Gde prestaje ljubomora, a počinje opsesija: Psiholog Milena Miščević o navici koja uništava i najjače veze

Izraz "toksična veza" postao je deo svakodnevnog rečnika, ali ga često koristimo previše olako. Zbog ove etikete mnogi odustaju od odnosa u kojima problemi zapravo mogu da se reše uz trud i svesnost obe strane. O tome kako prepoznati prave signale nezdravog odnosa, gde je granica između ljubomore i kontrole, i šta raditi kada partner stalno prebacuje krivicu, razgovarali smo sa Milenom Miščević, master psihologom i psihoterapeutom pod supervizijom.

Kada je reč o samom definisanju nezdravih odnosa, naša sagovornica upozorava da se etiketa "toksičnosti" danas deli previše olako.

- Smatram da je izraz "toksična veza" danas previše korišćen i da ljudi često teško razlikuju zaista toksičan odnos od veze na kojoj može da se radi. Mnogi problemi u vezi su itekako rešivi, ali to zahteva uključenost i svesnost obe strane. Ono što se često dešava jeste da osobe usled svojih nerazrešenih ličnih obrazaca i unutrašnjih konflikata projektuju na partnera upravo ono što ih vodi u lanac kontrole, provere, nedostupnosti. I sam izbor partnera, kada pogledamo, često nije slučajan, osoba kroz svoj filter uverenja bira ljude koji je uvode u problematične odnose. U tom slučaju, poziv je uvek da pogledamo u sebe. Jer ako smatramo da su nam sve veze toksične, sa različitim partnerima, zajednički imenilac smo mi sami. Treba da pogledamo šta je naše, a šta njihovo u vezi koju smo proglasili toksičnom. I to je upravo tema sa kojom se često susrećem u radu sa klijentima, osoba dođe sa pričom o toksičnom partneru, a kroz proces otkrijemo da je obrazac mnogo stariji od te veze - rekla je ona.

Kada je reč o prvim signalima da odnos ozbiljno narušava naše samopouzdanje, sagovornica objašnjava da se oni najpre primećuju u svakodnevnim, sitnim opsesijama.

- Prvi znak je kada postanemo previše opterećeni vremenom koje provodimo sa partnerom. Kada počnemo da merimo za koliko nam odgovori na poruku. Kada tumačimo skrivena značenja. Kada nam treba stalna potvrda. To je signal da se ne osećamo sigurno u odnosu. Ali vraćam se na prethodno pitanje, osoba treba da razmisli da li je to njeno ili partnerovo. Ako je, na primer, u pitanju anksiozni stil vezivanja, partner može davati dovoljno pažnje i posvećenosti, a da osobi anksioznog stila to svejedno nije dovoljno. Pre nego što pogledamo kako ponašanje partnera utiče na nas, treba da se zapitamo - da li smo se tako osećali i u prethodnim vezama? Da li je to naš obrazac u odnosima ili je vezano za konkretnu vezu? - dodatno objašnjava master psiholog i psihoterapeut pod supervizijom.

Posebna zamka u odnosima jeste neprepoznavanje granice između normalne ljudske reakcije i toksičnog ponašanja, a naša sagovornica jasno razgraničava ljubomoru od kontrole.

- Povremena ljubomora se javlja otvoreno, pred partnerom. Na primer, devojka može da prokomentariše ako njen partner prisnije razgovara sa nekom drugom devojkom ili joj lajkuje slike, to može biti i u formi šale, ali isto tako i kao jasan signal da joj je to neprihvatljivo ponašanje. I to se uz razgovor rešava. Kontrola je nešto sasvim drugo. Kontrola se uglavnom sprovodi iza leđa partnera. Učvršćuje se opsesivnim mislima, stalnim proverama, analizama, koje počinju da odvlače osobu od svakodnevnih aktivnosti i uvode je u svet provere telefona, praćenja koga je zapratio, kome je šta lajkovao i sl. Dakle, povremena ljubomora može biti zdrav način da kažemo šta je za nas neprihvatljivo. Kontrola, s druge strane, uvlači osobu u ponašanje koje stvara bes i otvara jaz između partnera - rekla nam je ona.

Još jedna situacija u kojoj se često donose pogrešni zaključci jeste kada partner stalno prebacuje krivicu na nas i navodi nas da sumnjamo u sopstveni doživljaj stvarnosti. Prva pomisao je obično da imamo posla sa manipulatorom, ali istina može biti drugačija.

- Ne mora nužno da znači da je partner manipulativan, iako je to najčešće što ljudi pomisle. Nekada je osoba jednostavno nedovoljno emocionalno zrela da preuzme odgovornost, pa joj prebacivanje krivice služi da je izbegne. Nekada su u pitanju duboko ukorenjena uverenja da je njen stav jedini ispravan. Poenta je da osoba koja prebacuje krivicu ne mora to raditi promišljeno i manipulativno, ponekad je i sama nedosledna i nezrela, i koristi to kao mehanizam odbrane i beg od suočavanja. Ali bez obzira na motive, ako se to stalno dešava, osoba sa druge strane nema adekvatnog sagovornika ni partnera sa kojim može da gradi odnos - rekla nam je sagovornica Milena Miščević.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.