U srpskom jeziku ne postoji reč na OVO slovo: Razlog će vas iznenaditi

Fakultet, fabrika, fudbal, fotografija, farba, formula, figura, fontana… Odmah ste primetili da sve ove reči počinju istim slovom, ali nijedna nije srpska reč.

Verovatno znate i da nisu srpskog porekla, već su pozajmljene iz drugih jezika i ustalile su se u svakodnevnom govoru, pošto mnoge nemaju adekvatnu zamenu. Ako niste znali – Srbi zapravo nemaju nijednu svoju reč koja počinje na slovo F. A zašto?

Ivan Klajn, cenjeni filolog, jedan od najvećih autoriteta u oblasti srpskog jezika i večiti borac za pismenost, ovako je govorio:

„Tačno je da u srpskom jeziku nema nijedne reči srpskog porekla koja počinje na slovo F, a razlog tome je što je upotreba ovog slova preuzeta iz Vizantije u srednjem veku. Kasnije, pod uticajem turskog, grčkog, francuskog i nemačkog, reči koje počinju na slovo F postale su učestalije i odomaćile su se.”

– U praslovenskom jeziku nije postojao glas F – navodi Instagram stranica „Poreklo reči“.

– U srpski je ušao preko stranih jezika, pre svega grčkog i latinskog, kroz crkvene tekstove i lična imena. Srpski jezik ga je u početku doživljavao kao strani element i često ga je menjao drugim glasovima.

Kako piše Milica Grković, glas F se u nekim imenima zadržavao, kao u Stefan i Nikifor, dok je u drugima prelazio u P, pa tako dobijamo oblike kao što su Stepan ili Tripun.

– Siniša Vuković ističe da su stara grčka imena imala dve verzije izgovora: crkveni (Stefan) i narodni (Stepan, Stevan). Upravo zbog toga danas imamo prezimena poput Filotijević i Vilotijević, ili Stefanović, Stepanović, Stevanović. Crkveni jezik je težio očuvanju oblika sa F, dok je narod fonetski prilagođavao te oblike prema glasovima koje je znao – pre svega P, V i grupi HV.

– U Dečanskom pomeniku ime Stefan zabeleženo je 59 puta, uglavnom kada se pominju vladari i crkvena lica. S druge strane, ime Stepan pojavljuje se 47 puta, a hipokoristički oblici kao što su Stepa čak 826 puta – isključivo u narodnom kontekstu.

Jasno se vidi kako glas F preživljava u visokom stilu, dok se u svakodnevnom govoru zamenjuje poznatim glasovima. Srpski jezik je, kao i svaki živi sistem, prilagođavao tuđice prema sopstvenim fonetskim mogućnostima. Glas F nije bio deo izvorne zvučne slike, već je njegov ulazak bio posredovan kulturološkim i verskim kanalima – zaključuje „Poreklo reči“.

(Literatura: Imena u Dečanskim hrisovuljama, 1983, Milica Grković; Onomastička terminologija, 1974, Siniša Vuković)

Vukova prva azbuka sastojala se od 28 slova, to jest nedostajala su F i H. Kasnije ih je dodao.

U „Srpskoj gramatici“ iz 1818. godine tvrdio je da F služi samo za tuđe reči. I danas su sve koje počinju tim slovom pozajmljene iz drugih jezika. Na primer:

• furuna i fenjer iz turskog,
• flaša i farba iz nemačkog,
• fotelja i fontana iz francuskog,
• fudbal i fitnes iz engleskog.

Neko će se sada možda pozvati na frulu, tradicionalni instrument, za koji se često misli da je srpski nacionalni, a zapravo je jedan od najstarijih na svetu i prisutan je u kulturama mnogih naroda. Reč frula preuzeta je iz mađarskog jezika (furulya).

(Ona.rs/srpskainfo)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.