Zašto je Njegoš jedan od najvećih filozofa koje smo imali? 11 misli koje ni posle 2 veka nisu izgubile snagu

Nečija dela ostanu samo u školskim udžbenicima, dok neke misli nastave da žive mnogo duže od njihovog vremena. Petar II Petrović Njegoš pripada ovoj drugoj grupi. I skoro dva veka nakon njegove smrti, njegove stihove citiraju profesori, sveštenici, političari, umetnici, ali i obični ljudi kada žele da opišu život, karakter, slobodu ili ljudsku sudbinu.

Njegoš nije bio samo pesnik. Bio je vladika, državnik, reformator, mislilac i čovek koji je pokušavao da pronađe odgovore na pitanja koja muče čovečanstvo od nastanka sveta. Kako živeti časno? Šta je sloboda? Zašto čovek strada? Da li zlo može biti pobeđeno? Koliko vrede moć i bogatstvo ako čovek izgubi obraz?

Upravo zbog tih pitanja mnogi istoričari književnosti smatraju da Njegoševo delo prevazilazi granice književnosti i ulazi u prostor filozofije.

Vladar koji je razmišljao kao filozof

Petar II Petrović Njegoš rođen je 1813. godine u selu Njeguši. Već kao veoma mlad postao je mitropolit i gospodar Crne Gore, zemlje koja se tada nalazila između velikih imperija i neprekidnih borbi za opstanak.

Njegov život nije bio život pesnika zatvorenog u radnoj sobi. Vodio je državu, pregovarao sa carevima, pokušavao da modernizuje društvo, rešavao sukobe i donosio teške odluke od kojih su zavisili životi hiljada ljudi.

Možda je upravo zbog toga njegova filozofija toliko životna. On nije pisao o čoveku iz teorije, već iz iskustva.

Zašto ga smatraju filozofom?

Za razliku od klasičnih filozofa koji su svoja razmišljanja zapisivali u raspravama, Njegoš je filozofiju pretočio u poeziju.

Njegova dela "Luča mikrokozma", "Gorski vijenac" i "Lažni car Šćepan Mali" nisu samo književna ostvarenja. Ona govore o odnosu čoveka i Boga, slobode i ropstva, dobra i zla, prolaznosti života i večnosti.

Posebno mesto zauzima "Luča mikrokozma", delo koje mnogi nazivaju jednom od najznačajnijih filozofsko-religijskih poema južnoslovenske književnosti. U njemu Njegoš pokušava da objasni poreklo čoveka, smisao života i večitu borbu između svetlosti i tame.

Njega nije zanimala samo istorija jednog naroda. Zanimalo ga je šta čoveka čini čovekom.

Sloboda kao najveća vrednost

Ako postoji jedna ideja koja prožima gotovo celo Njegoševo stvaralaštvo, onda je to sloboda.

Za njega sloboda nije bila politički slogan niti privilegija. Ona je bila stanje duha. Čovek može biti siromašan, ali slobodan. Može biti moćan, a zapravo rob sopstvenih slabosti.

Zbog toga se u njegovim delima sloboda gotovo uvek povezuje sa odgovornošću, čašću i spremnošću da se plati visoka cena za ono što je ispravno.

Njegoš je razumeo ljudsku prirodu bolje nego mnogi psiholozi

Ono što njegove misli čini savremenim jeste činjenica da govore o problemima koji postoje i danas.

Pisao je o zavisti, pohlepi, sujeti, strahu, prolaznosti, usamljenosti i ljudskoj slabosti. Verovao je da najveće bitke čovek ne vodi protiv drugih ljudi, već protiv samoga sebe.

Zbog toga njegove stihove često citiraju i oni koji nikada nisu pročitali celo njegovo delo.

Deset Njegoševih misli koje su nadživele vekove

1. "Blago tome ko dovijek živi, imao se rašta i roditi."

