Manje poznate činjenice o brzoj modi: Koliko brendovi štete planeti

Brza moda je metoda dizajna, proizvodnje i marketinga fokusirana na brzu proizvodnju velikih količina odeće. Ona je štetna za životnu sredinu, eksploatisane radnike iz ove industrije, životinje i za nas same - čini da mislimo da su nam neke stvari neophodne i da iznova moramo kupovati nove, bez da uopšte i pomislimo šta raditi sa već postojećim.

Ovo su činjenice sa kojima možda niste bili upoznati, a detaljnije objašnjavaju ovaj fenomen.

1. Svake godine se proizvede 100 milijardi komada odeće

To znači skoro 14 komada odeće po svakom ljudskom biću na planeti. Na osnovu ovih zapanjujuće visokih cifara, ne bi trebalo da bude iznenađenje da globalna proizvodnja odeće predstavlja treću po veličini proizvodnu industriju na svetu, kojoj prethode samo automobilska i tehnološka industrija.

2. Prosečna osoba nosi samo 20% svoje odeće 80% vremena

Moderan model kupovine, koji se oslanja na brzu proizvodnju i jeftine ponude, podstiče prekomernu potrošnju pošto su ljudi privučeni robom sa niskim cenama. Za pojedinačne kupce, takođe je lakše i ekonomičnije da ugrabe jeftinu odeću koja ima kratak vek u poređenju sa trošenjem na visokokvalitetne, dugotrajne komade koji će vrlo brzo izgubiti popularnost.

Ipak, uprkos tome što poseduju velike količine modnih predmeta, studije pokazuju da većina ljudi nosi iste stvari iznova i iznova, dok u većini slučajeva najmanje 50% njihove garderobe ostane netaknuto.

3. Ciljna grupa lanaca brze mode uglavnom su potrošači od 18 do 24 godine

Studija iz 2016. godine pokazala je da brendovi svesno ciljaju mlade potrošače, često studente sa niskim primanjima, pri čemu se pokazalo da žene ove starosne grupe kupuju u prodavnicama brze mode više od bilo koje druge demografske grupe. Nije iznenađujuće što su niske cene i trendovi ključne atrakcije za takvu publiku.

U stvari, autori studije tvrde da su mladi potrošači obično spremniji da žrtvuju vrhunski kvalitet za nižu cenu i veću raznolikost.

4. Kompanije stvaraju više zagađenja nego međunarodna avijacija i transport zajedno

Brza moda je među industrijama koje najviše štete životnoj sredini u svetu i na astronomski način doprinosi globalnom zagađenju i klimatskim promenama. Emisije proizilaze ne samo iz samog procesa proizvodnje već i od otpreme odeće širom sveta, kao i njenog odlaganja.

5. 60% odeće je napravljeno od materijala na bazi plastike

Pored toga što je emisija CO2 jedan od glavnih izvora zagađenja koji potiče od industrije brze mode, odeća je takođe ogroman izvor mikroplastike. Veliki deo današnje odeće koristi izdržljive i jeftine materijale kao što su najlon ili poliester.

Procenjuje se da se oko 60% artikala brze mode proizvodi od tkanina na bazi plastike (koja je napravljena od fosilnih goriva). Tokom svog životnog ciklusa, ove tkanine značajno doprinose svetskoj krizi zagađenja plastikom. Sa svakim pranjem i sušenjem, posebno ovim poslednjim, odvajaju se mikrofilamenti koji se kreću kroz naše kanalizacione sisteme i završavaju u vodenim putevima. Istraživači procenjuju da pola miliona tona ovih zagađivača dospe u okean svake godine.

6. Modna industrija troši oko 93 milijarde kubnih metara svake godine

Kada sastavite sve farmerke i odeću proizvedene svake godine, sektor troši monstruozne količine vode. Međutim, to nije jedino pitanje koje se tiče ekologa. Većina vode koja se koristi ostaje kontaminirana toksičnim hemikalijama. Prema Programu Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), 20% globalnih otpadnih voda dolazi samo od bojenja tekstila.

7. Odbacujemo 92 miliona tona tekstilnog otpada koji industrija generiše godišnje

Od odeće koja nam više ne stoji, predmeta koji su izašli iz mode, pa čak i odeće koja nikada nije nošena, potrošači svake godine odbacuju ogromne količine modnih artikala. Samo u Americi, prosečna osoba baci oko 37 kg odeće godišnje. To dovodi do toga da zapanjujućih 85% tekstila proizvedenog u zemlji završi na deponijama ili bude spaljeno.

8. Više od 500 milijardi dolara izgubljeno je zbog nedostatka reciklaže i nedovoljne upotrebe odeće

Dok stalno osmišljavamo nove, inovativne tehnologije za recikliranje tekstila, još uvek ne činimo dovoljno. Procenjuje se da je manje od 11% modnih brendova primenilo strategije recikliranja svojih predmeta. Glavni razlog zašto je reciklaža tako teška je zbog materijala koje koristimo za proizvodnju modnih predmeta. Većina se proizvodi od sintetičkih vlakana koja se prave od sirove nafte, što ih čini gotovo nemogućim za ponovnu upotrebu na druge načine. Na sreću, podaci pokazuju da tržište održive i etičke mode brzo raste, nudeći alternative koje proizvode odeću sa ekološki prihvatljivijim materijalima, koja se uzgaja i bere na održiv način i proizvodi sa manje resursa i manje toksičnih materijala.

9. 80% odeće prave mlade žene između 18 i 24 godine

Pored uticaja na životnu sredinu, brza moda ima i ogromne društvene posledice. Niske cene često su signal da nešto nije u redu iza kulisa. Prečesto je industrija povezana sa pitanjima kao što su dečiji rad, eksploatacija radnika, kao i kršenje osnovnih prava radnika, kao što su nedostatak bezbednosnih pravila, niske plate i prekomerno radno vreme. Brendovi  daju prioritet masovnoj proizvodnji i profitu u odnosu na dobrobit ljudi. Neki idu tako daleko da opisuju industriju brze mode kao "moderni oblik ropstva". Izveštaj američkog Ministarstva rada za 2018. godinu pronašao je dokaze o prinudnom i dečijem radu u modnoj industriji u Argentini, Bangladešu, Brazilu, Kini, Indiji, Indoneziji, Filipinima, Turskoj i Vijetnamu.

10. 59% svih tvrdnji evropskih modnih brendova o održivosti je netačno i obmanjujuće

Posedovanje održive linije odeće ne znači automatski da je brend ekološki prihvatljiv. Zeleno pranje se dešava kada kompanije troše mnogo više vremena i resursa na marketing svojih planova održivosti nego da ih stvarno sprovode. Modni giganti promovišu obmanjujuće informacije kako bi potrošači verovali da su etički ili izgleda da cene transparentnost tako što dele informacije o svojim emisijama samo da bi zaboravili da postave jasne ciljeve za njihovo smanjenje.

11. Evropska unija kreće da se uhvati u koštac sa industrijama brze mode

Evropska komisija je u aprilu 2022. objavila planove da do 2030. stavi tačku na brzu modu uvođenjem obavezne minimalne upotrebe recikliranih vlakana i zabranom kompanijama da šalju bilo kakvu neprodatu odeću i tekstilne proizvode na deponije. Prema novom proširenju postojećih pravila EU o ekološkom dizajnu, koja postavljaju standarde energetske efikasnosti za potrošnu robu kao što su tosteri i mašine za pranje veša, kompanije će morati da uključe određenu količinu recikliranog sadržaja u svoju robu, ili ograničiti upotrebu materijala zbog kojih je teško reciklirati, prenosi "Earth.com".

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.