Najpotresnije reči pre streljanja u Kragujevcu napisao je gimnazijalac (17): "Dragi tata i mama..."

Dana 21. oktobra 1941. godine, nemačke okupacione snage počinile su jedan od najstrašnijih zločina u našoj istoriji - masovno streljanje u Šumaricama kod Kragujevca. Tog dana ubijeno je oko 7.000 civila, među kojima je bilo mnogo učenika i njihovih profesora.

U Spomen-parku "Kragujevački oktobar" danas se čuvaju brojni dokumenti koji svedoče o toj tragediji. Među dokumentima su spiskovi žrtava, lične stvari, ali i potresne poruke koje su osuđeni napisali neposredno pred smrt.

Jedna od njih pripadala je sedamnaestogodišnjem gimnazijalcu Ljubiši Jovanoviću, koji je roditeljima ostavio kratku poruku, znajući da im se poslednji put obraća:

"Dragi tata i mama, pozdrav, poslednji put. Ljubiša."

Tragična ironija sudbine je da Ljubiša nije znao da je i njegov otac istog dana bio zarobljen i streljan i da nikada nije pročitao sinovu poruku.

Dan koji se ne zaboravlja

Masovno streljanje Kragujevčana bila je odmazda za pogibiju desetak nemačkih vojnika u borbi s partizanima kod Gornjeg Milanovca. Naredbom okupatora, za svakog poginulog nemačkog vojnika ubijano je po 100 civila.

Poruke koje lede krv u žilama

U arhivu Spomen-parka čuvaju se još mnoge dirljive cedulje i oproštajna pisma koja su građani Kragujevca uspeli da ostave pre nego što su izvedeni pred streljački vod.

Majstor Božidar Milinković napisao je kratku poruku voljenoj ženi:

"Mila Ružice, oprosti mi sve na poslednjem času. Evo ti 850 dinara, tvoj Boža."

Radnik Lazar Petrović ostavio je poslednje reči svojoj porodici:

"Draga Lelo, Seko i Bato, kucnuo je zadnji čas, oprostite svom tati. Ljubi vas sve Lazar. Htedoh se slikati s tobom Lelo, ali ti odgodi. Žao mi je."

Inženjer Nikola Simić i njegov sin Aleksandar streljani su zajedno. Njegove poslednje reči bile su:

"Ja i Aca odlazimo zajedno. Ljubi vas otac, živite u slozi."

Aca, tada osamnaestogodišnji gimnazijalac, ostavio je kratku cedulju:

"Pozdravlja vas sve Aca. Pozdravite moju drugaricu Danicu."

Dirljivo pismo poslao je i gimnazijalac Pavle Ivanović, ne znajući da je i njegov otac u zarobljeništvu:

"Tata, ja i Miša smo u topovskim šupama. Donesi nam ručak, neki džemper i neki ćilim. Donesi nam u teglici pekmez. Paja. Tata idi kod direktora ako vredi."

Knjigovođa Jakov Medina poslao je samo kratku poruku porodici:

"Lebac sutra nemojte poslati."

Večni pomen nevinim žrtvama

Masakr u Šumaricama ostao je simbol stradanja. Svake godine, 21. oktobra, Kragujevac i cela Srbija sećaju se nedužnih žrtava - dece, profesora, radnika i građana koji su stali pred streljački vod u ime slobode.

Njihove poslednje poruke, sačuvane u arhivima i sećanjima, i danas svedoče o snazi, dostojanstvu i neizrecivoj tragediji jednog naroda.

(Ona.rs/Telegraf)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.