Ispratili smo Konstraktu da ispiše istoriju: Ko su žene koje su od 50-ih obeležile Evroviziju

Juče je u čast Konstraktinog odlaska na Evroviziju RTS priredeo svečanost kojoj je prisustvovao veliki broj medija, budući da interesovanje za Anu Đurić ne jenjava od kada je proglašena pobednicom. Njena pesma nosi važnu poruku i upravo zbog toga je bitna svima nama. Barem onima koji razumeju suštinu.

Ono što je Konstrakta nama donela jeste da imamo čemu da se nadamo i da šaljemo pesmu čiju vrednost pre svega uviđamo mi, pa tek onda Evropljani. U Evropu smo poslali pesmu koja nam se zaista sviđa, slušamo je sa razumevanjem, a ujedno je i lako pamtljiva, brzo "ulazi u uši" i energičnijim nastupom može ostvariti  mnogo.

Pesma "In corpore sano" kojom Ana Đurić Konstrakta predstavlja Srbiju na ovogodišnjem Evrosongu izabrana je među šest koje će se takmičiti za najbolji tekst ovogodišnjeg takmičenja, po izboru portala Eurostory.nl. Dobitnika nagrade će zajedno odlučiti žiri i publika koja može da glasa na portalu eurostory.nl. Na portalu je žiri naveo da bi uvodna rečenica "Koja li je tajna zdrave kose Megan Markl" mogla biti "najneverovatnija uvodna rečenica svih pesama Evrovizije kroz istoriju".

U vezi sa tim mi već imamo ženu koja je obeležila ovo takmičenje koje zvanično nije ni počelo. Na naše pitanje o tome da li će nositi svoju amajliju na takmičenju - prsten koji joj je svekrva poklonila, za portal Ona.rs odgovorila je potvrdno:

- Moje prstenje - nosiću, nosiću, da. To volim da nosim i hoću, da.

Pesma "In Corpore Sano" je sasvim pomerila granice naše muzičke scene, a na pitanje da li je to uloga i svake umetnice, Konstrakta nam je rekla da bi umetnost trebalo da anticipira. To je ono što je ona sa svojom pesmom efinitivno uspela.

Džeti Perl - prva takmičarka na evrovizijskoj bini

Džeti Perl iz Holandije bila je prva pevačica koja je stala na evrovizijsku binu i otvorila takmičenje. Kada je izašla na scenu, verovatno nije znala za istoriju koju stvara u tom trenutku, uzimajući u obzir šta je to takmičenje danas.

Pesma Evrovizije 1956. godine bila je mnogo manji događaj nego sada. Bila je to uglavnom emisija za radio, mada je snimana, za one koji su imali televizore. Učestvovalo je samo sedam zemalja, u poređenju sa više od 40 zemalja koje se danas takmiče. Takmičenje je nastalo kao način da se unaprede i predstave nove radio i telekomunikacione tehnologije.

On this day, 65 years ago, the first itineration of Eurovision Song Contest took place in Lugano, Switzerland 🇨🇭While everyone’s talking about Refrain, I will credit Jetty Paerl’s “Der vogels van Holland” from Netherlands 🇳🇱 as the first ever Eurovision song to be performed. pic.twitter.com/b7sxLdXZrm— Elladhans, Hora Tou Fotos (inactive ❌) (@bucineurovision) May 24, 2021

Inspirisana italijanskim takmičenjem u pesmi San Remo, ideja je bila da prijateljsko nadmetanje između zemalja, emitera i umetnika pomogne da se zaleče rane i spoji kontinent koji je nešto više od decenije ranije bio razdvojen ratom.

Džeti je nastupila sa pesmom "De Vogels Van Holland" (Ptice Holandije). Njen plasman na Euroviziji nikad nije objavljen, tada se znalo samo koja zemlja je osvojila prvo mesto.

