Mladen je Srbin koji je NASAMARIO HOLIVUD i dobio Oskara! Promenio ime, a srce mu je DO SMRTI patilo za Jugom

U svetu glamura i blistavog Holivuda, gde se imena često menjaju zarad slave i koreni zaboravljaju, Karl Malden je bio izuzetak – glumac koji je iako je promenio ime, celog života pokušavao da svetu poruči ko je zapravo bio: Mladen Sekulović.

Rođen 1912. godine u Čikagu, kao sin Srbina iz Hercegovine i Čehinje, Malden je izgradio blistavu karijeru u Holivudu, ali nikada nije zaboravio svoje poreklo. Naprotiv, svoje srpsko prezime ubacivao je u filmove, serije, i izgovarao sa ponosom – čak i kada su ga kolege začuđeno gledale i pitale: "Šta si to rekao?"

Njegov život je bio oličenje američkog sna: od deteta imigranata koje je radilo u čeličani, do Oskara, slavnih filmskih uloga i mesta predsednika Američke akademije za film. Ipak, ono što ga je činilo zaista velikim nije bio samo talenat, već i činjenica da nikada nije zaboravio ko je bio i odakle je potekao. Srpski jezik govorio je do kraja života, doduše sa arhaičnim hercegovačkim izrazima, a u njegovim pričama o Jugoslaviji uvek se osećala nostalgija.

Intervju koji se prepričava

Pre nego što je zakoračio na holivudska snimanja, Malden je radio u čeličani. Glumu je zavoleo još u mladosti, pa je odlučio da se školuje u Gudmanovoj školi u Čikagu. Preseljenje u Njujork krajem tridesetih bilo je prelomno. Upravo tamo ga je otkrio legendarni Elija Kazan, koji ga je angažovao u predstavi "Tramvaj zvani želja". Filmska adaptacija ove drame iz 1951. donela mu je Oskara za najboljeg sporednog glumca.

Sledile su uloge u filmovima "Na dokovima Njujorka", "Ptičar iz Alkatraza", "Paton", "Mačka sa devet repova", a popularnost je stekao i kroz seriju "Ulice San Franciska", gde je glumio uz tada mladog Majkla Daglasa. Iako naizgled potpuno integrisan u američki san, Malden nikada nije želeo da zaboravi da je Sekulović.

Jednom prilikom gostovao je kod voditelja Konana O'Brajena 1997. godine i otvoreno govorio o svom imenu i prezimenu. Sve je krenulo kada je Maldena njegov domaćin pitao za njegovo pravo prezime;

- Malden nije Vaše rođeno prezime - rekao je Konan O'Brajen poznatom glumcu.

- Nije. Da li možete da ga izgovorite? Mladen Sekulović. To je srpsko ime. Promenio (rotirao) sam "a" i "l" u imenu Mladen i pretvorio u Malden - objasnio je Karl Malden u emisiji.

- I Vi ste "uglavili" svoje pravo prezime u filmovima? - pitao je Konan.

- U mnogim filmovima. U (seriji) "Ulice San Franciska ("The Streets of San Francisco") postoji policajac koji se preziva Sekulović - naveo je Karl Malden.

- Vi ste uvek voleli da "uglavite" (svoje prezime) ili da ga neko stavi u scenario - navovezao se Konan O'Brajen.

- Oni ga ne stave u scenario. Oni ne znaju da ja to radim. Pitaju me mnogo puta kada gledaju scenario: "Rekao si nešto? Šta si rekao? (Ja kažem) Sekulović. Sekulović. Kako se to izgovara?" - pričao je Karl Malden i dodao:

- Ja sam ga ubacio (prezime Sekulović). Na jednom mestu imao sam poteškoća da ga ubacim, u filmu "Ptičar iz Alkatraza" ("Birdman of Alcatraz"), sa Bertom Lankasterom. Nisam imao gde. Igrao sam upravnika Alkatraza i imao sam poteškoća da ga ubacim (prezime Sekulović) - naveo je Malden, a onda je imao ideju:

- Staviću (prezime Sekulović, kao natpis) na jednu od zatvorskih ćelija. "Stavi Sekulović na jednu od ćelija" (rekao je Malden jednom zaposlenom koji je radio na filmu "Birdman of Alcatraz"). I to je uradio. Bila su prezimena Džons, Smit, Aleks, Sekulović (na zatvorskim ćelijama). Kada je film prikazan, moj otac me je zvao i rekao mi: "Da ti kažem, sine. Sekulovići nikada nisu bili u zatvoru" - zaključio je Malden i nasmejao sve u studiju, prenosi "Telegraf".

Ljubav prema zemlji predaka

Uprkos velikoj slavi, Malden nije okrenuo leđa korenima. Dolazio je u Jugoslaviju, pomagao u humanitarnim akcijama, snimao filmove na srpskom jeziku i družio se sa domaćim umetnicima. Režiser Goran Paskaljević ga pamti kao čoveka od reči, skromnog i punog duha, koji je sa entuzijazmom prihvatio da igra u njegovom filmu "Suton". Bio je, kako kaže, profesionalac i principijelan umetnik, koji je na scenariju ostavio rečenicu koja je najbolje opisivala njegov karakter: "Ne moraju da me vole, ali moraju da me poštuju."

U Gentu, u Belgiji, sreo se sa Paskaljevićem sa svojih 82 godine. I tada je, sa osmehom, rekao: "Izvinite, moram da se javim mami" – njegova majka je tada imala 102 godine. U poslednjim godinama života, iako je bio bolestan i slab, nastavio je da prati situaciju u Srbiji, da govori srpski i da pita prijatelje: "Što pušiš te cigarete?"

Srpski jezik u Holivudu

Jedna od najlepših anegdota dogodila se 2004. godine, kada je režiser Stefan Arsenijević prisustvovao prijemu za nominovane za Oskara. U trenutku dok je primao sertifikat, začuo je srpski jezik: "Živeo!" Bio je to Karl Malden. Pristupio mu je i razgovarali su na srpskom jeziku usred Holivuda.

"Pričao mi je o Jugoslaviji, o tome koliko mu nedostaje, i rekao da verovatno više neće dolaziti jer je prestar i bolestan. U njegovom glasu osećala se duboka tuga", rekao je svojevremeno Arsenijević.

Nezaboravan trag

Karl Malden je preminuo 2009. godine, ali ono što je ostavio iza sebe daleko nadilazi zlatnu statuu Oskara. Ostavio je primer kako se u svetu uspeha može zadržati poniznost, kako se ime može promeniti, ali ne i identitet, i kako ljubav prema domovini ne zna za granice. I danas, kad gledamo njegove filmove, među replikama i likovima koje je tumačio, negde se uvek provuče jedan Sekulović – kao tiha, ali snažna poruka o tome ko je bio i koga nikada nije želeo da zaboravi.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.