Tabu ženske maljavosti: Zašto je dlakavost prihvatljiva samo za muškarce?

Ako ukucajte „Kada su žene počele...“ u Google, jedan od prvih predloga pojaviće se „Kada su žene počele da se briju?“. Odgovor na ovo pitanje doseže vekovima unazad.

Uklanjanje neželjenih dlaka dugo je oblikovalo rodnu dinamiku, služilo je kao pokazatelj klase i definisalo pojmove ženstvenosti i "idealnog tela". Međutim, u svojoj najnovijoj evoluciji, dlake na telu prihvata sve veći broj mladih žena i preokreću ih u znak lične snage.

Ženska maljavost je i dalje duboko je stigmatizovana i izaziva stid, primećuje za CNN Heder Vidouz, profesorka globalne etike na Univerzitetu u Birmingemu u Velikoj Britaniji i autorka knjige „Savršena ja: lepota kao etički ideal“.

- Uklanjanje dlaka jedna je od retkih estetskih tradicija koje su od rutine lepote postale higijenske. Danas većina žena oseća da mora da se brije. Kao da nemaju drugu opciju. Ima nešto duboko u tome - iako se percepcija polako menjaja - ističe profesorka.

Od starog Egipta do Darvina

Bezdlakavost nije uspostavljena kao obaveza za žene sve do ranog 20. veka. Pre toga, uklanjanje dlaka sa tela je bilo nešto što su radili i muškarci i žene – još u kameno doba, zatim kroz drevni Egipat, Grčku i Rimsko carstvo –  korišćenjem školjki, pčelinjeg voska i raznih drugih depilatora.

U ovim ranijim epohama, kao što piše Viktorija Šerou u „Enciklopediji kose: kulturna istorija“, na uklanjanje dlaka se uglavnom gledalo kao na način da se telo održi čistim. Stari Rimljani su to takođe povezivali sa klasom: što je vaša koža bila glatkija, to ste bili čistiji i superiorniji. Na Bliskom istoku, kao i u istočnoj i južnoj Aziji, to je važilo za celo lice, ali su se uniobrve (jedna spojena obrva) zapravo smatrale privlačnim za oba pola i često su bile naglašene.

U Persiji je uklanjanje dlaka i oblikovanje obrva bilo obeležje zrelosti i braka za žene i uglavnom je bilo rezervisano za tu priliku. Sa druge strane u Kini su se dlake na telu dugo smatrale normalnim, zbog čega se čak i danas žene tamo suočavaju sa daleko manjim društvenim pritiskom da se otarase malja.

Isto važi i za druge zemlje u Aziji: dok je uklanjanje dlaka postalo rutina za mnoge mlade žene na kontinentu, depilacija voskom ili podrezivanje stidnih dlaka, na primer, nije tako uobičajeno kao na Zapadu. U stvari, u Koreji, stidne dlake su dugo smatrane znakom plodnosti i seksualnog zdravlja - toliko da je sredinom 2010-ih objavljeno da su neke Korejke bile podvrgnute transplantaciji stidnih dlaka.

Evropljani nisu uvek bili opsednuti kožom bez dlaka. U srednjem veku od dobrih katoličkih žena se očekivalo da puste dlake da rastu kako i gde žele, kao znak ženstvenosti, ali da ih drže skrivene u javnosti. Lice je bilo jedino mesto gde su se malje smatrale neuglednim: dame iz 14. veka su čak čupale i kosu sa čela kako bi pomerile kosu unazad i dale licu ovalniji izgled. Kada je Elizabeta I došla na vlast 1558. godine, napravila je moderni trend od uklanjanja obrva.

Do kasnog 18. veka, Evropljanke i Amerikanke još nisu smatrale uklanjanje dlaka neophodnim, iako je francuski berberin Žak Pere izumeo prvi sigurnosni brijač za muškarce. Već 1760. godine, neke žene su ih navodno takođe koristile. Tek kasnih 1800-ih žene sa obe strane Atlantika počele su da uklanjaju dlake u okviru svoje rutine lepote.

