Ovako se nekad šilo: Krojač je bio umetnik i matematičar, odelom se skrivala svaka mana

Foto: Shutterstock

Nabavka odeće u savremeno doba postala je ritual koji često nije ni posledica potrebe da se nadoknade "rupe" u ormanu, već deo urbanog načina života zvani "šoping". Odeća je postala samo običan zbir komada tkanine kojim se pokriva a sve češće, otkriva telo. Uniformni dizajn karakterističan za konfekciju ne uvažava telesnu individualnost već podleže samo modnim trendovima. A, nije uvek tako, bilo.

Pre tačno 68 godina objavljen je prvi udžbenik za krojače na ovim prostorima iz pera "stručnog učitelja" Petra Vukovića. Knjga je bila namenjena svima koji su izučavali krojački zanat jer su do njenog objavljivanja tajne šivenja mogli da saznaju samo posredstvom strane literature.

Preporučujemo

Vuković se u svojoj knjižici najpre bavio istorijom oblačenja i krojačkog zanata od praistorije pa do savremenog doba. Opisivao je prvo "odelo", kožu životinja kojom su se praljudi obmotavali da bi se zaštitili od hladnoće, a onda početke tkanja, koje se razvija uz druge zanate u vreme začetaka zemljoradnje.

- Ljudi su počeli da pletu kolibe, ograde i korpe od šiblja. Kao što su prepletali pruće, na taj način su počeli da prepleću biljna vlakna, tako su nastale prve tkanine. Prva odela potiču iz starog Egipta i Kine, pre oko pet do šest hiljada godina pre naše ere - opisao je Vuković istoriju odevanja.

Zatim, se javljaju bogato ukrašene odore kod Rimljana i Grka ali kako navodi Vuković, ni najbogatiji nisu nosili pantalone.

Foto: D. K.

- Prve pantalone obukli su divlji narodi koje je tadašnji civilizovani svet nazivao "varvarima" - navodi Vuković. U svojoj knjizi kao mesto rađanja modnih trendova označava Francusku gde od XIV veka cveta krojački zanat.

- Nekada nije bilo modnih žurnala, ali je Pariz ipak propovedao svoju modu. Oblačile su se male lutke "pandore" po najnovijoj modi koje su kuriri raznosili po svim gradovima Evrope - piše Vuković.

U savremeno doba, žene su se oslobodile steznika, midera i ostalih neprijatnih modnih dodataka i počele da se oblače ležerno, čemu je, kako kaže Vuković, doprinelo i to što su preuzele poslove koji zahtevaju udobnu odeću.

Vuković ističe da su tokom istorije svi krojači imali značajan zadatak, da odećom sakriju mane onih koje su oblačili.

- Da bi krojač mogao da napravi odgovarajuću odeću za svakog svog naručioca nužno je da ima osnovna znanja kako o sklopu normalnog čovečjeg tela tako i o svim deformacijama koje se u praksi često susreću - navodi autor udžbenika u kojem je čitavo jedno poglavlje kao u medicinskom atlasu, posvećeno ljudskoj anatomiji.

Foto: D. K.

Zatim se navode deformiteti bilo urođeni ili stečeni povredama uz precizna uputstva kakvo odelo treba biti da bi se oni prikrili. Sastavni deo udžbenika su krojevi za donji kaput za povijenu osobu, donji kaput za osobu isturenih kukova, zatim kaput za ljude koji imaju oba ova problema, pa za osobe previsokih ili preniskih ramena, sa jednim nižim ramenom, sa grbom na grudima ili grbom na leđima.

Sa druge strane u udžbeniku se precizno navode mere pravilno građenih ljudi pa se tvrdi da su njihova leđa jedna trećina širine grudi plus četiri centimetara. Sledi niz matematičkih formula kojima se koriguju mere za slučaj da mušterija ima bilo kakav deformitet.

Foto: D. K.

Nažalost, krojački zanat je na izdisaju, a odela šivena po meri otišla su u istoriju. Ono malo njih koji još sednu za šivaću mašinu uglavnom se bave prepravkom odeće koje su sašili neki mnogo manje veštiji krojači, ali koji su uspeli da ih u trci između kvaliteta i cena, zauvek bace u zapećak majstore ovog zanata.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.