U spavaćoj sobi mi je 36 stepeni: Zbog ovog trika i saveta stručnjaka, zaspim za 5 minuta

Letnji toplotni talasi poslednjih godina sve više menjaju način na koji živimo u sopstvenim domovima. Dok su ranije visoke temperature bile prolazna neprijatnost, danas mnogi ljudi tokom vrućina otkrivaju da pojedine prostorije u kući postaju gotovo neupotrebljive za svakodnevni život, posebno za spavanje.

U ovoj priči, jedna devojka deli svoje iskustvo kako je živeti u potkrovlju na ovako visokim temperaturama.

"Kad sam kupila kuću, jednu u nizu u ulici, odmah sam zavolela treći sprat. Imamo prostranu spavaću sobu, kupatilo i garderober i, iskreno, to mi je bio jedan od glavnih razloga što sam je izabrala. Bio je to mali beg od ostatka doma, mesto gde sunce ujutru ulazi rano, a svako veče zalazak oboji prostor u prelepe narandžasto-ružičaste tonove. Sve dok temperature nisu počele da rastu i dok više nisam mogla ni da zamislim da se popnem uz stepenice u ono što mogu da opišem samo kao "saunu", rekla je ona na početku.

Potkrovlja i adaptirani tavanski prostori, slični mojoj spavaćoj sobi pod kosim plafonom na poslednjem spratu, postali su veoma popularni u britanskim kućama, posebno u gradovima. Milioni ljudi takođe žive u višespratnim kućama gde se spavaće sobe nalaze direktno ispod krova - dela zgrade koji je najizloženiji toploti.

"Tokom ovog toplotnog talasa, živim u Mančesteru, gde temperature nisu dostigle 38°C kao u Londonu, termostat u prizemlju se kretao oko 28°C. Sprat iznad pokazivao je 30°C već do 10 ujutru. Razlika na trećem spratu se oseća odmah: vazduh je teži i topliji. Čak i kasno uveče, dugo posle zalaska sunca i pada spoljašnje temperature, soba ostaje uporno vrela, i dalje oko 36°C.

Spavanje je noćna mora. Uprkos otvaranju i zatvaranju prozora, spuštenim roletnama i ventilatoru koji radi, celu noć se prevrcem i budim, maštajući o kanti ledene vode u koju bih mogla da zaronim glavu. Presvlačenje posle posla u garderoberu ponekad deluje kao da stojim u stakleniku. Kao da gornji sprat jednostavno zarobljava toplotu i odbija da je pusti napolje, dodala je ona u svojoj ispovesti.

Potkrovlja i spavaće sobe na najvišim spratovima spadaju među prostore koji su najpodložniji pregrevanju u domovima. Dr Fil Sajmonds, vanredni profesor analitike izgrađenog okruženja predviđa da će do 2080. godine, "u scenarijima srednjih i visokih emisija ugljenika", pregrevanje domova "značajno porasti".

Topli vazduh se penje iz donjih spratova i ostaje zarobljen, a u oba slučaja imate i više sunčevog zračenja koje ulazi na višim spratovima.

Dodaje i da bi modernije kuće mogle biti najgore pogođene.

- Postoje znaci da novogradnje, koje imaju veće staklene površine, propuštaju više sunčevog zračenja koje se zatim zadržava unutra. Starije viktorijanske kuće imaju deblje spoljne zidove, koji imaju veću toplotnu masu, pa tokom dana skladište toplotu i tako ublažavaju temperature u unutrašnjosti - rekao je on.

Dodaje stručnjak:

- Otvaranje prozora tokom noći je besplatna mera koju možete primeniti, ali ih obavezno držite zatvorenim tokom dana kada je spoljašnja temperatura viša. Spoljne roletne mogu značajno da smanje količinu sunčevog zračenja koje ulazi, kao i specijalne tkanine koje se lepe spolja na prozore i funkcionišu kao blackout materijal. Kod unutrašnjih roletni i dalje dolazi deo zračenja, pa one nisu toliko efikasne kao spoljne - rekao je.

Ono što mnogo znači jeste ukrštena ventilacija. Ako imate samo jedan prozor na jednoj strani sobe, mnogo je teže obezbediti efikasno noćno provetravanje, posebno kada temperature ne padaju ispod 20°C. Istraživači su radili i istraživanja o belim krovovima - mnoge zgrade u južnoj Španiji su okrečene u belo kako bi reflektovale sunčevo zračenje, što blago smanjuje i spoljne i unutrašnje temperature.

- Otvarajte prozore u najhladnijim delovima dana, što je uglavnom vrlo rano ujutru i kasno uveče. U suprotnom ih držite zatvorenim, sa spuštenim roletnama i navučenim zavesama, kako biste zadržali što više toplote napolju. Ključno je da prozore otvarate samo kada je spoljašnji vazduh hladniji od unutrašnjeg. Kada su prozori otvoreni, pokušajte da ventilator usmerite ka prozoru kako biste izbacili topao vazduh napolje. Takođe možete staviti posudu sa ledom ispred ventilatora i napraviti neku vrstu sopstvene "klime". Takođe, mlak, ne hladan tuš ili kupka pre spavanja, kao i korišćenje hladne, vlažne krpe na čelu, zglobovima, člancima, vratu, kolenima i preponama, mogu dosta pomoći - kažu stručnjaci.

Kada je reč o spavanju, ona preporučuje laganu, široku pidžamu od lana ili pamuka i spavanje u takozvanoj "zvezdastoj" pozi, koja omogućava da vazduh cirkuliše oko tela.

Da bi sama lakše zaspala, devojka koja je postavila ispovest, stavlja ledene obloge na glavu i stopala, za koje kaže da su najvažniji delovi tela za rashlađivanje.

"Razlika u temperaturi između ekstremiteta, poput glave i stopala, pokreće cirkadijalni sat u mozgu i signalizira telu da je vreme za san. Pokušajte da stavite ledeni oblog, onaj gel koji se koristi za povrede mišića, na glavu ili stopala kako biste lakše zaspali. Držim nekoliko takvih obloga u zamrzivaču i koristim i po dva-tri tokom noći ako je potrebno, rekla je.

Osim toga, pošto toplota ide nagore, kaže da bi krajnje rešenje moglo biti spavanje na nižem spratu ili u prizemlju.

"Uskoro ću uveče dodati ledene obloge na stopala i usmeriti ventilator ka prozoru, umesto ka sebi. Ako ništa ne pomogne, napustiću svoju omiljenu sobu tokom toplotnog talasa i razmisliti o spavaćoj sobi na nižem spratu, rekla je na kraju ova devojka.

(Ona.rs/The I paper)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.