Da li nered uništava Vaš mir? Stručnjaci upozoravaju da zatrpani dom može ugroziti mentalno zdravlje

Koliko puta ste ušli u sobu i osetili da Vas gomila stvari guši? Ormari puni odeće koju nikada ne nosite, fioke sa „sitnicama“ koje niko ne otvara, suveniri sa putovanja koji samo skupljaju prašinu – sve to nije samo estetski problem. Stručnjaci upozoravaju da nered u domu može postati okidač za ozbiljna psihička stanja i da ono što zovemo „vizuelni haos“ zapravo hrani naš stres i anksioznost.

„Nered stvara zatvor za emocije“

Psihoterapeutkinja dr Kejti Barž objašnjava da stara izreka „uredan dom, miran um“ ima naučno utemeljenje.
„Što ste skloniji stresu i anksioznosti, veća je verovatnoća da će Vaš dom biti pretrpan stvarima – a onda taj nered dodatno pojačava stres. To je začarani krug: stres stvara nered, a nered stvara stres“, ističe ona.

Prema njenim rečima, naš mozak nered doživljava kao vizuelnu buku – zbog čega je teže fokusirati se, opustiti i donositi odluke. Rezultat je tzv. „decision fatigue“ – mentalni umor od bezbroj sitnih odluka poput „da li da očistim ovaj kutak“ ili „gde da odložim ovu stvar“.

Kada dom postane muzej prošlosti

Domovi su često prepuni suvenira, garderobe koju više ne nosimo, starih udžbenika, pa čak i sitnica koje čuvamo „za svaki slučaj“. Iako nam se čini utešno da nas okružuju predmeti koji podsećaju na prošlost, istraživanja pokazuju da takva okolina može imati štetne posledice.

Studija Univerziteta UCLA iz 2009. godine otkrila je da žene koje žive u zatrpanim domaćinstvima imaju viši nivo kortizola, hormona stresa, u poređenju sa onima koje žive u urednijem prostoru.

Zašto je teško baciti nepotrebne stvari?

Razlozi za gomilanje su različiti: sentimentalna vrednost, osećaj krivice jer je novac potrošen na nekorišćene predmete, ili nada da će „jednog dana zatrebati“.
Posebno je teško porodicama sa decom – dok klinci prerastu odeću i igračke, roditelji se suočavaju sa novim talasom nereda.

Dr Barž dodaje da je u najekstremnijim slučajevima reč o poremećaju poznatom kao sindrom gomilanja (hoarding), kada dom postaje gotovo neupotrebljiv zbog nagomilanih stvari. Često je uzrok u detinjstvu – nedostatak pažnje ili traume koje ljudi kasnije pokušavaju da „zaliju“ predmetima.

Kako početi oslobađanje?

Dr Barž savetuje: „Ne pokušavajte sve odjednom. Krenite od jedne fioke ili jednog kutka. Kada pokušamo da savladamo celu kuću, osećaj preplavljenosti nas zaustavlja.“

Sličan savet daje i stručnjakinja za organizaciju Ingrid Janssen:
„Život u neredu znači stotine sitnih odluka svakog dana. To iscrpljuje i vezuje Vas za prošle verzije sebe. Oslobađanje prostora zapravo znači oslobađanje uma.“

Nered kao ogledalo emocija

Popularne emisije poput „Hoarders“ ili „Britain’s Biggest Hoarders“ privukle su milione gledalaca upravo zato što pokazuju koliko predmeti mogu imati duboku emotivnu vrednost. Ono što nekome izgleda kao gomila „đubreta“, za vlasnika može biti simbol ljubavi, sećanja ili utehe.

Ali, stručnjaci naglašavaju da prava ljubav i sećanja nisu u predmetima, već u ljudima i iskustvima. Zato je čišćenje doma zapravo proces oslobađanja – ne samo od viška stvari, već i od emocionalnog tereta.

Uklanjanje nereda nije samo praktično – ono direktno utiče na Vaše mentalno zdravlje, rutine i osećaj mira. Više prostora u kući znači više prostora u glavi. A to vodi ka manje stresa, boljoj koncentraciji i većem osećaju slobode.

(Ona.rs / Daily Mail)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.