„Deda mi je šapnuo da je pogrešio“: Tajna Titove poslednje rečenice koju je Joška Broz zauvek poneo sa sobom

U jeku raspada Jugoslavije, jedna rečenica odzvanjala je samo u njegovim mislima. Rekao mu ju je Tito, dok je još bio pri svesti. I to je bio kraj – početak kraja jedne zemlje, i jedne porodice.

Poslednji razgovor koji nikad nije dospeo u udžbenike

Joška Broz, unuk Josipa Broza Tita, čovek koji je preminuo 3. juna 2025. godine, nosio je sa sobom nešto što istorija još uvek nije zapisala – poslednje reči svog dede. Pre nego što je Tito pao u komu, Joška je imao priliku da ga vidi, da mu priđe – i da čuje rečenicu koja ga je progonila celog života.

„Pogrešio sam... Ustav '74. je bio loš. Previše sam dao republikama...“

Tito je, prema Joškinim rečima, znao da mu vreme ističe. I znao je da je raspad zemlje već bio otpočeo – ne bombama, nego potpisima.

Unuk jugoslovenskog "cara" – sa 300 evra u džepu

Iako je nosio najteže prezime Balkana, Joška nije živeo kao naslednik jednog od najmoćnijih lidera 20. veka. Živeo je na Dedinju, da – ali ne u vili, nego u trošnoj kući, bez obezbeđenja, sa platom kuvara. U jednom intervjuu je rekao:

„Radio sam kao kuvar u kafani u Zemunu. Moja plata je 300 evra. To je sve.“

Nije tražio povlastice, nije voleo da se slika. Njegova politika bila je tiha – da ne izda dedinu ideju, iako je znao da Jugoslavija više ne postoji, a da se komunizam pretvorio u sećanje za nostalgične i tekstove za portale.

Jovanka – baka koja nikada nije bila baka

I dok je Tito u svojim poslednjim danima pokazivao ranjivost, Jovanka Broz je, po Joški, pokazivala distancu. Njihov odnos bio je hladan, gotovo nepostojeći.

„Nisam je doživljavao kao baku. Nije imala emociju prema nama. Sa nama nije želela kontakt.“

Joška nije pokušavao da sakrije gorčinu. Bio je čovek koji je, i pored svega, pokušavao da sačuva porodično dostojanstvo – dok su ostali njegovog prezimena nestajali iz politike, medija i kolektivnog pamćenja.

Zašto je ovo priča koju ne smemo zaboraviti?

Jer je Joška Broz bio poslednji svedok jedne epohe. Jer je nosio težinu prezimena koje i dalje deli narod na one koji su plakali 4. maja i one koji su ćutali. Jer je bio jedini koji je čuo Titino „žao mi je“ – i nije imao gde da ga stavi, osim u sebe.

Umesto memoara, ostavio je tišinu. Umesto osvete, ostavio je skromnost.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.