Voditelj je pitao Gabora Matea zašto uvek kasni i dobio odgovor koji niko nije očekivao: "Nije lenjost"

Koliko puta ste se uhvatili kako istrčavate kroz vrata, kasnite na sastanak, ili obećavate sebi da ćete stići na vreme – i opet ne uspete? Ako ste se prepoznali u ovom scenariju, možda niste lenji ili neorganizovani – možda imate nešto mnogo dublje, što se tiče vašeg mozga i percepcije vremena.

U svom podcastu, poznati psihijatar i autor Gabor Mate odgovara na pitanje koje mu je postavio voditelj: „Zašto uvek kasnim?“ Njegov odgovor je iznenađujuće jednostavan, ali i duboko utemeljen u nauci i ljudskom iskustvu.

ADHD i percepcija vremena

Mate objašnjava da problem kašnjenja često nije pitanje loših navika, već nešto što stručnjaci nazivaju nedostatkom vremenske zrelosti, što je tipično za osobe sa ADHD-om – poremećajem pažnje i hiperaktivnosti.

„Zamislite ovo,“ kaže Mate. „Pola osam je i moram biti negde tačno u osam. Ali u pet do osam, ja još uvek osećam kao da imam čitavu večnost pred sobom.“

Ovaj osećaj „večne sadašnjosti“ počinje još u detinjstvu. Deca prirodno nemaju razvijen osećaj za vreme. Za njih, trenutak koji traje pet minuta može se činiti beskonačnim.

„Bebu ne možete naučiti da večera stiže za pet minuta – ona jednostavno vidi da još uvek nema hrane. Vremenski osećaj se mora razviti, a za to je potreban određeni razvoj mozga.“

Osetljivost i uticaj stresa u detinjstvu

Mate objašnjava da nisu svi problemi sa kašnjenjem nasumični. Naši rani životni uslovi, uključujući i period dok smo još u materici, oblikuju naš mozak. Ako su roditelji bili pod stresom, ili ako je dete genetski vrlo osetljivo, to može uticati na razvoj mozgova koji regulišu osećaj vremena.

„Osetljiva deca upijaju stres iz okoline, čak i pre nego što se rode. Taj stres ometa razvoj određenih moždanih krugova – i to je ono što često stoji iza ADHD-a i hroničnog kašnjenja.“

Drugim rečima, kašnjenje nije pitanje nediscipline ili loše organizacije. To je posledica neurobioloških faktora i ranih životnih iskustava koja su oblikovala mozak i percepciju vremena.

Kako razumeti i prevazići kašnjenje

Razumevanje uzroka kašnjenja može biti prvi korak ka promeni. Mate sugeriše da osobe koje se stalno bore sa vremenom treba da budu blage prema sebi i da ne krive svoju „lenjost“. Umesto toga, važno je prepoznati obrasce i koristiti strategije koje pomažu u boljem planiranju i organizaciji, uzimajući u obzir jedinstven način na koji njihov mozak percipira vreme.

To može uključivati:

• Vizuelno praćenje vremena pomoću satova i tajmera.
• Rasporede sa dodatnim „vremenom za prijelaz“ između aktivnosti.
• Svesno praktikovanje mikro-pauza za fokus i koncentraciju.
• Razumevanje i prihvatanje sopstvenih neurobioloških potreba, umesto da se stalno upoređujete sa drugima.

Poruka za sve koji „uvek kasne“

Odgovor Gabora Matea menja perspektivu – kašnjenje više nije znak nediscipline, već signal da je vaš mozak drugačiji i da mu je potrebna specifična podrška. Razumevanje, saosećanje prema sebi i svest o sopstvenoj neurobiologiji mogu biti prvi koraci ka boljem upravljanju vremenom.

Dakle, sledeći put kada kasnite, ne krivite sebe – vaš mozak jednostavno ima svoj ritam. I možda je vreme da ga bolje upoznate.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.