Savremeni pojam da su dlake na telu neženstvene može se pratiti čak do knjige Čarlsa Darvina iz 1871. godine „Postanak muškarca“, prema delu Rebeke Hercig „Počupano: istorija uklanjanja dlačica“. Darvinova teorija prirodne selekcije povezivala je dlake na telu sa "primitivnim poreklom i atavističkim povratkom na ranije, 'manje razvijene' forme", napisao je Hercig, profesor studija roda i seksualnosti na Bates koledžu u Mejnu. Nasuprot tome, manje dlaka na telu, navodno, predstavlja znak razvoja i seksualne privlačnosti.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 A post shared by Madonna (@madonna)

Kako su Darvinove ideje postale popularizovane, drugi medicinski i naučni stručnjaci iz 19. veka počeli su da povezuju dlakavost sa „seksualnom inverzijom, patologijom bolesti, ludošću, i krivičnim nasiljem.

- Zanimljivo je da su se te konotacije uglavnom primenjivale na dlake na telu žena, a ne na muške - ne samo zbog evolucionih argumenata, već i zbog primene "rodne društvene kontrole" na rastuću ulogu žena u društvu. Naterati žene da pomisle da moraju da budu bez dlake da bi se smatrale vrednima pažnje bio je heteronormativni način kontrole svojih tela -  i, u suštini, sebe - kroz stid. Do ranih 1900-ih, belci iz više i srednje klase Amerike su sve više videli glatku kožu kao obeležje ženstvenosti, a dlake na ženskom telu kao odvratne, dok je njihovo uklanjanje bio način da se odvoje od grubljih ljudi niže klase i imigranata - objasnio je profesor.

Ženska potreba

U prvim decenijama 20. veka, promena mode – haljine bez rukava koje otkrivaju kožu – dodatno je popularizovala uklanjanje dlaka na telu u SAD. Godine 1915, Harper's Bazaar je bio prvi ženski časopis koji je vodio kampanju posvećenu uklanjanju dlaka ispod pazuha. Iste godine, i danas poznata kompanija za brijanje za muškarce lansirala je prvi brijač koji se prodavao posebno za žene.

Sve kraće suknje 1930-ih i 40-ih godina i nedostatak najlonskih čarapa tokom Drugog svetskog rata značili su da je sve više dama počelo da brije i svoje noge. Uvođenje bikinija u SAD 1946. takođe je navelo kompanije za brijanje i ženske potrošače da se fokusiraju na podrezivanje i oblikovanje svojih donjih regija. Tokom 1950-ih, kada je Plejboj izašao na kioske (prvo izdanje 1953.), glatko obrijane žene koje su reklamirale donji veš postavile su novi standard za ono što se smatra seksi.

Do 1964. godine, čak 98% Amerikanki starosti od 15 do 44 godine redovno je brijalo noge. Voštane trake i prvo lasersko uklanjanje dlaka takođe su debitovale tada, iako je ovo drugo brzo napušteno zbog štetnih efekata na kožu pre nego što je ponovo uvedeno decenijama kasnije.

- Ipak brijanje nije bilo toliko ekstremno kao danas - primećuje profesorka Vidouz: - Kasnih 1960-ih i 1970-ih, puno "grmlje" nije bilo nimalo neuobičajeno, čak ni u Plejboju. Otprilike u to vreme imali ste i drugi talas feminizma i širenje hipi kulture, od kojih su oboje odbacili tela bez dlake. Za mnoge žene , dlake na telu bile su simbol njihove borbe za jednakost. To se nije smatralo neprirodnim.

Ta promena, rekla je Vidouz, počela je u narednim decenijama, sa rastućom popularnošću depilacije, pornografije i sve eksplicitnije pop kulture . Godine 1987, sedam sestara iz Brazila (poznate kao J Sisters) otvorile su salon u Njujorku nudeći takozvano „brazilsko“ – kompletno uklanjanje dlačica voskom na genitalnoj regiji. Počele su to da rade poznate ličnosti poput Gvinet Paltrou i Naomi Kembel. Mase su sledile njihov primer.

- Uklanjanje dlaka sa tela postalo je uobičajeno - objašnjava profesorka: - Biti bez dlake se smatra jedinim "prirodnim" i čistim načinom da se predstavi telo. Osim što to zaista nije.

Sa oglašavanjem i medijima koji su nastavili da promoviću ideal tela bez dlaka, metode za njihovo uklanjanje postale su sve preciznije - u poslednje četiri decenije došlo je do uspona elektrolize, pulsnog svetla i naprednije laserske tehnologije.

