Dirigent Jakopo Sipari di Peskaseroli u Beogradu: Sve dugujem Pučiniju koji je možda najveća ljubav mog života

Foto: Leonardo Cestari

Ove godine se obeležava sto godina od smrti čuvenog italijanskog kompozitora Đakoma Pučinija, kada se sve operske kuće vraćaju izvođenju njegovih opera. Tim povodom, 8. oktobra u Kolarčevoj zadužbini, organizuje se gala koncert povodom veka od smrti ovog velikana sa svetskom muzičkom zvezdom. U pitanju je dirigent Jakopo Sipari di Peskaseroli, glavni gostujući dirigent Fondacije festivala Puccini u Torre del lagu, koji je proglašen i ambasadorom Pučinija.

Jakopo Sipari je između ostalog dirigovao operom ”Madama Butterfly”, koja je bila izvođena od 31. avgusta do 7. septembra ove godine, u okviru festivala Pučini fondacije na Torre del Lago, kao centralna proslava 100 godina od smrti Pučinia i 120 godina od prvog izvođenja ove opere.

Preporučujemo

U januaru 2020. godine, Sipari je osvojio Specijalnu Zlatnu opersku nagradu za Novu generaciju, “Opera Oskara”, koju mu je dodelila Lirska konfederacija italijanskih operskih pozorišta kao jednom od najperspektivnijih mladih dirigenata na italijanskom operskom nebu, sa posebnim osvrtom na muziku Pučinija. Trenutno se smatra jednim od najboljih dirigenata muzike Đakoma Pučinija.

Tim povodom za Ona.rs Jakob je dao specijalni intervju.

1. Kako se osećate povodom vođenja tako značajnog koncerta u čast 100-godišnjice smrti Pučinija, kompozitora čije delo ima posebnu važnost u vašoj karijeri?

Izuzetno sam srećan što se vraćam u Beograd kako bih dirigovao ovim važnim koncertom. Beograd je za mene vrlo značajan grad jer sam ovde pre mnogo godina počeo da pravim svoje prve međunarodne korake i imam mnogo prijatelja ovde. Sve dugujem Pučiniju, koji je možda zaista najveća ljubav mog života. Tokom ove godine bio sam gost mnogih orkestara širom sveta upravo da bih doneo genijalnost maestra i prikupio snažne emocije koje on uvek pruža na kraju svakog koncerta.

2. Pučini je bio poznat po inovativnim pristupima orkestraciji i izražajnim melodijama. Koje elemente njegove muzike smatrate najizazovnijim, a koji su vam kao dirigentu najinspirativniji?

„Verizam“. Uvek me privlačila ekstremna istina njegove muzike. Postoji kontinuirana potraga za onim što je istinito, a samim tim i lepo, jer je izuzetno ljudsko. U svakom delu postoji apsolutna proslava veličine ljudskih osećanja i emocija koje prožimaju čitav naš život. Zbog toga dirigent koji izvodi Pučinija mora nužno prvo uroniti u poznavanje teksta opera kako bi pokušao muzikom prevesti ono što tekst želi da izrazi. Sigurno sam srećan jer, kao Italijan, u potpunosti razumem tekst. Mislim da je nemoguće pristupiti ovoj muzici bez dubokog poznavanja stihova. Tome dodajte potrebu da se ima hrabrost iskreno izraziti sva svoja osećanja: samo na taj način se može pokušati pronaći orkestarski zvuk koji odgovara ovoj velikoj istini.

3. Kako ste odabrali kompozicije koje će biti izvedene na ovom koncertu? Da li su neka dela bila posebno neophodna za ovu priliku?

Pokušao sam da izgradim putovanje kroz sva Pučinijeva dela, od njegove prve opere "Le Villi" do "Turandota". Verujem da je vrlo važno da publika oseti muzičku evoluciju i veliku potragu koju je Pučini vodio za ljudskim srcem od početka svoje karijere. Sigurno je da nije moguće zamisliti koncert poput ovog bez "Tosce" i "Butterfly", koje smatram dvama stubovima svetske muzike svih vremena. Pravi „pop“ pre sto godina.

4. Kako verujete da će publika doživeti Pučinijeva djela danas, 100 godina nakon njegove smrti? Mislite li da njegova muzika i dalje može da dirne savremenu publiku na isti način kao ranije?

