Da nije bilo ove žene danas ne bismo imali Novaka kakvog znamo: I porodica se odrekla svega da on bude najveći

Najveći srpski teniser Novak Đoković je ime koje već decenijama odjekuje sportskim svetom, kao sinonim za izuzetnu snagu, volju i istrajnost. Na današnji dan, 22. maja 1987. godine, rodio se čovek koji je svojom posvećenošću i talentom promenio ne samo srpski, već i svetski tenis. Ali iza svakog šampiona stoji mnogo više od medalja i titula - stoji jedna neispričana priča o odricanju roditelja, nevidljivoj podršci i trenerskoj genijalnosti.

Roditeljska žrtva ili neispričana epopeja

Da bismo razumeli kako se postaje šampion, ne možemo preskočiti porodicu Đoković. Srđan i Dijana, njegovi roditelji, nisu samo pružili Novaku dom, oni su napravili svet koji je disao isključivo za njegov uspeh. U vreme kada je uspeh bio daleki san, a životni uslovi često nesigurni, oni su se odrekli praktično svega. Od sigurnosti i ličnih ambicija do komfora i slobodnog vremena - sve je bilo podređeno jednoj misiji: da njihov sin dobije šansu koju nisu imali oni.

Ova oditeljska odlučnost Đokovića je primer istinske snage volje i ljubavi. Njihov život je bio teška škola strpljenja i vere, jer kako jednom reče Novak: "Moj otac je najviše verovao u mene, i zbog toga nisam mogao da odustanem ni kad je bilo najteže".

Žena koja je prepoznala zvezdu

Novakova sudbina ne bi bila ista bez Jelene Genčić, žene koju je ceo region poštovao kao legendarni teniski autoritet. Jelena je uočila Novaka još kao dečaka na Kopaoniku, gde je on sa četiri godine viseo na žičanoj ogradi i posmatrao druge mlade tenisere.

Kako je sama govorila: "Na Kopaoniku. Uočila sam jednog sićušnog dečaka koji je konstantno visio na ogradi i gledao dok sam trenirala drugu decu. Kako smo mi prelazili sa terena na teren, tako je i on sa nama. Tada nisam znala ni ko je, ni šta je, niti da njegovi roditelji tu drže palačinkarnicu. Isprobala sam ga i videla koliko potencijala ima u njemu."

Jelena je bila i ostala sinonim za strogog, ali pravednog mentora, koja je od Novaka napravila ne samo šampiona na terenu, već i čoveka čija je mentalna snaga postala predmet divljenja.

- Tada sam rekla njegovim roditeljima: "Gospodo, imate zlatnog sina. On će u svojoj sedamnaestoj godini biti među prvih pet tenisera na svetu". Kada sam to izgovorila, petogodišnji Novak mi je prišao i stavio mi ruku na bok. Znate, nas dvoje se fantastično osećamo, a da ne kažemo nijednu reč. Među nama vlada neraskidivi emotivni talas.

"Srđan je postajao sve nervozniji, urlao je" 

Pred kraj svog života, Jelena Genčić je otvoreno govorila o teškim trenucima koje je Novak prolazio, naročito o pritisku unutar porodice i njegovom odnosu sa ocem.

Kada su joj roditelji prepustili Novaka, Jelena im je predstavila finansijski plan za pet godina, koji je tada bio izuzetno visok i iznad njihovih mogućnosti. Porodica nije imala imovinu i često se selila iz stana u stan. Prvo su živeli kod majke Dijane na Vidikovcu, a kasnije na Banjici. Kako su kirije rasle, morali su stalno da se sele jer nisu mogli da priušte povećane troškove.

Novak je u jednom periodu bio mršav jer nije unosio dovoljno hrane. Jelena je tada upozorila njegovu majku da je potrebno da jede više, naročito mesa, ali roditelji nisu mogli da priušte bogatiju ishranu. Trudili su se da Novak ne primeti teškoće, ali je Srđan postajao nervozniji zbog novca koji nije mogao da obezbedi. On je često razmišljao o tome kako će uspeti da zaradi potrebna sredstva, posebno kada bi saznao koliko turnira sleduje te godine. Troškovi nisu bili samo za Novaka, već i za njegovu braću Marka i Đoleta, iako su oni imali osiguranu osnovnu ishranu i neophodne stvari. Ipak, bilo je jasno da Novak dobija posebnu pažnju zbog specifičnih potreba i statusa.

Srđan je pozajmljivao novac, čak i od zelenaša, kako je i sam govorio, jer su godišnji troškovi iznosili oko 200.000 maraka, koje su smanjili na oko 90.000 zahvaljujući sponzorima.

"Samo Srđan zna kako je dolazio do tog novca... Nole je introvertna, a Srđan ekstrovertrna ličnost, koja odmah ispoljava svoja osećanja. Malo je prgav, odnosno plahovit. Takav je i prema njemu, ali ne zato što ga ne voli ili ne razume", govorila je Jelena.

Poreklo Jelene Genčić 

Da bismo potpuno razumeli Jelenu, moramo se osvrnuti i na njeno porodično poreklo i životnu sudbinu. Bila je plod "zabranjene ljubavi", Srbina i Austrijanke, što je u vreme njene mladosti značilo ne samo prepreke već i socijalnu osudu.

Kako je sama govorila: "Moj deda Lazar Genčić studirao je medicinu u Beču, posle čega se vratio u domovinu i postao prvi srpski hirurg. Iz strahota Prvog svetskog rata izašao je kao priznati general Srpske vojske. Nikada nije razumeo ni prihvatio odluku njegovog sina, a mog oca Jovana da se 1920. godine u Beču oženi strankinjom Herminom. Pošto je diplomirao na muzičkom konzervatorijumu u Beču, on je prešao u katoličku veru i oženio se s mojom mamom Herminom. Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Đorđe Genčić, inače rođeni brat dede Lazara, nije hteo da prihvati toliku bruku u familiji, pa je nekoliko puta dopisima opstruirao trajni boravak mojih roditelja u Beogradu. Policija mamu sprovede do Beča, a tata sedne u prvi voz i odmah za njom. Oni nisu hteli da se razdvajaju, pa su se na neko vreme skrasili u udžerici u Zemunu."

Ta životna priča oblikovala je Jelenu u osobu nesalomive volje, što je bilo presudno za njen rad sa mladim talentima kao što je Novak. Nije se nikada udavala, iako je "nekoliko puta u životu jako volela", jer je njena porodica bila dovoljno velika, a ona sama je bila majka mnogim generacijama sportista.

Šampion nije samo talenat, već i odricanje i vera

Novak Đoković nije "pao s neba", niti se njegova zvezda samo pojavila na teniskom nebu. On je proizvod jednog sistema podrške koji su činili roditelji spremni na najveća žrtvovanja, trenera Jelene koja je videla daleko dalje od drugih i čija je istrajnost oblikovala njegov karakter.

Ako danas slavimo Novaka kao legendu, slavimo i Jelenu Genčić kao majku koja ga je rodila na teniskim terenima, kao i roditelje koji su mu pružili nemerljivu podršku. Uspeh nije samo u zlatnim trofejima, već u nevidljivim bitkama koje su se odigravale daleko od očiju javnosti. Jer, zaista, šampion se rađa ne samo od talenta, već od ljubavi i odricanja, onih koji su verovali u njega pre nego što je svet počeo da ga prepoznaje.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.