"Oblačimo se u jambolije i mušeme": Irena Grahovac o tome zašto nas jeftina moda skupo košta

Modna dizajnerka Irena Grahovac je u otvorenom razgovoru za Ona.rs otkrila zašto je savremena modna industrija postala jedan od najvećih zagađivača planete i kako nas marketing ubeđuje da nosimo fabričko sivilo umesto prirodne raskoši.

Danas se moda više ne meri sezonama, već nedeljama. Ono što kupite u petak za subotnji izlazak već u ponedeljak može postati deo prave geološke tvorevine odbačenog tekstila koja raste u pustinjama dalekog Čilea. O ovom fenomenu, ali i o tome kako smo od praktičnih bića postali žrtve korporativne taštine, razgovarali smo sa Irenom, ženom koja decenijama suvereno vlada modnom scenom, ostajući verna prirodnim materijalima i zanatu koji polako izumire.

Trijumf korporacije nad umetnošću, iliti Met Gala

Iako se o Met Gali priča kao o vrhuncu modne umetnosti, Irena podseća na surovu realnost koja stoji iza crvenog tepiha. Umetnički izraz je, prema njenim rečima, često ograničen interesima velikih brendova koji finansiraju sedišta kako bi privukli kupce, a ne nužno da bi slavili kreativnost.

- Umetnik je uvek ograničen korporacijom. Onog trenutka kada se korporacije ne budu mešale u takve događaje, tada će moći umetnički izraz da dođe do izražaja - kaže Irena.

Kako izgleda kada Irena Grahovac potpuno otvoreno govori o modi, trendovima, plastici, luksuzu i društvu danas - pogledajte ceo razgovor.

Da li štitimo životinje ili šta radimo

Najveći "bum" u razgovoru izazvala je tema održivosti i licemerja koje se krije iza termina "eko-koža". Dok nas modni giganti bombarduju veganskim pokretima, Irena se pita šta je sa onih 99% životinja koje koristimo za ishranu.

- Ne moramo da koristimo krzno životinja koje se uzgajaju samo zarad krzna, jer to je zaista surovo, ali sa druge strane, od svega onog što pojedemo - a radi se o domaćim životinjama - krzno je nusproizvod, zašto ga onda ne bismo koristili? Zbog približavanja mlađoj populaciji napravljeno je jedno vrlo specifično obraćanje mlađoj populaciji za koju se mislilo da će nasesti na fazon da kupuju isključivo sintetiku.

Ona upozorava da modna industrija troši preko polovine svetskih resursa na proizvodnju "krpa" koje su nerazgradive, neretko kancerogene i koje direktno uništavaju vodotokove. Umesto ekologije, dobili smo, kako ona kaže, planine đubreta.

Nije pitanje para, već ličnosti

Iako Srbija važi za jednu od siromašnijih zemalja u Evropi, što ljude primorava na kupovinu u radnjama brze mode, Irena ističe da stil nema veze sa novcem. Kao primer navodi Loren Sančez Bezos, najbogatiju ženu sveta, koju javnost često kritikuje zbog nedostatka ukusa uprkos neograničenim resursima.

- Formiranje sopstvenog stila je individualna stvar. Znate, to nije pitanje novca, to je pitanje onoga što nosimo u sebi. Znam žene koje imaju tri stvari u ormaru i koje ih vrte u krug, i kombinuju sa još neke tri stvari sa tri detalja i to uvek izgleda drugačije. I znam žene čiji ormari pucaju od garderobe, a koje nikada ne izgledaju dobro. Znači, stil ili imamo ili nemamo. I to je nešto što se ne može naučiti - objašnjava Irena.

Rešenje vidi u povratku na "fabrička podešavanja". Nekada je čovek bio praktičan - odeća se čuvala, prekrajala i cenila. Danas je brza moda postala hrana za sujetu, način da se nadomesti unutrašnja praznina stalnim menjanjem stajlinga.

Budite vi ti koji menjaju svet

Irena ne krije da je njen put bio trnovit - od ustajanja u tri ujutru i učenja zanata kod starih majstora u Banovcima, do mukotrpnog rada u Turskoj gde se spavalo po par sati. Danas, ona apeluje na mlađe generacije, poput svoje ćerke koja radije bira prodavnice polovne garderobe, da zaustave ovaj ludi lanac hiperproizvodnje.

- Imam skoro 60 godina, i u ovim godinama ja stvarno ne mogu da menjam planetu, ali vi koji imate 20, 30, 40, vi ste još uvek u stanju to da shvatite. Ono što je u suštini svega, to je taština. Ljudi vole da svoju sujetu nahrane i zbog toga dolazi do česte promene stajlinga, izgleda, stoga uvek moramo da izgledamo drugačije, novo, bolje, skuplje, interesantnije, jer to na neki način nadopunjuje prazninu koju imamo unutra.

