Nemojte kriviti starije generacije za probleme nas, milenijalaca: Istina nije tako jednostavna

Sukobi između generacija nisu nova pojava. Gotovo svaka generacija u nekom trenutku počne da veruje da je svet postao teži nego što je bio za one pre nje. Danas se ta rasprava vodi između milenijalaca, generacije Z i njihovih roditelja.

Sve češće se čuje ista rečenica: "Nama je mnogo teže nego što je bilo vama."

Mnogi mladi veruju da su ušli u život u lošem trenutku. Stanovi su preskupi, poslovi nesigurni, a plate često nedovoljne za samostalan život. U toj priči starije generacije često se označavaju kao glavni krivci. Oni su, tvrdi se, kupovali stanove kada su bili jeftini, lakše nalazili posao i imali stabilnije karijere.

Ali stvarnost je, kao i obično, složenija.

Zašto mladi danas imaju osećaj da kaskaju

Milenijalci i pripadnici generacije Z zaista ulaze u odraslo doba u mnogo neizvesnijem ekonomskom okruženju nego što je to bio slučaj pre nekoliko decenija.

Kupovina stana postala je daleko teža nego ranije. U većim gradovima poput Beograda, Novog Sada ili Zagreba cene nekretnina poslednjih godina rastu brže od plata. Mnogi mladi zbog toga ostaju duže kod roditelja ili odlažu planove o osnivanju porodice.

Istovremeno, tržište rada postalo je mnogo fleksibilnije, ali i nesigurnije. Ugovori na određeno, honorarni poslovi i stalna potreba za dodatnim veštinama postali su nova realnost.

Čak i visoko obrazovani mladi često se pitaju koliko je njihova diploma zapravo vredna.

Ali ni starije generacije nisu imale lagan početak

Ipak, ideja da su starije generacije imale jednostavan put kroz život često je pojednostavljena.

Roditelji današnjih milenijalaca ulazili su u odraslo doba tokom devedesetih i ranih dvehiljaditih, perioda koji je u našem regionu bio obeležen ratovima, sankcijama, inflacijom i ekonomskom nestabilnošću.

Mnogi su tada počinjali karijere u potpuno haotičnim okolnostima. Plate su bile niske, poslovi nesigurni, a mogućnosti ograničene.

Za mnoge porodice kupovina stana bila je moguća samo uz dugogodišnje kredite ili uz pomoć šire porodice.

Drugim rečima, svaka generacija nosila je svoje probleme.

Promenila se i vrednost fakultetske diplome

Jedna od najvećih promena poslednjih decenija jeste vrednost fakultetskog obrazovanja.

Nekada je diploma gotovo automatski značila stabilan posao. Danas, kada mnogo više ljudi završava fakultete, konkurencija je znatno veća.

Zbog toga sve više mladih razmatra drugačiji put. Zanati, tehničke profesije i praktične veštine ponovo postaju tražene.

Majstori, električari, mehaničari ili programeri često danas zarađuju stabilnije nego mnogi sa univerzitetskom diplomom.

To je promena koja se vidi širom Evrope, pa i kod nas.

Prava razlika između generacija

Možda najveća razlika između generacija nije u tome ko je imao lakši život, već u tome kako su se ljudi prilagođavali promenama.

Starije generacije često su morale da menjaju gradove, poslove ili profesije kako bi opstale. Danas mladi prolaze kroz sličan proces, samo u drugačijim okolnostima.

Tehnologija se razvija brže nego ikada, tržište rada stalno se menja, a sigurnost kakvu su nekada nudile velike kompanije gotovo da više ne postoji.

Zbog toga pitanje "ko je imao teže" možda i nije najvažnije.

Mnogo je važnije kako će se svaka generacija prilagoditi svetu koji se stalno menja.

(Ona.rs / LA Times)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.