Prva poštarka u Jagodini: Baka Dragica nam otkriva kako "pop i poštar sve znaju"

Roze je za devojčice, plavo je za dečake. To su ženski poslovi, a ovo su muški. Fudbal nije sport za devojčice, a dečaci ne bi trebalo da igraju balet. Ovo su samo neki od stereotipa sa kojima se suočavamo svakodnevno.

Žene su, kao što je već svima poznato, istovremeno i domaćice, i vaspitačice, i majke, i supruge, i radnice. I pored svih ovih uloga koje uspešno obavljaju, i dan-danas se suočavaju sa podelom na "muške" i "ženske" poslove. Iako su mnoge žene poput Milunke Savić, Drage Dejanović, Margaret Hamilton, Ane Fišer... svojim dostignućima dokazale da su ove tvrdnje neosnovane,  predrasuda da su "žene za kuhinju" važi i dalje.

Ne tako davne, 1994. godine sa ovakvim predrasudama susrela se i Dragica Stevanović (67) koja se u neprijatnim situacijama nalazila samo zbog svog zanimanja i zbog toga što je - žena i za sada jedina poštarka u Jagodini. 

Ipak je, priznaje Dragica u razgovoru za Ona.rs, više bilo onih lepih trenutaka kojih se seća do najsitnijih detalja.

- Ja sam se kao mlada zaposlila u pošti, odnosno, deo u kom sam radila zvali smo "centar". Radno vreme je bilo od dva noću, pa do devet ujutru i razvrstavali smo poštu, pisma.... Međutim, preko noći se sve promenilo - započinje priču za Ona.rs Dragica Stevanović.

Kako kaže, tadašnja politička stranka koja je došla na vlast želela je da uvede svoja pravila igre, a njeno radno mesto visilo je o koncu.

U 49. godini je učila posao koji nikada nije radila

- Bio je februar, sećam se kao sad, tadašnji direktor je došao i obratio se Tanji, Radi i meni: "Imate dve opcije. Ili ćete dobiti otkaz ili ćete nositi poštu. Imate tri dana da odlučite". U tom trentku sam imala 18 godina radnog staža i dvoje dece kod kuće - otkriva Dragica.

Nesnađena i uplašena, naišla je na podršku svog supruga, te je skupila hrabrost i pokazala volju da u 49. godini uči posao koji nikada nije radila.

- Ulice, brojevi, imena, prezimena - sve je ovo trebalo da naučim u kratkom vremenskom periodu. Otežavajuća okolnost je bila ta što sam dobila Budžino brdo kao reon, a kuće su se tek gradile, pola njih nisu imale brojeve, ni ulice, a druga polovina još nije bila useljena - objašnjava Dragica koja je u toku svoje poštarske karijere na mesečnom nivou posećivala više od 1.600 kuća.

Pored onih lepih, bilo je i neprijatnih situacija

Baka Dragica ističe da je ovaj period života bio lep i da je kroz posao poštara upoznala mnogo ljudi sa kojima se saživela. Kako kaže, najlepši je bio onaj deo dana kada se svi vrate sa terena i prepričavaju šta im se dogodilo tog dana. Međutim, priča Dragica, bilo je neprijatnih situacija sa kojima je hrabro izlazila na kraj.

- Ljudi koji su imali problem sa nekom zavisnošću poput kocke ili narkotika, znali su kada idu penzije. I uvek sam imala istančano šesto čulo i uvek sam osećala kad neko ide iza mene. Sećam se tog dana, išla sam da nosim penziju i osetila sam da me neko prati. Mislim da je pratio lift i sprat na koji stanem. Sišla sam dole i ugledala dečka i pitala ga: "Ti me pratiš?", a on je dao potvrdan odgovor glavom. Tražio mi je pet dinara, u to vreme je za te pare mogao da kupi paklu cigareta. Bilo je mnogo takvih situacija, ali sam nekako uvek znala da iz njih izađem bez nekih posledica - priseća se baka Dragica.

Kako kaže, jedna od neprijatnijih scena bila je ona kada ju je muž jedne žene sačekao ispred zgrade i upitao: "Poštarka, jesi l' videla moju suprugu kako ulazi u ovu zgradu?!".

- Počeo je da viče na mene i da me ubeđuje da sam videla njegovu ženu. Međutim, nisam uspela da ga ubedim u suprotno i otišao je kod direktora da se žali. Posle smo saznali da mu je žena bila neverna. Ne kaže se za džabe da pop i poštar sve znaju - priča kroz smeh naša sagovornica.

"Leti sam ja njih služila, a zimi oni mene"

U toku zime i jeseni nije bilo lako deliti poštu. Kišobran nije mogla da ima, jer su joj ruke bile zauzete pismima, čestitkama i novcem. Kabanica joj je bila najbolji prijatelj. Ali i jedna kafana.

- Sećam se da je bila zima i šef me pita: "Kako ti, Dragice, svu poštu podeliš za dva dana?", a ja mu odgovaram: "Pa u kafani". Bilo je tu oko pet-šest stolova, ja sednem, naručim kafu, zapalim cigaretu i domaćini dođu u kafanu. Na primer, jedan čovek donese novac od 10 kuća i taj dan plati i za sebe i za komšije. Dođu za moj sto, ja im naplatim račune i završim posao. Uvek sam govorila: ja njih služim leti, a oni mene zimi - s osmehom na licu zaključuje Dragica Stevanović.

Radne poštarske dane, kaže Dragica, pamti po lepim stvarima, prijateljima, osmesima, svakom "doviđenja", "hvala" i "dobar dan". Njen posao je nasledio njen sin, a žene poštara, danas, u Jagodini nema. 

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.