Verovatno najpoznatiji Njegošev stih. Ne govori o fizičkoj besmrtnosti, već o tome da čovek ostavlja trag svojim delima. Život dobija puni smisao tek kada iza sebe ostavimo nešto što će trajati.

2. "U dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci."

Karakter se ne pokazuje kada je sve lako. Prava snaga čoveka vidi se onda kada dođu iskušenja, gubici i nevolje.

3. "Čašu meda još niko ne popi što je čašom žuči ne zagrči."

Jedna od najmudrijih misli o životu. Sreća i patnja gotovo uvek idu zajedno. Nema života bez iskušenja.

4. "Tvrd je orah voćka čudnovata, ne slomi ga, al' zube polomi."

Njegoš ovom slikom opisuje ljude i prepreke koje deluju nesalomivo. Ponekad nas upravo pokušaj da ih savladamo košta više nego što očekujemo.

5. "Ko na brdo, ak' i malo, stoji više vidi no onaj pod brdom."

Perspektiva menja pogled na svet. Ko ume da sagleda stvari iz šireg ugla, donosi mudrije odluke.

6. "Bez muke se pjesma ne ispoja, bez muke se sablja ne sakova."

Velike stvari nastaju kroz trud, odricanje i strpljenje. Ni umetnost ni uspeh ne dolaze preko noći.

7. "Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom."

Njegoš upozorava da sila nikada ne može biti zamena za pravdu. Društvo koje počiva samo na moći ostavlja iza sebe nepravdu i nasilje.

8. "Neka bude što biti ne može."

Ovaj stih mnogi tumače kao poziv da čovek ne odustaje ni onda kada cilj izgleda nedostižno. Ponekad upravo vera u nemoguće pokreće najveće promene.

9. "Svijet je ovaj tiran tiraninu, a kamoli duši blagorodnoj."

Njegoš podseća da svet često nije pravedan, naročito prema dobrim i plemenitim ljudima. Ipak, to nije razlog da čovek odustane od svojih vrednosti.

10. "Čovjek je čovjeku najveća tajna."

Iako se ova misao ređe citira, možda najbolje opisuje Njegošev pogled na svet. Verovao je da nijedna nauka ne može do kraja objasniti ljudsku prirodu.

Zašto Njegoševe misli i danas zvuče savremeno?

Vreme u kojem je živeo bilo je potpuno drugačije od našeg. Nije bilo interneta, automobila ni savremenih država kakve danas poznajemo. Ipak, ljudska priroda ostala je ista.

Ljudi i danas traže smisao, bore se sa strahovima, razmišljaju o uspehu, pravdi, ljubavi, prolaznosti i slobodi. Upravo zato Njegoševe reči ne deluju kao istorijski spomenik, već kao razgovor sa čovekom koji odlično razume ono kroz šta prolazimo.

Ako bih ipak morala da izdvojim jedan deo Njegoševog stvaralaštva, to bi bila njegova filozofska analiza čovekovog pada u "Luči mikrokozma". Upravo u tom delu, govoreći o uzaludnosti oslanjanja isključivo na ovozemaljsku mudrost i ljudsku ograničenost, ostavlja stih koji mi se uvek vraća:

"Bez budalah tupoga pogleda, bi l' umovi mogli blistat sv'jetli?"

Možda upravo u toj misli leži razlog zbog kojeg Njegoša i danas čitamo - jer nas podseća da se prava mudrost ne rađa iz uverenja da sve znamo, već iz stalnog preispitivanja sebe i sveta oko nas.

Zato njegove misli ne nude jednostavne odgovore. One podstiču čoveka da razmišlja, preispituje sebe i svet oko sebe. I u tome najveća veličina Petra II Petrovića Njegoša. Nije želeo da ljudima kaže kako treba da žive. Želeo je da ih nauči kako da razmišljaju. A takvi mislioci ostaju veliki i onda kada prođu vekovi.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.