Krv, suze i Dior: Aleksandar Vasiljev u Beogradu prorekao kraj mode kakvu poznajemo

Aleksandar Vasiljev je u Beogradu ogolio naličje visoke mode, dokazavši da su imperije poput Šanela preživele zahvaljujući ratovima, konkurenciji, parfemima, ili prodaji magle.

- Vi ne samo da imate turske krvi, vi i ličite na Turčina - rekao mi je Vasiljev pre nego što je nastavio rušiti mitove o istoriji mode.

Taj komentar bio je i uvod u priču o tome koliko je teško pobeći od sopstvenih korena, ali i koliko je teško te iste korene plasirati svetu.

Beogradska Ložionica tako ni sinoć nije bila samo prostor industrijskog nasleđa, već je postala vremenski portal koji je vodio tamo gde priča o modi nije priča o "krpicama".

Noć kada je Beograd progovorio ruski

Čekao se čovek koji modu ne posmatra kao sezonski trend, već kao istorijski dokument. U publici se gotovo isključivo čuo ruski jezik. Za hiljade Rusa koji su se poslednjih godina doselili u Beograd, Aleksandar Vasiljev je više od istoričara mode; on je kulturološki autoritet i lice koje simbolizuje jednu izgubljenu epohu.

Njegova pojava na sceni dočekana je sa onom vrstom pažnje koja se u Beogradu retko viđa na predavanjima ovog tipa.

Vasiljev ih nije razočarao. Njegovo predavanje "Tajne velikih modnih kuća"; bilo je sve samo ne suvoparna istorija. Bila je to vivisekcija brendova poput Šanel, Iv Sen Loran, Balensijaga i Dior, analiza kako su preživeli svetske i međusobne ratove, bankrote i sopstvene osnivače da bi postali religije modernog doba.

O balkanskom kompleksu

Pre anegdota i surove analize tržišta, razgovarali smo o poziciji lokalne mode. Vasiljev je direktan, operisan od balkanske potrebe za lažnim komplimentima.

Kada sam ga pitao kako vidi upotrebu folklornih motiva u savremenom dizajnu, dobio sam odgovor koji trezni.

- Kod vas se očuvava slovenski kolorit, što jeste lepo, ali je to borba koja ne izlazi van okvira Srbije. Mnogo putujem i nisam video nijednu zemlju u kojoj bi neko preuzeo nešto od srpskog stila i nosio to na ulici. Zato treba da se radujete malim uspesima svojih dizajnera u bilo kom kraju sveta. Sve to jeste lepa tradicija, ali nema globalni karakter - kaže Vasiljev.

Njegova teza je jasna: autentičnost bez globalne strategije ostaje samo lokalni suvenir. Isto, kaže, važi i za Bugarsku i Albaniju. Moda je surova igra vidljivosti, a mi smo, trenutno, u mraku.

Lekcije iz jugoslovenskih arhiva

Njegova povezanost sa našim prostorima nije samo teorijska. Vasiljev se sa setom prisetio svojih dana u Jugoslaviji, kada je živeo u stanu legendarne kostimografkinje Mare Finci u Bulevaru revolucije.

Pominjao je Ninu Kirsanovu, baletsku divu i Titovu prijateljicu, uz opasku da je Maršal bio "pravi ljubitelj žena, takoreći ženskaroš";. Upravo u tom spoju visoke kulture i sočnog istorijskog konteksta leži Vasiljevljeva magija.Ipak, njegov savet za Beograd je konkretan i gotovo hitan. On ne traži od nas da pratimo trendove, već da kroz institucije utemeljimo sopstvene vrednosti.

- Mogli biste napraviti izložbu stare jugoslovenske mode, kao i nove, da ljudi uvide vrednost u odeći. Trenutno u Beogradu ne postoji prava svest o stilu. Razumem da još nije moguće otvoriti savremeni muzej mode, ali bi to bilo idealno. Pokažite kako su se oblačili muškarci, žene, deca kroz vekove. Imali ste mnogo poznatih pevačica i glumaca, i sigurno je moguće pronaći njihove kostime i prikazati u čemu je bila njihova jedinstvenost - savetuje Vasiljev.

Zamenjene uloge

U priči o modnim predviđanjima za naredne godine Vasiljev je pesimista. Za njega, savremena ulica je najčešće uniformisana i dosadna. Kritikuje dominaciju sportskih komada i gubitak vizuelne distinkcije između polova.

- Nažalost, žene se ne trude dovoljno da budu dobro odevene. Sve nose pantalone, uglavnom sve imaju kratke frizure i sportsku garderobu. Veoma je teško vizuelno razlikovati muškarca od žene u prodavnici. Onaj ženski šarm, na kojem je moda 20. veka bila zasnovana, brzo je nestao. Sve su obučene više "muški". Ne nose štikle, ne brinu o figuri, često ne koriste šminku - konstatuje on, primećujući da su zbog toga mnogi muškarci u Evropi postali ženstveniji, osećajući da je ženska niša slobodna.

Ipak, modna industrija nalazi sebi nove načine da preživi.

Pomenuo je saradnju Džona Galijana i Zare kao primer toga kako se visoka moda demokratizuje.

Zara je, prema njegovim rečima, dovoljno bogata da plati Galijana, a kupci će već prve večeri razgrabiti kolekciju jer svi žele prestižan potpis po pristupačnoj ceni.

Beogradsko sivilo, turski geni i šta nam ostaje kad skinemo markiranu odeću

Dok smo iz Ložionice izlazili na hladnu kišu, postalo je jasno da neke Vasiljevljeve lekcije nisu bile o našoj odeći, već o našoj svesti. U svetu gde se luksuz kupuje na rate, a stil se povlači pred praktičnošću, on podseća da je moda poslednja linija odbrane identiteta.

Možda zaista ličim na Turčina i možda Srbija još uvek bije bitke.

(Ona.rs/Bojan Novaković)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.