Kupila sam haljinu i sako u radnji sa polovnom robom - i niko mi nije verovao: Evo koliko me je sve koštalo

Počela sam da kupujem polovnu odeću kada mi je dete bilo malo. Ne iz hira, već iz potrebe — da uštedim, da ne gomilam, da budem odgovornija. U tom trenutku, svaki dinar se brojao, a second hand je bio spas: pristupačan, raznolik, i nekako poseban. U njemu sam pronalazila stvari koje imaju dušu.

Tada, kada sam na 3 meseca menjala stvari, a činilo mi se kao da je prošlo svega nekoliko sati, i kada vreme nije imalo nikakvu drugu funkciju sem da označi vreme za kupanje ili spavanje, masovna prodaja i kupovina u radnjama "brze" mode su podsećale na hrčke koji neverovatnom brzinom okreću točak na čiji pogled mi se zavrti u glavi.

Trebalo mi je nešto da uspori taj pomahnitali proces, a second hand radnje su delovale kao pravi beg od realnosti.

Ralph Lauren majica za 500 dinara? Zarina haljina za 300? Kvalitetna zimska jakna nepoznate skandinavske marke za 400 dinara?

Pravi mali raj - čak i za one koji će sad reći da ne pate od etiketa. Jer samo uzbuđenje da iz hrpe nabacanih stvari izvučete nešto tako kvalitetno daje dovoljan naboj nadrenalina da se iznova vraćate.

I jesam, godinama unazad.

Tako sam pre neki dan naletela na ovu haljinicu. Lagana, sa printom koji nije napadan, ali je dovoljan da te primete. Podsetila me je na sve one modele koje redovno viđam u izlozima. Nekad sam ih i sama kupovala, ali uvek svega 2-3 puta nosila. I pored toga, uvek mi je delovalo kao da ne izlazim iz njih. Verovatno zato što bih svaki put kad izađem iz kuće srela bar nekoliko devojaka u istom ili veoma sličnom modelu.

Bile smo iste. Sve.

Ipak, ovaj polovni model mi se činio drugačijim.

Uzela sam i sako — taman, savršeno strukturisan, baš kako volim. Sve zajedno, platila sam ih manje nego što bih dala za običan ručak u restoranu.

Kupovina u second hand radnjama je avantura sama po sebi. Nemaš tačno određenu stvar koju tražiš, već pustiš da te vodi osećaj. Kopaš po vešalicama, uzmeš nešto što ti na prvi pogled deluje čudno, ali kad ga probaš — klikne. Nosiš kući komad koji je neko drugi možda odbacio, ali tebi savršeno legne. I to je ta magija — da ne tražiš savršenstvo, nego autentičnost.

I još nešto — u second handu vrlo često nađeš bolje komade nego u radnjama koje prodaju “novo”. Materijali su kvalitetniji, krojevi pažljivije rađeni, a često se radi o komadima koji su nekada bili deo skupljih brendova. A povrh svega, nude garanciju da se nećete osećati uniformisano.

Sem toga, polovni komadi me podsećaju i da mogu da izgledam lepo, a da ne budem deo mašine koja proizvodi više nego što možemo da potrošimo. Da sam pažljiva prema planeti, prema novčaniku i prema sebi.

I svaki put kada me neko pita odakle mi haljina — kažem s ponosom: “Iz second handa.” Jer ne postoji ništa lepše od toga kada ti dobro stoji nešto što si našla sama, slučajno, i što imaš osećaj da si ga baš ti oživela.

Na kraju, ostala sam dužna i cenu. Pa, haljina je koštala 1.500 dinara (nova kolekcija), sako 800.

S tim u vezi, računajte i da su cene malo veće prvih nekoliko dana nakon što stigne nova roba, a zatim možete očekivati i značajne popuste.

I ne zaboravite da uživate u toj pustolovini. Može da ponudi mnogo više od onog što mislite.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.