upravo zato što je pokazala da ljubav ne mora da prati uobičajena pravila da bi bila snažna i trajna.

Sve je počelo jedne februarske večeri

Josipa Lisac i Karlo Metikoš upoznali su se 1971. godine u Petrinji. Ona je tada bila mlada pevačica koja je tek zakoračila u svet muzike, dok je on već imao iskustvo međunarodne karijere i životnu priču koja je podsećala na filmski scenario.

Karlo je bio poznat i pod umetničkim imenom Met Kolins, koje je koristio tokom boravka u Francuskoj. U Pariz je otišao u potrazi za muzičkim angažmanima, a njegov put do uspeha nije bio nimalo jednostavan. Prema pričama o njegovom životu, bilo je perioda kada je spavao pod vedrim nebom i družio se s ljudima koji su, poput njega, tragali za svojom prilikom.

Ipak, njegov talenat i šarm doneli su mu popularnost, a žene su ga obožavale. U mladosti je važio za velikog zavodnika, a iza njega su ostale brojne romantične priče i veridbe. Međutim, susret s Josipom promenio je pravac njegovog života.

Kada je prvi put čuo kako peva, prepoznao je njen izuzetan talenat. Kasnije se prisećao da je bila slatka devojka koja je fenomenalno pevala. Njihov susret bio je poseban i zbog jednog gotovo neverovatnog detalja: prva ploča koju je Josipa kupila u životu bila je upravo ploča Meta Kolinsa.

Ono što je počelo kao slučajan susret ubrzo je preraslo u ljubav koja će obeležiti njihove živote. Zajednički život započeli su 1973. godine, a od tada su privatnu bliskost i ljubav prema muzici pretvorili u jedinstveno umetničko partnerstvo.

On joj je stvarao pesme, a ona ih pretvarala u klasike

Jedan od najvažnijih rezultata njihove ljubavi bio je album „Dnevnik jedne ljubavi“, objavljen 1973. godine. Ovo izdanje smatra se jednim od najznačajnijih albuma regionalne muzike, a spoj Karlovih kompozicija i Josipine interpretacije ostao je prepoznatljiv i decenijama kasnije.

Album je 2015. godine nagrađen Porinom za antologijsko ostvarenje hrvatske muzike, čime je još jednom potvrđen njegov izuzetan značaj.

Karlo je imao važnu ulogu u oblikovanju Josipine karijere. Umesto da svoju popularnost stavlja u prvi plan, sve više se posvećivao stvaranju muzike za nju, prepoznajući njen specifičan glas i sposobnost da pesmama podari sasvim novu dimenziju.

Njihova saradnja nije bila samo profesionalna. U muzici su pronalazili način da izraze emocije koje je ponekad bilo teško opisati rečima. On je stvarao, ona je interpretirala, a zajedno su gradili svet koji je bio samo njihov.

Četiri godine nakon što su započeli svoju ljubavnu priču, preselili su se u Njujork, gde su živeli do 1980. godine. Tamo su nastavili da istražuju nove muzičke pravce, a objavili su i album „Made in USA“.

Iako su oboje bili umetnici, njihov odnos nije počivao na takmičenju. Naprotiv, Karlo je podržavao Josipinu individualnost i njenu potrebu da bude drugačija, dok je ona u njemu pronalazila partnera koji je razumeo njen senzibilitet.

Nikada nisu bili u braku, a ona nije želela da bude ničia „žena“

Jedan od detalja koji njihovu ljubav čini posebnom jeste činjenica da se nikada nisu venčali. Iako su zajedno proveli gotovo dve decenije, Josipa i Karlo nisu smatrali da im je bračna zajednica potrebna kako bi dokazali snagu svojih osećanja.

Josipa je o svom pogledu na brak govorila otvoreno, ističući koliko joj je bilo važno da sačuva sopstveni identitet.

„U braku se gubi identitet, ne bih mogla da podnesem da me iko nazove svojom ženom… Za Karla nikad nisam bila njegova žena, samo Josipa“, izjavila je jednom prilikom.

U tim rečima ogleda se njen nekonvencionalni pogled na ljubav. Nije želela da bude definisana kroz odnos s muškarcem, već da ostane svoja, sa svim svojim posebnostima i umetničkom slobodom.

