Zavodio je po Beogradu, bežao iz Skupštine i umro na sinovljev rođendan: Šmeker srpskog filma upisan u legende

Postoje ljudi čiji se život čita kao scenario – s replikama koje svi znamo, bolima koje slutimo i harizmom koju ne umemo da objasnimo. Na današnji dan, 7. jula 2014. godine, preminuo je Bora Todorović – čovek za kog je talenat bio podrazumevan, a život uvek film.

Beogradski džek koji je mogao sve

Borislav Bora Todorović bio je sve što velika biografija traži: šmeker, glumac, boem, režiser, glasan, neukrotiv, harizmatičan. Rođen 5. novembra 1930. u Beogradu, u profesorskoj porodici, odrastao je na Dorćolu, u vreme kada se još znalo da ulica ima svoj kodeks. Kažu da je još kao dečak bio neodoljivo zabavan, s glumom u prstima, i da mu je talenat bio toliko prirodan da je bilo dovoljno samo da mu se sklonite s puta.

Nije želeo da bude glumac – a postao je najbolji

Iako ga je brat, reditelj Ljubiša Todorović, nagovarao da upiše Akademiju, Bora je tvrdoglavo tražio sebe u drugim vodama. Na kraju je ipak diplomirao glumu 1956. u klasi profesora Joze Laurenčića – zajedno s Ljubom Tadićem, Cicom Perovićem i Markom Todorovićem.

Od tada pa sve do kraja, bio je stub pozorišta i filma, član BDP-a, HNK u Zagrebu i potom Ateleja 212, gde je briljirao u predstavama kao što su Arsenik i stare čipke.

Filmovi koje pamtimo – i replike koje ne zaboravljamo

Na filmu je debitovao 1956, ali je zvezda postao u drugoj polovini sedamdesetih i osamdesetim godinama. Glumio je u više od 70 filmova, među kojima su klasici:

• “Maratonci trče počasni krug” (Đenka)
• “Balkanski špijun” (Petar)
• “Ko to tamo peva” (Marko)
• “Balkan ekspres” (Pik)
• “Sjećaš li se Doli Bel”
• “Dom za vešanje”
• “Profesionalac” – za koji je dobio Grand Prix u Monte Karlu

Njegove replike postale su legendarne, njegovo lice – zaštitni znak domaće kinematografije, a svaki njegov lik nosio je tu finu liniju između smeha i gorčine.

Privatni život: ljubav, porodica, bekstva i razočaranja

Bio je u braku sa Snežanom Matić, prevoditeljkom s kojom je dobio sina – Srđana Žiku Todorovića, danas priznatog glumca i muzičara. Takođe, otac je i spisateljice i glumice Dane Todorović,  rođena 1977. godine u Beogradu, iz braka Bore Todorovića i Karoline Kilke.

Bio je poznat kao veliki šarmer, čovek kafane i priče, neko koga ste voleli čak i kad vas ljuti. U kuloarima su kružile priče o njegovim ljubavima sa poznatim glumicama, ali ih nikad nije komentarisao. „Ma pusti, sve je to život“, govorio bi.

Igrao je i političara – i to stvarno

Devedesetih se na kratko oprobao i u politici – bio je poslanik SPS-a, ali je brzo napustio taj svet. Sam je, u duhu svog stila, kasnije izjavljivao: „Politika? To je bio pokušaj... ekskurzija u nešto što nije za mene.“ Uvek je bio buntovnik, i nije pristajao na kompromise.

Anegdota: Kad je kafana pobedila pozornicu

Jedna od njegovih najpoznatijih anegdota: na dan predstave, Bora je ostao u kafani. Njegovu ulogu improvizovali su drugi glumci, a publika, misleći da je sve deo genijalnog rediteljskog rešenja, na kraju aplaudirala – njemu. On je sedeo u bifeu i pio kafu. „Ma gde da upropastim ovakav kraj“, rekao je navodno posle.

Simbolično i bolno: Smrt istog dana kada mu se rodio sin

Preminuo je 7. jula 2014, na dan kada mu je sin Žika proslavljao rođendan. Tuga i ironija sudbine spojile su te dve linije života u jedan datum. Bliski ljudi kažu da Žika nikada više nije slavio taj dan.

(Ona.rs

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.