Ovo je najgora rečenica koju možete da kažete kad vam se neko požali – a većina nas je prvu izgovori

Koliko puta ste, dok vam se neko poverava, izgovorili rečenicu: „I meni se to desilo“ – u želji da pokažete razumevanje? Iako zvuči saosećajno, stručnjaci tvrde da je to zapravo najgora stvar koju možemo reći osobi koja nam se poverava.

O tome je pisala Emili Kasriel, novinarka, medijska izvršna direktorka i komunikacioni kouč sa više od dve decenije iskustva na BBC-ju. Emili je razvila pristup Deep Listening (dubinsko slušanje) kao gostujuća istraživačica na King’s College Policy Institute u Londonu, a danas je i gostujuća stipendistkinja na Univerzitetu Kolumbija.

U tekstu koji sledi, Emili na jednostavan način objašnjava zašto iskrena empatija nije u tome da podelimo vlastitu priču, već u tome da istinski i svesno saslušamo drugu osobu – i nudi četiri konkretna saveta kako da to postignemo.

Ona navodi da, iako iz najboljih namera, pristup „I ja sam to doživeo/la“ u stvari prebacuje fokus sa njih na nas. A prava empatija ne znači da podelimo svoju sličnu priču – već da istinski slušamo.

Evo kako da budemo autentičniji i iskreniji kada pokazujemo empatiju:

1. Budite prisutni i obratite pažnju na govor tela

Prvo uklonite sve što bi vas moglo ometati: utišajte telefon i sklonite ga sa stola. Duboko udahnite i neka vaš govor tela pokaže da ste u potpunosti posvećeni sagovorniku.

Empatija nije samo u rečima – ona se vidi i u načinu na koji stojimo, sedimo ili dišemo. Zapitajte se: da li ste napeti ili opušteni? Delujete li zatvoreno ili toplo i otvoreno?

Način na koji dišete, držite ramena ili pomerate ruke može pomoći drugoj osobi da se oseti sigurnom i opuštenom, spremnom da podeli ono što joj je zaista teško.

2. Ponovite važnu reč ili metaforu koju su upotrebili

Ako vam je sagovornik, na primer, rekao da je nešto bilo „strašno“, fokusirajte se na tu reč i vratite mu je u razgovoru. Time mu pomažete da dublje promisli o tome šta je tačno bilo strašno i da bolje razume svoja osećanja.

Umesto da dajete savet ili da podelite sopstveno slično iskustvo, pokušajte da sažmete suštinu emocija koje ste čuli. Recite, recimo: „Zvuči kao da si istovremeno frustriran/a i ljut/a na majku što stalno komentariše kako vaspitavaš dete?“

Čak i kada oni sami nisu direktno rekli kako se osećaju, ako vi prepoznate emociju i osvestite je u razgovoru, sagovornik će osetiti da ga zaista slušate i da je njegovo iskustvo važno.

3. Budite mirni i ne plašite se tišine

Da bi se neko osećao viđenim i saslušanim, ne morate odmah da odgovorite.

Tišina je često potcenjen način da ojačamo vezu sa drugima. Ona pokazuje da ne pokušavamo da preuzmemo kontrolu nad razgovorom, već da mu dozvoljavamo da teče prirodno.

Čak i kratke pauze od tri do deset sekundi mogu usporiti ritam, sniziti pritisak i otkucaje srca, a sagovorniku dati prostor da promisli i dublje izrazi ono što oseća. U toj tišini raste poverenje i rađa se dublje razumevanje.

4. Recite: „Ispričaj mi više o tome“

Najbolji sagovornici su radoznali i spremni da priznaju da ne razumeju sve.

Za razliku od pitanja koja vode razgovor u pravcu koji nama odgovara, rečenica „Ispričaj mi više o tome“ daje sagovorniku slobodu da sam odluči šta mu je važno i da izgovori ono što ga zaista tišti – čak i ako to nije ni bio svestan pre nego što je počeo da priča.

Ovo jednostavno pitanje može otvoriti mnogo toga, jer vaš iskreni interes daje drugoj osobi dozvolu da bude autentična. Tako razgovor postaje dublji i iskreniji.

Veoma često, mi slušamo samo površno, čekajući svoj trenutak da kažemo šta mislimo, damo savet ili ponudimo rešenje. Ali ako pružimo sebi i drugima prostor da govorimo bez prekidanja, to može potpuno da promeni naše odnose – i da ih učini toplijim, iskrenijim i snažnijim.

(Ona.rs/Cnbc)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.