AUTIZAM, pre i posle: "Sve što sam prošla sa svojim sinom naučilo me je da odustajanje nije opcija"
Vlada je rođen u avgustu 2013. godine, iz potpuno uredne trudnoće, bez komplikacije u toku porađaja. Na rođenju je dobio ocenu 9/10. On je treće i najmlađe dete u petočlanoj porodici Bižić iz Zemuna. Tokom odrastanja njegova majka Lidija primetila je određene promene u njegovom ponašanju.
- Nije imao kontakt očima, nije se odazivao na svoje ime, nije pokazivao prstom, nije mahao, nije pričao, budio se noću. Nije obraćao pažnju na ljude oko sebe, čak ni na vršnjake. Nije imao smislenu igru, igrao se tako što je slagao predmete u niz ili uvis, neprestano okretao točkiće. To je toliko voleo da mu je izazivalo salivaciju – priča Lidija Bižić, Vladina mama.
Nakon dvonedeljnog posmatranja u Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu u Beogradu Vlada je dobio dijagnozu F83. To je bilo u februaru 2016. godine i tada je imao dve i po godine.
- Kada je dobio dijagnozu autizma, najviše me je brinula pomisao na to da li će, kada odraste, moći da bude samostalan. Imala sam užasne napade panike na pomisao kako će dalje funkcionisati u životu. Prestala sam da radim i posvetila se njemu. Nije se samo moj život promenio. U Vladinim terapijama je učestvovala cela porodica, baka i deke. Svima nam se život u potpunosti promenio, okrenuli smo se jedni drugima i naša porodica je postala mala armija koja je imala cilj da pobedi – objašnjava Lidija kako je izgledalo sučavanje porodice sa dijagnozom njihovog najmlađeg člana.
Igra je postala osnovni pristup u komunikaciji
- Sve smo učili kroz igranje i od svega smo pravili igru. Brojali smo stepenike dok smo se penjali, pravili figure od testa, skakali po baricama, gledali nebo, mirisali cveće, crtali kredom, dok nije naučio da drži olovku - onda smo crtali na papiru. Sklonili smo sve igračke sa točkovima da ne bi imao besmislene igre okretanja točkića. Prekidali smo njegove eholalije. Umesto crtaća gledali smo slikovnice - kaže Lidija Bižić.
Kombinacia terapija je davala najbolji rezultat. Vlada je logopedske terapije imao tri puta nedeljno po sat i po, a to je, kaže Lidija, bila veoma stresno. Najpre se vežbalo sa njim da izvrši nalog kada mu se kaže da sedne, da mahne pri odlasku i da ostvari makar i kratkotrajni kontakt očima. Te prve terapije kod logopeda pamti po njegovom burnom negodovanju, plakanju, bacanju na pod i odbijanju saradnje.
Kada je njen sin imao tri i po godine, porodica se suočula sa novim izazovima. Saznali su da ima kandidu. Iskontrolisali su ishranu, izbacili šećer, belo brašno, kvasac, mleko i mlečne prozvode iz njegovih obroka, što je ubrzo rezultovalo poboljšanjem pažnje i koncentracija, dete više nije imalo isprekidan san.
Deo terapije bilo je i ukidanje gledanja crtanih filmova i korišćenje ekrana uopšte, što je dovelo do njegovog "buđenja" i interesovanja za kreativne igre.
- Boravak u vrtiću takođe je vid terapije, jer druženje sa vršnjacima razvija socijalizaciju. Vremenom je počeo da primećuje drugare i način na koji se oni igraju, pa ih je imitirao, a onda im se vremenom i pridružio u igri – kaže Lidija i dodaje da su ga srećnim činili i boravak u prirodi, kontakt sa prirodom, životinjama.
Suočavanje sa peuranjenom dijagnozom
Nakon svega što su prošli kao porodica, Bižići su se suočili i sa činjenicom preuranjeno postavljene dijagnoze. Lidija objašnjava da je njen sin očigledno imao poremećaj u razvoju, koji je samo jako ličio na autizam i imao dosta elemenata autizma, što je, pretpostavlja, bio razlog postavljanja dijagnoze.
- Vladi je skinuta dijagnoza pre upisa u školu. On sada ima osam godina i redovan je učenik drugog razreda osnovne škole. Jako je srećan što mu je učiteljica, Biljana Tomić, izuzetno posvećena. Omiljeni predmet u školi mu je engleski – priča Lidija.
Vlada je danas veseo, radoznali dečak, koji bez problema komunicira sa svojom porodicom i drugarima. Ponekad u komunikaciji sa nepoznatima ispolji stidljivost. Kreativan je, voli da crta i da pravi figurice od plastelina. Njegova majka ističe da je on muzikalan, veliki je šaljivdžija, da ima izražen smisao za humor i da jako voli prirodu i životinje.
- Brzo je naučio da vozi bicikl i rolere, to i vožnja trotineta je nešto što sa radošću radi – kaže.
Danas se u porodici Bižić svaki dan isplanira slobodno vreme i način na koji će ga provesti. To nekada bude zajedničko gledanje neke emisije ili porodičnog filma, uz neizostavne komentare. Pored školskih obaveza, deca imaju i obaveze koje obavljaju u kući.
- S obzirom na to da je sve troje dece izuzetno muzikalno, veliki deo vremena provodimo uz muziku, sviranje gitare, ples ili pevanje. Iskustvo koje smo imali sa najmlađim članom naše porodice učinilo je našu porodicu jakom, složnom i nesalomivom – kaže Lidija.
Poruka za sve roditelje
- Pažljivo posmatrajte razvoj svoje dece. Osamostaljujte ih na vreme, odvikavajte od pelena, flašica sa cuclom. Ispravljajte im nepravilan govor, obraćajte im se pravilno, bez imitiranja "bebećeg govora". Ograničite im korišćenje ekrana, igranje igrica, gledanje crtaća, posebno na stranom jeziku. Navikavajte ih na zdravu ishranu, svedite veštački šećer i slatkiše na minimum. Provodite što više vremena u prirodi. Kvalitetno provodite zajedničko vreme – kaže Lidija i dodaje ono najvažnije - ako primetite zastoj u razvoju svog deteta, obratite se pedijatru na vreme.
Lidija smatra da je jako važno objasniti deci da se sva deca razlikuju, da se ne rugaju deci koja su drugačija i da ih prihvataju u svojoj igri i pomažu im.
- Sve što sam prošla sa svojim sinom, naučilo me je da odustajanje nije opcija. Jedan uspeh budi želju za sledećim, sledeći za još jednim i tako u nedogled. Ne treba stati, samo treba verovati i raditi na ostvarenju želja. Kada se umorite, primirite se i nikako ne doživljavajte to kao poraz, vi to skupljate snagu za novu pobedu. Treba slušati svoj instinkt. Ljubav, vera i nada su trojstvo koje daje ogromnu snagu i može učiniti čuda – poručuje ova majka.
(Ona.rs)
Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).
Video: Natalija Avemaria, vlasnica, osnivačica i dizajnerka brenda Dress me in denim
Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Mila
E tako se to radi! Ljubav, sloga, poverenje i mnogo odricanja su put do uspeha. Bravo mali-veliki decace. Srecno u odrastanju!
Podelite komentar
Marija
Zašto ne napišete neki člabak o deci koja nisu funkcionalna, o njihovim roditeljima, na pr. o tome na kakve prepreke sve nailaze, sa kakvim problemima se susrecu? Ovom dečaku i negovoj porodici, želim sve najbolje.
Podelite komentar
moi
Bravo
Podelite komentar