Pučni je u svoje vreme bio ono što je danas svetska zvijezda „pop“ muzike. Svi su ga čekali, svi su ga znali, svi su ga pevali. Svi su se osećali kao deo onoga što je napisao i imali potrebu da odu u teatar da vide ono što su zapravo svakodnevno proživljavali: ljubav bez granica, bol, strast, hrabrost da se prizna istina, smrt. Kao što je Aristotel rekao, svi idu u teatar da se "pročiste" od svojih emocija. Upravo zato što je pre sto godina, kao i sada, ljudima bila potrebna istina u njihovim životima, gledajući Puč0inijevu operu svi proživljavaju iste emocije kao pre sto godina: istinu svakodnevnog života. Svi mi treba da osećamo ljubav i da budemo voljeni, a niko kao Pučini nije znao da opiše sve to. Zbog toga, u svakoj zemlji u koju idem, pred svakom publikom pred kojom se nađem, vidim da ljudi doživljavaju iste emocije. To Pučinija čini besmrtnim.

5. S obzirom na vašu specijalizaciju za Pučinijeva dela, možete li nam reći kako se njegov muzički stil razvijao tokom godina i kako će taj razvoj biti reflektovan na ovom koncertu?

Mislim da je on zaista najteži kompozitor za interpretaciju. Svaki trenutak je drugačiji jer ne morate samo pratiti ono što je napisano u muzici, već je značenje teksta ključno. Svaki takt karakterišu "accelerando", "ritardando", "a tempo", "ritenuto", koji zapravo samo prevode osećanja teksta. Dirigovanje jednostavnom arijom ne može se izvesti ako se prethodno ne poznaje delo vrlo dobro, koje mora postati dio onoga ko vodi koncert. Već dvadeset godina živim s Pučinijem, on je uvek bio moj životni saputnik. Sada praktično sve dirigujem napamet jer se ova muzika može čitati srcem. Mislim da ona predstavlja viši nivo za orkestar i dirigenta. Mnogo puta, suočeni s nekim muzičkim odlukama, orkestri mi kažu: „Ali to nije napisano ovde“ ili „Zašto u ovom trenutku ubrzavamo?“ Odgovor je uvek isti: Pučinijeva muzika nije napisana, baš kao što ni svakodnevni život nije napisan; on je rezultat stogodišnje tradicije, sposobnosti i hrabrosti da se prevede ono što je svakodnevni život.

6. Koje su vaše lične omiljene Pučinijeve opere i arije, i imate li posebne uspomene vezane za izvođenje njegovih dela?

Moja omiljena opera je "Madama Butterfly". Bez sumnje. Po mom mišljenju, ne postoji ništa lepše i istinitije u istoriji muzike. Bezvremensko, besmrtno remek-delo. Ove godine sam imao ogromnu privilegiju da njome diriguje u čuvenom Gran Teatro Puccini u Torre del Lago za stogodišnjicu maestra i to je bila neverovatna emocija. Ali celi moj život je povezan s jakim emocijama uz Pučinijeva dela: sjećam se kad sam sa 26 godina dirigovao Turandot s Amadijem Laghom za 90. godišnjicu u Gran Teatro Puccini, nekoliko metara od Maestrove kuće i grobnice. Još uvek osećam jezu po celom telu. Također se sećam privilegije što sam radio s nekim od najboljih pevača na svietu zahvaljujući Pučiniju: među mnogima, neverovatna Tosca s Joséom Currom, Boheme s Krassimiroj Stojanovoj, Angelom Gheorghiu i Fiorenzom Cedolins, Butterfly s Annom Pirozzijom i Vincenzom Costanzom, Suor Angelica s Donatom d’Annunzio Lombardi.

7. Pored klasične muzike, poznati ste i po radu s pop umetnicima. Mislite li da elementi Pučinijeve muzike imaju mesto u modernijim muzičkim žanrovima?

Svakako, kontinuirana potraga za time da se publika oseća dobro, da se traži njihova radost, želja da se pruže snažne emocije. S te tačke gledišta, imaju mnogo zajedničkog. Sigurno su mnogi sposobni da pruže snažne emocije koje se dobro sećam: Ricky Martin, Anastacia i Il Volo među prvima.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.