Karlo je, sudeći prema njenim brojnim sećanjima, upravo takvu Josipu voleo i podržavao. Bio je, kako ga je opisivala, emotivan, dobar i hrabar čovek, pravi džentlmen koji je probleme rešavao razumom, bez nepotrebnih sukoba.

Posebno je pamtila njegov pogled i način na koji su se razumeli bez mnogo reči. Njihova povezanost nije zavisila od velikih izjava niti od toga da li su stalno bili zajedno. Bilo je dovoljno da se pogledaju i da znaju šta onaj drugi misli.

„Ljubav je sila i ona ostaje“

Josipa je u intervjuima tokom godina govorila i o periodima kada su ona i Karlo bili razdvojeni. Takve situacije nisu umanjivale njihovu bliskost, već su joj, kako je objašnjavala, pomagale da još snažnije oseti njihovu povezanost.

„Ne moramo se videti, dodirnuti, ali možemo se osećati. To je snaga i sila ogromna. Ljubav je sila i ona ostaje“, rekla je pevačica.

Njene reči danas imaju posebnu težinu, jer je Karlo preminuo pre gotovo 35 godina, a ona je nastavila život i karijeru noseći uspomenu na njega.

U jednom od svojih emotivnih prisećanja opisala ga je kao čoveka koji je imao posebnu dozu šarma i duhovitosti, ali i izuzetnu dobrotu.

„Kroz ljubav dobila sam smisao postojanja. Karlo mi je poklonio predivne pesme. Muzika je moj smisao postojanja. Ja sam volela muziku i nisam ništa drugo mogla biti“, ispričala je Josipa.

Ova izjava najbolje opisuje koliko su se njihovi privatni i umetnički životi preplitali. Karlo nije bio samo njena najveća ljubav već i čovek koji je svojim kompozicijama pomogao da Josipa postane jedna od najoriginalnijih pevačica na prostoru bivše Jugoslavije.

Njihov odnos bio je dokaz da partnerstvo ne mora da znači odricanje od sebe. Naprotiv, u njihovom slučaju ljubav je bila prostor u kojem su oboje mogli da budu još više ono što jesu.

Karlo je preminuo u 51. godini, ali njihova priča nije završena

Karlo Metikoš preminuo je 10. decembra 1991. godine, u 51. godini života. Njegova smrt označila je veliki gubitak za Josipu, ali i za muzički svet kojem je ostavio brojne kompozicije i nezaboravan umetnički trag.

Već naredne godine Josipa je organizovala koncert u njegovu čast, a nastupi posvećeni Karlu postali su tradicija koja je obeležila njenu karijeru. Na taj način nastavila je da čuva uspomenu na čoveka koji je bio njen partner, saradnik i najveća ljubav.

Tokom narednih decenija Josipa je nastavila da nastupa, snima muziku i osvaja publiku svojom jedinstvenom interpretacijom. Njena umetnička autentičnost ostala je nepromenjena, a pesme koje su nastale u saradnji s Karlom nastavile su da žive kroz nove generacije slušalaca.

Pevačica se i danas povremeno na društvenim mrežama priseća svog životnog partnera. Jedna od takvih objava bila je posvećena godišnjici njegove smrti, kada je podelila Karlovu fotografiju i ponovo podsetila javnost na njihovu ljubavnu priču.

Iako je od njegovog odlaska prošlo više od tri decenije, njihova zajednička muzika i dalje ima posebno mesto u njenom životu. Svaki nastup posvećen njemu predstavlja podsećanje na vreme koje su proveli zajedno, ali i na umetnost koju su stvorili.

Možda se nikada nisu venčali, ali su imali nešto što se ne može potvrditi potpisom na papiru. Imali su međusobno razumevanje, slobodu, zajedničku strast prema muzici i ljubav koja nije nestala njegovim odlaskom.

Karlo je iza sebe ostavio pesme koje su postale klasici, a Josipa je nastavila da ih izvodi sa emocijom koja se ne može naučiti. Njihova priča zato nije samo priča o velikoj ljubavi već i o tome kako umetnost može da sačuva trag jednog odnosa i onda kada jedna osoba više nije tu.

Neke ljubavi, čini se, ne prestaju onda kada se život završi. Nastavljaju da postoje u muzici, uspomenama i pesmama koje i posle toliko godina zvuče kao da su napisane juče.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.