Bio je zatočen u najmračnijoj tamnici Beograda i jedini preživeo: Zato ova ulica u prestonici nosi njegovo ime

Mnogi ovom ulicom prolaze gotovo svakog dana, a da nikada ne zastanu i ne zapitaju se po kome nosi ime. Gospodar Jevremova na Dorćolu. Poznata po starim kućama, galerijama, restoranima i duhu starog Beograda, danas je omiljeno mesto šetača i turista.

Malo ko, međutim, zna da je čovek čije ime nosi prošao kroz jednu od najmračnijih epizoda srpske istorije i da je kao veoma mlad bio zatočen u Kuli Nebojša, zloglasnoj tvrđavskoj tamnici iz koje se retko ko vraćao.

Njegov život mogao je da se završi iza debelih kamenih zidina na obali Save. Umesto toga, postao je jedan od najuglednijih ljudi svog vremena, čovek koji je Šabac pretvorio u grad kakav Srbija do tada gotovo da nije poznavala. Njegova priča govori o hrabrosti, obrazovanju i viziji, ali i o tome koliko se istorija jednog naroda ponekad prelama kroz sudbinu samo jednog čoveka.

Mladić koji je postao talac Osmanlija

Jevrem Obrenović rođen je 1790. godine kao najmlađi brat kneza Miloša Obrenovića. Za razliku od mnogih ljudi svog vremena, težio je obrazovanju i veoma rano pokazao želju da uči i upoznaje svet izvan granica tadašnje Srbije.

U burnim godinama borbe za oslobođenje Srbije od Osmanlija, članovi porodice Obrenović često su bili izloženi velikoj opasnosti. Tokom Drugog srpskog ustanka Jevrem je dospeo u ruke Turaka kao talac i bio zatvoren u Kuli Nebojša, tvrđavi koja je u to vreme već imala zastrašujuću reputaciju. Istoričari navode da su u njoj zatvarani politički protivnici, ustanici i drugi zatočenici čija je sudbina najčešće bila neizvesna.

Boravak u toj tamnici predstavljao je iskušenje koje je malo ko uspevao da preživi. Debeli kameni zidovi, vlaga i neizvesnost bili su deo svakodnevice onih koji su se našli iza njenih vrata.

Kula iz koje se retko izlazilo

Kula Nebojša jedna je od najprepoznatljivijih građevina Beogradske tvrđave. Iako danas predstavlja kulturno dobro i jednu od turističkih atrakcija glavnog grada, njena prošlost daleko je mračnija.

U osmanskom periodu služila je kao zatvor za važne zarobljenike. U njenim prostorijama tamnovali su ustanici, politički protivnici i ljudi koje su vlasti smatrale opasnima. Mnogi iz nje nikada nisu izašli.

Jevrem Obrenović bio je među retkima koji su dočekali slobodu. Nakon uspeha Drugog srpskog ustanka i pregovora koji su usledili, oslobođen je iz zatočeništva i dobio priliku da započne sasvim novo poglavlje svog života.

Od tamnice do evropskog grada

Mnogi bi nakon takvog iskustva ostatak života proveli pokušavajući da zaborave ono što su preživeli. Jevrem je izabrao drugačiji put.

Kao upravnik Šabačke nahije posvetio se razvoju grada sa idejom da Srbija može da izgleda drugačije - uređenije, obrazovanije i modernije. Pod njegovim vođstvom Šabac dobija široke ulice, uređene trgove, škole i kulturne ustanove.

Posebnu pažnju posvećivao je obrazovanju. Otvarane su škole, podsticano je učenje stranih jezika, nabavljane knjige i okupljani obrazovani ljudi iz zemlje i inostranstva. Njegov dom postao je mesto na kojem su se okupljali umetnici, učitelji, lekari i putnici koji su u Srbiju donosili nove ideje.

Upravo zbog takvog razvoja Šabac je kasnije dobio nadimak "mali Pariz", jer je po načinu života, kulturi i uređenju znatno odudarao od drugih gradova tadašnje Srbije.

Gospodar koji je voleo umetnost i znanje

Titula "gospodar", po kojoj ga danas pamtimo, nije označavala samo njegov položaj, već i veliki ugled koji je imao među savremenicima.

Jevrem Obrenović bio je jedan od prvih srpskih velikodostojnika koji je shvatio koliko su kultura i obrazovanje važni za razvoj države. U njegovoj kući organizovane su književne večeri, muzička okupljanja i razgovori o evropskim idejama, što je u prvoj polovini 19. veka predstavljalo pravu retkost.

Njegov dvor u Šapcu bio je među najlepše uređenim u Srbiji, a mnogi putopisci tog vremena ostavili su zapise o gradu koji se ubrzano menjao zahvaljujući njegovoj energiji i viziji.

Zašto jedna od najlepših beogradskih ulica nosi njegovo ime

Kada danas prođete Gospodar Jevremovom ulicom na Dorćolu, teško je zamisliti da ime koje stoji na tabli krije tako dramatičnu životnu priču. Većina prolaznika zna da je reč o istorijskoj ličnosti, ali malo njih zna da je taj čovek nekada bio zatočenik u Kuli Nebojša i da je samo nekoliko godina kasnije postao jedan od najvećih modernizatora Srbije.

Možda upravo zato njegova priča i danas inspiriše. Ona podseća da istoriju ne stvaraju samo veliki ratovi i vladari, već i ljudi koji, uprkos teškim iskušenjima, pronađu snagu da grade škole umesto tamnica, biblioteke umesto zidina i gradove koji će generacijama ostati simbol napretka.

Zbog toga Gospodar Jevremova nije samo jedna od najlepših ulica starog Beograda. Ona je i podsetnik na čoveka čiji je život pokazao da se iz najmračnijih trenutaka ponekad rađaju najveće promene.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.