Zašto ljudi donose novogodišnje odluke koje ne mogu da ispoštuju? Evo kako da prevarite sebe i održite reč

Foto: Shutterstock

Do sada ste se sigurno već upoznali sa terminom "novogodišnja rezolucija"— novogodišnji događaj koji se obično koristi kao povod za okretanje novog lista.

Preporučujemo

Međutim, manje je verovatno da ste nekada čuli i "Dan za odbacivanje novogodišnje rezolucije", koji pada 17. januara i poziva sve da, nakon svega 16 dana, pogaze sopstvene reči i odustanu od ciljeva kao što su gubitak težine, ušteda novca i drugih čvrsto obećanih promena.

Da, odustajanje od novogodišnjih odluka je toliko uobičajeno da za taj čin postoji i poseban praznik. Stoga se neizbežno postavlja pitanje - zašto uopšte donositi odluke ako se neuspeh čini tako neizbežnim?

Zašto ljudi uopšte donose novogodišnje odluke?

Na isti način na koji se ponedeljak doživljava kao prilika da novu nedelju učinite boljom od prethodne, isto važi i za novogodišnji dan. Fenomena značajnih datuma kao što je Nova Godina služi kao podsticaj da se postave novi ciljevi i da se promene navike i ponašanja.

- Ove vremenske tačke izazivaju motivaciju, energiju i optimizam, što rezultira postavljanjem novih ciljeva i obaveza - ističe klinčki psiholog Nikol Zigfrid za Yahoo Life: - Ljudi su posebno podložni efektu Nove godine. Praznik sam po sebi poziva ljude da razmisle i procene svoj život, a potom unesu promene tamo gde smatraju prikladnim. A opet, neki novogodišnje rezolucije donose samo zato što i svi drugi to rade.

Foto: Shutterstock

Sve to je dovoljno da se isti ciklus ponavlja iz godine u godinu, uprkos tome što se u tim rezolucijama retko kad istraje.

Zašto rezolucije često ne uspevaju?

- Približno 40 odsto ljudi donosi novogodišnje odluke, od kojih je 60 odsto mladih. Istovremeno, skoro 90 procenata novogodišnjih odluka bude i napušteno - ističe Zigfrid koji kaže da je najveći krivac tog statističkog jaza - slepi optimizam: - Prečesto su te rezolucije nerealne ili nemerljive, što znači da se ne mogu da se podele na ostvarive, male korake, koji zapravo vode ka uspehu. To postaje još komplikovanije kada su ciljevi povezani sa fizičkim izgledom, što je najčešće i slučaj.

Na primer, kako objašnjava terapeut Gina Mofa, odlazak u teretanu je jedan od njačešće napuštenih ciljeva.

- Ljudi ne uzimaju u obzir konkretno planiranje i motivaciju koja stoji iza članstva u teretani. Da li je tu samo cilj da izgubite težinu? Ili da dođete u formu? Kada konkretne namere ili manji ciljevi između nisu postavljeni, želja za trenutnim zadovoljstvom preuzima prednost, a većina ljudi ima tendenciju da želi neposredniji ishod. Kada se ispostavi da je za progres potrebno vreme, posvećenost i disciplina, ljudi onda imaju tendenciju da odustanu.

A sada za dobre vesti. Samo zato što su vaše novogodišnje odluke u prošlosti propale ne znači da nikada ne možete da ih ostvarite. Probajte sledeće savete za postavljanje realističnih ciljeva.

1. Isprobajte pametnu tehniku

Vaši ciljevi moraju da budu merljivi da bi bili ostvarivi, a samim tim će i da rezultiraju boljim ishodom. Ciljevi treba da budu - specifični, merljivi, ostvarivi, relevantni i vremenski ograničeni.

Primera radi, umesto da kažete: „Želim da poboljšam svoje zdravlje“, budite konkretniji i odlučite da "smanjite holesterol do novembra“.

2. Pokušajte sa ciljevima orijentisanim na pristup

Studija iz 2020. godine pokazala je da su ljudi sa ciljevima orijentisanim na pristup, bili znatno uspešniji od onih sa ciljevima usmerenim na izbegavanje nečeg.

To znači da su oni motivisani onim što mogu da urade – tipa: "Mogu da šetam svako jutro pre posla“, u odnosu na one koji su motivisani na ono šta ne mogu da urade ili imaju – tj. „Ne mogu da jedem šećer šest meseci“, bili mnogo uspešniji.

Zato se uverite da je vaša rezolucija fokusirana na određene radnje koje zaista možete da preduzmete.

3. Fokusirajte se na ponašanje

Fokusirajte se na promenu nekog ponašanja, a ne na ishod. Na primer, umesto da težite da dođete u formu trčanjem, jednostavno promenite svoje navike trčanja. Primer bi bio: „Trčaću dva kilometra tri puta nedeljno u naredna tri meseca.“

4. Zacrtajte određene prekretnice i nagradite se

Jedan veliki cilj možete da razbijete na manje ciljeve, kako bi ste se osigurali da ćete biti uspešni.

Većina ljudi zaboravlja da ciljevi moraju da imaju prekretnice do kojih se stiže tokom tog puta. Od samom pravljenja plana, pa preko preuzimanja određenih koraka u pravcu cilja. A kada stignete do svake te prekretnice, ma koliko se činila beznačajnom, dobra motivacija je da se - nagradite.

Kada imate dobar dan ili se osećate zaista pozitivno u pogledu dostizanja jednog od koraka, nagradite se i zapitajte se šta ste uradili ili koje su stvari pomogle da budete uspešni. Nastavite da radite stvari koje funkcionišu i laše ćete da istrajete na svom putu - ističe Mofa.

5. Pronađite saputnika

Podelite svoj cilj sa najmanje još jednom osobom (idealno sa osobom koja takođe ima ciljeve koje želi da postigne) kako biste jedni druge mogli da pratite. Na ovaj način, postizanje ciljeva postaje vezano i za drugarstvo i za vašu zajednicu.

- Ljudi su onda skloniji da se drže rezolucije, jer postoji više motivacije da se nastavi sa ciljem. Kada sami postavljamo ciljeve, može biti teže - ističe Mofa i dodaje da vaš "drug" tada može da vam pomogne da prođete kroz sve prepreke sa kojima se suočavate: - Nećete se uvek osećati motivisano, ali ako ostanete posvećeni cilju, možete da podelite svoju borbu i strahove na tom putu sa drugima i da dozvolite da zajedno pronađete kreativna rešenja kada se osetite "zaglavljeni". Tako povećavate verovatnoću da ćete dostići ishod kojem težite.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.