Lis Asija - pobednica prvog izbora Pesme za Evroviziju

Lis Asija zasigurno je prva dama Pesme Evrovizije. Tokom svoje duge i uspešne karijere nastupala je za kraljicu Elizabetu II, egipatskog kralja Faruka i Evu Peron. Takođe je bila uključena u mnoge dobrotvorne akcije širom sveta.

Rođena kao Roza Mina Šerer 1924. godine u Rupersvilu, na severu Švajcarske, umetnica koju ćemo upoznati kao Lis Asija, započela je svoju karijeru kao plesačica, ali se ubrzo okrenula pevanju, postigavši najveći hit 1950. godine sa "O Mein Papa".

Lis Asija se takođe bavila glumom, ali je najviše upamćena po pobedi na prvom takmičenju za Pesmu Evrovizije, održanom u Luganu, u njenoj rodnoj Švajcarskoj, 1956. godine. Na tom prvom takmičenju izvela je dve švajcarske pesme, pobednička je druga, pod nazivom "Refren".

Lis Asija je ostala verna pristalica Pesme Evrovizije, bila je počasni gost u mnogim prilikama, kao u Geteborgu 1985. godine kada je Evrovizija slavila svoj 30. rođendan. Ona se 2003. godine obratila milionima gledalaca putem satelitske veze sa Kipra, poželevši takmičarima mnogo sreće uoči Velikog finala u Rigi. Na pitanje voditeljke o tome kako se osvrće na takmičenje iz 1956. godine, odgovorila je kratkom legendarnom izjavom: "Bilo je zabavno - pobedila sam!".

Godine 2005. nastupila je tokom Čestitke, proslavljajući 50-godišnjicu Pesme Evrovizije, a 2008. otvorila je glasanje u Beogradu.

Very sad news: Lys Assia, first winner of the Eurovision Song Contest, passed away. We will miss her. https://t.co/X270MtvCkH— Jon Ola Sand (@jonolasand) March 24, 2018

Dana Internešenel - Diva Evrovizije

Dana Internešenel pobeđuje na Pesmi Evrovizije, postavši treća Izraelka kojoj je to uspelo, izvođenjem tehno-pop pesme "Diva”" u Birmingemu, Engleska.

Njena pobeda donosi Izraelu pravo da bude domaćin takmičenja Evrovizije 1999. godine u Međunarodnom kongresnom centru u Jerusalimu 29. maja. Ona izvodi pesmu "Free" Stivija Vondera tokom emisije i poklanja pobednički trofej Šveđanki Šarlot Nilson.

Rođena kao dečak u Tel Avivu 1969. godine, Dana Internešenel je počela da se identifikuje kao žena od malih nogu, što je i priznala svojoj porodici sa 13 godina. Pošto je potpisala ugovor sa izdavačkom kućom, podvrgnuta je operaciji promene pola i promenila je svoje zakonsko ime u Šeron Koen. Zadržala je Dana International kao umetničko ime.

Dana International. Name of an airport. Voice of a goddess. We are not worthy. #ComeTogether pic.twitter.com/oIoYEUFidC— BBC Eurovision🇬🇧👩‍🚀 (@bbceurovision) May 16, 2020

Izdala je tri uspešna albuma u ​​Izraelu pre nego što je izabrana da predstavlja državu na takmičenju Evrovizije 1998. uprkos protivljenju nekih pravoslavnih Jevreja da ih predstavlja transrodna osoba.

Njena pobeda predstavlja presedan, jer je ona bila prva transrodna osoba koja se  takmičila na međunarodnom nivou, što je dosta pomoglo u prihvatanju transrodne zajednice - bar kada je Evrovizija u pitanju. Danina pobeda na takmičenju je verovatno simboličnija s obzirom na to da je takmičenje 1998. bilo prva godina u kojoj je teleglasanje korišćeno za odlučivanje o pobedniku u većini zemalja. Pobeda je poslala snažnu poruku prihvatanja i pokazuje da je Evropa možda bila otvorenije mesto nego što se ranije mislilo.

Pogledajte video sa početka teksta.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.