- Vidljive dlake danas na ženskom telu izazivaju gađenje, stid i neprijateljstvo gotovo po definiciji i tretiraju se kao odvratne, vezuju se za ideju o čistoći, a u stvari su društvena norma, koja nema veze sa uklanjanjem "prljavštine". Čak šta više, većina praksi uklanjanja dlaka ima tendenciju da uvede nove mogućnosti za abrazije i infekcije - ističe Hercig.

Prihvatanje dlakavosti 

Godine 2008., Breane Fahs, profesorka ženskih i rodnih studija na Državnom univerzitetu u Arizoni, postavila je studentima zadatak da izrastu dlake na telu i napišu rad koji odražava to iskustvo. Fahs je kasnije proširila taj zadatak i uključio ljude sa kursa, od kojih je zatraženo da obriju noge. Projekat traje i danas.

- Zadatak je ukazao na kulturnu neizbežnost ženskog uklanjanja dlaka - objašnjava Fahs: - Tokom godina, oni koji su učestvovali u tome delili su prilično dosledne emocije i ponašanje: dubok osećaj stida, borba sa samopouzdanjem, čak i društveni ostrakizam. Bilo je i slučajeva heteroseksizma i homofobije - zbog stereotipa da brijanje vaših dlaka na nogama automatski implicira da ste gej muškarac. Žene, zapravo, često ne shvataju koliko društvo, porodica i prijatelji utiču na ono šta radimo sa svojim telima. I koliko od toga je ono što mislimo da je naš izbor – odnosno da nam je „ja biram da se obrijem“ zapravo preneto i nametnuto na nas generacijama.

Ali Fahs je takođe uočila i osećanja osnaženosti, pobune i besa koji se pobuđuju iz projekta.

- Posebno u poslednje dve godine, nakon pokreta #MeToo, pojavila se dublja svest o ograničenjima koja okružuju ženska tela, o feminizmu, rodu i seksualnosti, i spremnosti da se suprotstavi svemu tome, ili barem izađe iz zone udobnosti - rekla je ona.

I nova grupa mladih žena prihvata dlake na telu, posebno na Instagramu. Fenomen je takođe dospeo u časopise. U septembarskom izdanju Harper's Bazaara, glumica Emili Ratajkovski je pozirala neobrijana ispod pazuha. Jutjuberka Ingrid Nilsen i muzičarka Halzi takođe su pokazale svoje dlake na telu.

Uključili su se čak i novopokrenuti brendovi za brijanje za žene koji predstavljaju razloge "za" ženske dlake i podstiču pozitivne razgovore o ovoj temi. Flamingo brijač, iz popularne linije za negu Harri's, naglašava pravo na izbor da li će se brijati uz reklamne slogane poput „Bez depilacije bez reprezentacije“ i „Mi smo izbor za rast“. Billie, osnovana u 2017, je još jedna kompanija koja prodaje ideju izbora. Umesto da prikazuju savršeno glatke modele tipične za reklame za brijanje žena, njihove kampanje su prikazivale različite grupe žena koje se briju, češljaju svoje tanke pramenove ispod pazuha ili leže na plaži u bikiniju sa različitim nivoima dlakavosti.

- Toliko dugo je oglašavanje samo pojačavalo tabu oko ove teme - istakla je suosnivač ove linije Bili Džordžina. - Želeli smo da zapravo priznamo da žene imaju dlake na telu, pokažemo to i kažemo da je brijanje izbor. Ako želite da zadržite dlake na telu, mi to slavimo. A ako želite da je uklonite, to je takođe u redu.“

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 A post shared by ASHLEY ARMITAGE (@ladyist)

Fotograf Ešli Armitidž, koja je radila na Billie kampanjama i prikazuje dlake na telu i na svom Instagram nalogu.

- Dlačice na telu su lični izbor. Brijanje, depilacija voskom ili uzgoj su validne opcije, a sve zavisi od pojedinca - napisala je.

- Ideja da maljavost može biti izbor možda ne izgleda revolucionarno, kada je u pitanju normalizacija dlaka na telu. Ali to bi mogao biti važan korak ka preoblikovanju problema. Mislim da sve više žena shvata kako je dlaka na telu duboko povezana sa polom i moć - zaključuje profesorka Fahs: - Emocionalna priroda onoga što dlake na telu izazivaju kod ljudi ima ogroman potencijal kao alat za aktivizam i društvene promene.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.