Botoks puni 35 godina – istine i zablude o najtraženijem estetskom tretmanu

Prošlo je tačno 35 godina kako je Američka uprava za hranu i lekove (FDA) odobrila u terapeutske svrhe upotrebu botulinum toksina, kasnije preimenovanog u botoks. Danas se ovaj neinvanzivni estetski tretman nalazi među najtraženijima, a u njegove efekte podjednako veruju i žene i muškarci.

Podaci govore da se na svetskom nivou na zahvate botoksom godišnje potroši 7,23 milijarde dolara, a procenjuje se da će do 2030. godine ta cifra preći 10 milijardi. Čemu se može pripisati uspeh i popularnost ovog tretmana, pitali smo dr Dejana Antonića, stručnjaka za estetsku i antiejdžing medicinu.

- Botulinum toxin, poznatiji kao botoks, zapravo se u medicini koristi duže od 50 godina primenom u različitim granama poput neurologije, oftalmologije, urologije, ginekologije… Američka uprava za hranu i lekove odobrila njegovu primenu u estetskoj medicini 1989. za korekciju bora na licu koje nestaju kao posledica mimičnih aktivnosti misića lica - objašnjav naš sagovornik i dodaje:

- Zanimljiv je podatak kako je botoks uopšte dospeo u estetsku medicinu. Američki oftalomolog dr Skot je pokušao da pacijentima sa strabizmom (razrokost), kod kojih operativni zahvat nije dao zadovoljavajuci rezultat, injektuje male doze botulinum toksina kako bi oslabio aktivnost ekstraokularnih mišića koji su pojačano vukli očnu jabučicu na određenu stranu. Dobio je odlične rezultate, ali je istovremeno njegova supruga, inače dermatolog, primetila da ti pacijenti više nemaju bore oko očiju. Ostalo je istorija…

Pedeset godina primene u medicini

Već je dobro poznato da botoks deluje tako što slabi ili potpuno blokira aktivnost mišića i ublažava kontrakcije, što dovodi do smanjenja bora koje nastaju mimikom. Na početku njegove primene u estetskoj medicini koristio se samo za uklanjanje bora na čelu, između i oko očiju, da bi danas bio moćno sredstvo u ublažavanju i rešavanju brojnih drugih estetskih ali i zdravstvenih problema na licu i telu. Tako je, na primer, našao svoju primenu i u saniranju prekomernog znojenja (hiperhidroze), u pedijatriji za lečenje mišićnog spazma kod dece, a u mnogim zemljama sveta odobren je za lečenje migrene. Poslednjih godina intenzivno se priča o njegovom pozitivnom uticaju u borbi protiv depresije i anksioznosti. Naime, jedna od teorija se zasniva na ideji da su ekspresije na licu “dvosmerna ulica”, te će opušteno lice, bez mogućnosti mrštenja poslati mozgu pozitivnu poruku i podići raspoloženje.

Nakon dugogodišnjeg iskustva i rada sa botoksom, za dr Antonića nema nedoumica zašto je botoks postao moćna i toliko tražena neinvanzivna estetska intervencija:

- Daje konkretne i brzo vidljive rezultate u smanjenju bora i doprinosi da izgledate svežije i odmornije. Intervencija je bezbolna i dozvoljava da se odmah vratite svojim aktivnostima. Uz to, nakon redovnih tretmana koža izgleda zdravije, a smanjuje se i lučenje masnoće koja je često uzrok akni.

Najveće zablude

Uprkos svemu pomenutom i dalje postoje neke zablude kada je u pitanju korišćenje botoksa. Kako kaže naš sagovornik, najprisutnija je ona da je botoks štetan po zdravlje:

- Da je postojalo bilo šta loše što je moglo da ugrozi naše zdravlje, posle 50 godina primene u medicini do sada bi bilo prijavljeno. Ako se dese neki neželjeni efekti, poput spuštenih kapaka ili obrva, oni su blagi i prolaze sami od sebe posle jednog do dva meseca. Zabluda je i da će vam koža stariti brže ukoliko prestanete da koristite botoks - ona se samo vraća u stanje pre korišćenja i nastavlja da stari svojim prirodnim tokom. Botoks je apsolutno bezbedan ukoliko ga primenjuje lekar koji je stručan, na preciznom mestu i u pravoj dozi - zaključuje dr Dejan Antonić.

(Ona.rs/Tamara Kostić)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.