Ako pomažete konobaru da pokupi sve tanjire sa stola, psihologija tvrdi ovo o vama: Nije uvek dobro delo

Psihologija se ne bavi samo velikim životnim odlukama i dubokim traumama, već i sitnim, svakodnevnim gestovima koje često ni ne primećujemo. Način na koji se ponašamo u restoranu, kako se ophodimo prema osoblju i kakve poglede razmenjujemo sa drugima, može mnogo da otkrije o našoj ličnosti, empatiji i emocionalnom svetu.

Jedna od tema koja je privukla pažnju stručnjaka jeste ponašanje gostiju prema konobarima - konkretno, spremnost da im se pomogne tokom usluge.

Zašto neki gosti pomažu, a drugi ne?

Predavanje tanjira, čaša ili pribora za jelo, skupljanje mrvica ili brisanje stola salvetom - za neke je to sitnica, dok drugi takvo ponašanje smatraju nepotrebnim. Međutim, psihologija na to gleda drugačije.

Prema istraživanjima britanskog novinara Lačlana Brauna, koji sarađuje sa psiholozima na temama društvenog ponašanja, ovakvi postupci se svrstavaju u takozvano "prosocijalno ponašanje". Reč je o nesebičnim radnjama koje imaju za cilj da pomognu drugima, bez očekivanja nagrade ili priznanja.

Empatija na delu

U kontekstu restorana, pomaganje konobarima pokazuje visok stepen empatije i svesti o naporu koji njihov posao zahteva, posebno u uslovima gužve i stalnog pritiska.

Osobe koje su odgajane u duhu "društvene savesti" lakše prepoznaju tuđe potrebe i spremnije su da se uključe, makar i malim gestom. Takvo ponašanje često primećuju i drugi gosti, koji se drugačije povezuju sa ljudima koji pokazuju razumevanje i obzir, u odnosu na one koji ignorišu prisustvo osoblja.

Psihologija se ne zaustavlja na ponašanju

Stručnjaci ističu da psihologija ide korak dalje i pokušava da objasni kako moždane strukture i unutrašnji procesi utiču na naše reakcije u različitim situacijama. Pored konkretnih postupaka, veliku ulogu igraju i pogledi koje upućujemo drugima.

Na ovu temu govorila je i psiholog Paula Martinez Baral, koja ima master diplomu iz kognitivnih neuronauka. Ona objašnjava da se ljudi ponašaju u skladu sa emocionalnim, društvenim i kulturnim okruženjem u kojem se nalaze.

Prema njenim rečima, direktan pogled može imati više značenja, a najčešće se svrstava u pet osnovnih kategorija:

Dominacija ili prkos: Intenzivan pogled bez treptanja ili skretanja očiju može biti pokušaj uspostavljanja autoriteta, kontrole ili nadmoći u komunikaciji.

Emocionalna povezanost: Smiren pogled uz opušten izraz lica ili blago podignute obrve često ukazuje na iskreno interesovanje, pažnju ili dublju emocionalnu vezu.

Interesovanje ili privlačnost: Proširene zenice, kao nevoljna reakcija tela, povezane su sa emocionalnom ili fizičkom privlačnošću. Širom otvorene oči mogu signalizirati snažno interesovanje.

Procena ili prosuđivanje: Dug i fokusiran pogled može značiti da osoba pažljivo analizira sagovornika, njegove reči ili ponašanje.

Nepoverenje ili odbrana: Sužene oči i prodoran pogled ponekad ukazuju na sumnju, nepoverenje ili unutrašnju potrebu za odbranom od onoga što se čuje ili vidi.

Sitnice koje mnogo govore

I način na koji pomažemo drugima i pogledi koje razmenjujemo deo su složenog sistema neverbalne komunikacije. Iako ih često radimo nesvesno, psihologija pokazuje da upravo ti mali signali mogu otkriti koliko smo empatični, otvoreni i spremni na saradnju sa svetom oko sebe.

(Ona.rs/En.as)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.