Đoko Vještica je bio čovek promena: Novinar koji je unosio vedrinu i borio se protiv nepravdi

Printskrin: Youtube/TV Studio B

Novinarstvo je iznedrilo sjajne ljude, velike profesionalce i to se upravo može reći za Đoku Vješticu. On je rođen u opštini Gračac, u jugoistočnoj Liki 1939. godine.

Karijeru je počeo u listu "Borba", a od 1971. godine počinje da radi na Studiju B i jedan je od osnivača njegove radio-stanice.

Preporučujemo

Od petog razreda osnovne škole je znao da će postati novinar. Po dolasku u Beograd morao je da radi mnoge poslove da bi se prehranio, a u svet novinarstva je ušao kao prodavac novina.

Mnogi ga pamte kao urednika i voditelja radio-emisije "Beogradske razglednice".

- Po okupljanju ekipe i početka rada na radiju, Vještica je pokrenuo legendarnu emisiju. Pored svakodnevnih informacija o vremenu, saobraćaju, prekidima u snabdevanju građana strujom i vodom, on je počeo da se bori i protiv mnogih nepravdi raznih gradskih institucija. On je svakog jutra ustajao u pet, dolazio na posao u šest, spremao se za emisiju i počinjao u sedam - rekao je njegov dugogodišnji drug i kolega Aleksandar Aca Kostić.

Znao je da pritisne ljude na nekim visokim funkcijama da urade određeni posao konkretno za Beograđane.

- Direktor jedne građevinske zadruge nije želeo da odgovara na moje pozive i ja sam svako jutro govorio sledeće: Ovo je 19. pa 20. i tako sve do 23. dana da druga tog i tog ne mogu da pronađem. Na kraju posle tog 23. puta taj čovek se javio i rekao: „Aman, evo javljam se, radi mi šta hoćeš, samo nemoj svako jutro da slušam svoje ime" - rekao je u jednom intervjuu Đoko Vještica, prenosi "Bizlife".

On je bio i pokretač nekih promena u glavnom gradu. Recimo, nekadašnji Trg Marksa i Engelsa (današnji Trg Nikole Pašića) je bio parking, a Vještica se uporno trudio i borio sa nadležnima da se tu zasade platani koji tokom leta prave hladovinu. Ispred Beograđanke će večito žuboriti fontana koja je po njegovoj ideji sagrađena u spomen na žrtve bombardovanja Beograda 1941. godine.

Dobitnik je mnogih nagrada i priznanja, a 2005. godine Udruženje novinara Srbije mu dodeljuje nagradu za životno delo. Ono što verovatno malo ljudi zna jeste da je na njegovu inicijativu 1988. godine održan prvi "Beogradski maraton".

Ustanovljena je novinarska nagrada za humanost 2011. godine koja je nazvana po njemu. Preminuo je 2008. godine u 69. godini u Beogradu. Po izričitoj želji sahranjen je u krugu najuže porodice. Pred samu smrt je supruzi Nadi rekao da ne želi ni komemoraciju ni hvalospeve, piše "Poreklo.rs".

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.