Moda bi, na kraju dana, trebala da bude nosiva, a ne muzejski eksponat ili ekološka bomba. Povratak kvalitetu, zanatu i prirodnim materijalima nije samo estetski izbor, već pitanje opstanka na planeti koja polako tone, kako Irena kaže, pod težinom naših pogrešnih odluka i odbačenih ormara.

Krik prirode u boji zemlje i noći

Svoju oštru kritiku savremenog društva i "plastične" mode, Irena je nedavno na najlepši način pretočila u vizuelni spektakl. Jubilarno, 40. izdanje Fashion Selection-a zatvoreno je upravo njenom revijom u beogradskom Hangaru, mestu koje je tih dana bilo epicentar susreta različitih generacija i ideja. Dok su se na pisti smenjivali urbani izrazi i razigrane dečije kolekcije, Irenin izlazak pred publiku doneo je svedenu, ali neobično snažnu estetiku koja je delovala kao otrežnjenje.

Kolekcija, iako manja po obimu, bila je hirurški precizna u svom narativu. Dominantni tonovi braon i crne boje nisu izabrani slučajno - oni su bili njena simbolična interpretacija narušenog odnosa čoveka i planete.

Braon boja u ovoj kolekciji je prizor zemlje posmatrane iz vazduha, onog čistog, iskonskog tla koje pokušavamo da sačuvamo. Crna je tu da unese emotivni naboj, ona je refleksija na tamno stanje u kojem se planeta trenutno nalazi.

Publika je imala priliku da vidi majstorsko oblikovanje silueta gde svaki šav potvrđuje status "kraljice kože i krzna".

Traži se naslednik

Irena je decenijama sinonim za beskompromisan kvalitet i autoritet u radu sa kožom i krznom, a sada je, čini se, došlo vreme za novo poglavlje. Dizajnerka je otkrila da je spremna da otvori vrata svoje modne kuće mladom talentu, ali njeni kriterijumi nisu sa modne piste, već iz radionice.

- Mi moramo da nađemo pravu meru, da ono što dizajniramo bude nosivo. Sve ono što nije nosivo, sve ono što je eksperiment, to je za muzej, a onog trenutka kada izađemo na ulicu, mi vidimo da ljudi nisu muzejski eksponati, nego se ljudi oblače relativno normalno - ističe dizajnerka.

Irena traži saradnika koji će pod njenom supervizijom kreirati inovativne kapsula kolekcije, ali uz vrlo specifičan balans. Njen cilj nije da "uguši" mladu kreativnost, već da je kanališe u nešto što je održivo na tržištu.

- Volela bih da taj mladi dizajner jednog trenutka počne da razmišlja tržišno. Znate, ja sam došla u godine kada bih volela da budem nečiji mentor. To znači da neko pod mojom supervizijom proizvodi kolekcije za moj brend i, naravno, da ga potpišem i, naravno, da se pokloni publici, jer to se radi svuda u svetu i ne treba bežati od toga.

Za nju, ovaj poziv nije samo popunjavanje radnog mesta, već pokušaj da se spasi suština zanata u eri u kojoj svi žele instant uspeh bez prave osnove.

- Danas je svako modni kritičar. Ako ste gledali poslednju Met Galu, i sve te snimke iz "Voga" i drugih časopisa koji su to prenosili, pa tamo su samo modni kritičari i bili. Svako je imao svoj stav, tako da ne očekujte ozbiljnu modnu kritiku u ovo vreme, jer u ovo vreme više ništa nije bitno. Modna kritika se svela na marketing. Lako ćete platiti nekog da nahvali to što proizvodite, ali je pitanje da li će to tržište da prihvati.

Tamo gde prestaje glamur, a počinje istina

Na početku svakog razgovora sa Irenom Grahovac stoji onaj poznati medijski sjaj, ali prava težina njenih reči oseti se tek kada se zagrebe ispod površine naslovnih strana. Ono što obično ostaje nerečeno u blic-intervjuima jeste surova dijagnoza vremena u kojem živimo - moda je prestala da bude potraga za lepotom i postala je poligon za besomučnu potrošnju resursa. Realni problemi industrije nisu samo u dizajnu, već u etičkom ambisu u koji tonemo kupujući "jeftino" koje nas, dugoročno, košta najviše zdravlja.

Irena apeluje na svest koja se ne meri lajkovima, već odgovornošću prema onome što ostavljamo generacijama koje dolaze. Na kraju, ostaje jasna poruka da se planeta ne brani parolama, već odlukom da cenimo zanat, trajnost i istinu, onu koja se često ne uklapa u kratke televizijske formate, ali koja je jedini put ka održivoj budućnosti.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.