Ivana (55) je usvojila DETE ZAVISNIKA, pa doživela situaciju koja užasava Srbiju: "U vrtiću se ovo desilo"

Za Ivanu majčinstvo odavno nije samo pitanje biologije. Sa 55 godina ima četvoro dece - najstariji sin ima 21 godinu, ćerka koju je usvojila uskoro puni 15, dok su još dvoje dece kod nje na hraniteljstvu. Najmlađa devojčica ima tek godinu dana.

Kada su hraniteljstvo i usvajanje u pitanju, Ivana govori otvoreno, bez ulepšavanja, posebno kada je reč o deci koja odrastaju bez bioloških roditelja, njihovom prihvatanju u društvu i odnosu prema porodici iz koje potiču. Njena usvojena ćerka u njen dom stigla je kao beba, nakon veoma teškog početka života. Biološka majka bila je zavisnik, a devojčica je zbog toga još kao beba imala problem sa zavisnošću i morala da prođe kroz težak period.

Ivana nije želela da od nje krije istinu. Naprotiv, smatra da dete treba da zna svoju priču, ali i da ne odrasta u mržnji prema biološkoj majci.

„Učim je da svoju biološku majku ne mrzi“

- Moje dete zna da je usvojeno i zna svoju životnu priču onoliko koliko je ja znam. Obećala sam joj da, ako je bude ikada zanimala njena biološka porodica, možemo da pokušamo da ih pronađemo. Ako bude trebala podrška svih - prijatelja, komšija, svih nas - svi ćemo krenuti. Učim je da svoju biološku majku ne mrzi, već da bude zahvalna što ju je rodila, jer je došla u jednu dobru porodicu, porodicu gde je jako voljena i, što se mene tiče, mnogo dugo čekana.

Kako je devojčica rasla, počela su da dolaze i pitanja na koja nije uvek bilo lako odgovoriti. Ivana je, ipak, odlučila da joj ne priča bajke i ne izmišlja odgovore.

Nisu je pozvali na rođendan jer je usvojena

Jedan događaj posebno joj je ostao u sećanju. Njena ćerka kao mala nije bila pozvana na rođendan jedne devojčice iz vrtića - samo zato što je usvojena. Za Ivanu je to bio trenutak kada je morala da reaguje, jer nije želela da dete od malih nogu prihvati ideju da zbog svoje životne priče vredi manje od drugih.

- Bili su iznenađeni vaspitači, pozvali su majku i stavili je na spikerfon. Mama je doslovce rekla da smatra da njeno dete ne treba da se druži sa detetom iz te priče. To je bilo strašno. Moram da priznam da me više zaboli kada neko povredi moje dete nego mene. U početku sam znala da budem jako ljuta, da kiptim od besa, ali ne pred njom - seća se Ivana.

Ono što je posebno zabolelo jeste činjenica da dete nije bilo odbačeno zbog svog ponašanja, već zbog toga što je usvojeno.

Ivana smatra da takve predrasude ne nastaju same od sebe, već da ih deca često preuzimaju od odraslih. Zato svoju decu uči da ne dozvole da ih tuđe mišljenje određuje.

„Deca se ne oduzimaju tek tako“

Kao hranitelj sa 15 godina iskustva, Ivana govori i o brojnim zabludama koje prate hraniteljstvo. Jedna od njih je da se deca iz bioloških porodica izdvajaju zato što su roditelji siromašni.

- Deca kod nas isključivo se izmeštaju iz porodica zato što su porodice nesigurne za njih. Znači da je dete životno ugroženo. Da li je životno ugroženo jer su roditelji korisnici nedozvoljenih supstanci, da li zato što postoji izuzetno veliko nasilje u porodici ili zato što su roditelji jako bolesni pa ni o sebi ne mogu da brinu. Nije istina da se deca tek tako uzimaju - objašnjava.

Za hranitelje, međutim, postoji još jedan veliki problem - vezivanje za dete i trenutak kada ono mora da ode. Ivana je i sama doživela da dete koje je zavolela kao svoje bude vraćeno u biološku porodicu.

„Ne postoji razlika u ljubavi“

Danas u njenoj kući odrastaju deca različitih životnih priča, ali Ivana insistira na tome da među njima nema razlike kada je ljubav u pitanju.

Iako priznaje da je život sa četvoro dece zahtevan i da je zbog neprospavanih noći dobila više od 40 kilograma, kaže da ništa ne bi menjala.

- Kada bi mi neko sada rekao: „Hoćeš da budeš fit kao nekad i da nemaš svoju decu u tom broju?“, ja bih rekla: „Ne, hvala“. Isto tako, kada bi mi neko rekao da budem najbogatija žena na ovom svetu, da sve što poželim imam, pristala bih samo pod uslovom da to znači da svu decu ovog sveta mogu da zbrinem, da imaju svoj dom. Inače, ako to ne bih mogla, nikada ne bih pristala. Deca su meni pokretač za sve u životu.

U razgovoru za Ona.rs Ivana je govorila i o tome kako je njena usvojena ćerka prvi put saznala da je usvojena, kako izgleda kada dete počne da traži biološke roditelje, šta se dešava kada hranitelj mora da pusti dete iz svog doma i zašto smatra da se o hraniteljstvu i usvajanju u Srbiji mora mnogo više govoriti.

Otkrila je i kako njena deca reaguju na pitanja o njihovim biološkim roditeljima, kako se porodica nosi sa predrasudama i šta bi poručila ljudima koji razmišljaju da postanu hranitelji ili usvojitelji.

Ceo razgovor pogledajte u videu na početku teksta.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.